{"id":484,"date":"2015-03-14T11:36:45","date_gmt":"2015-03-14T11:36:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=484"},"modified":"2022-03-24T17:53:06","modified_gmt":"2022-03-24T16:53:06","slug":"biblija-kroz-prevode-od-aleksandrije-do-beograda-i-zagreba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/biblija-kroz-prevode-od-aleksandrije-do-beograda-i-zagreba\/","title":{"rendered":"Biblija kroz prevode \u2013 Od Aleksandrije do Beograda i Zagreba"},"content":{"rendered":"

Jo\u0161 od po\u010detka judeohri\u0161\u0107anske pisane istorije, javila se potreba za biblijskim prevodima. Jevrejski jezik nakon vavilonskog ropstva postao je privilegija \u0161kolovanih Jevreja, pa je prevo\u0111enje svetih judejskih spisa na aramejski i gr\u010dki bio jedini na\u010din da narod ostane upoznat sa verom. Sa druge strane, ne\u0161to kasniji biblijski prevodi celokupnog Starog i Novog Zaveta bili su osovina uspe\u0161ne hri\u0161\u0107anske misije<\/strong> me\u0111u razli\u010ditim narodima. Biblijski prevodi slu\u017eili su za razumevanje biblijskog teksta, \u0161to dodatno svedo\u010di koliko je prevo\u0111enje<\/strong><\/a> ne samo zanat prepisivanja sa jezika na jezik, ve\u0107 umetnost tuma\u010denja i obja\u0161njavanja konkretnog teksta.<\/p>\n

\"Stvaranje
Stvaranje Adama, freska u Sikstinskoj kapeli, Mikelan\u0111elo<\/figcaption><\/figure>\n

Me\u0111u prevodima starozavetnih knjiga isti\u010de se Septuaginta<\/i><\/strong>. Ovaj prevod nastao je za potrebe jevrejske zajednice u Aleksandriji, koja se slu\u017eila gr\u010dkim jezikom. Prema svedo\u010danstvu jevrejskog filozofa Filona<\/strong>, sedamdeset dva jevrejska mudraca bili su razdvojeni, prevode\u0107i sa jevrejskog, nakon \u010dega su prevodi pore\u0111eni. Prevod je karakteristi\u010dan po preplitanju bukvalnog i slobodnog odnosa prema originalu, \u0161to potvr\u0111uje da ga je radilo vi\u0161e autora u du\u017eem periodu.<\/p>\n

Pored Septuaginte<\/i><\/strong> postojalo je jo\u0161 nekoliko prevoda Starog Zaveta koji se javljaju tokom II i III veka. Prevedeni tekstovi \u010desto su prepisivani zbog potreba zajednice vernih, pa su tako nastajale tekstualne gre\u0161ke. Ove gre\u0161ke uslovile su potrebu biblijskih recenzija. Prvu je izvr\u0161io aleksandrijski teolog i filozof Origen<\/strong>. Tako\u0111e je va\u017eno pomenuti Lukijanovu<\/strong> i Isihijevu recenziju<\/strong>. Ako napomenem da je Vulgata<\/i><\/strong> (latinski prevod Biblije, IV vek), prepisivana u nekoliko hiljada primeraka, mogu\u0107e je pretpostaviti koliko se gre\u0161aka moglo potkrasti.<\/p>\n

Prevedena Biblija na staroslovenskom jeziku stigla je u IX veku i me\u0111u slovenske narode<\/strong>. Prevod su uradila solunska bra\u0107a \u0106irilo i Metodije. Prvi poku\u0161aji prevo\u0111enja Biblije na srpski narodni jezik javljaju se jo\u0161 po\u010detkom XVIII veka. Do danas najpoznatije srpske prevode Starog i Novog Zaveta uradili su \u0110ura Dani\u010di\u0107 i Vuk Karad\u017ei\u0107<\/strong>. Dani\u010di\u0107 je prevodio Stari Zavet sa latinskog, a Karad\u017ei\u0107 Novi Zavet sa crkvenoslovenskog jezika. Iako je od tada mno\u0161tvo prevodilaca radilo na srpsko-hrvatskim prevodima Biblije, posebno bih istakao Luja Bakoti\u0107a<\/strong>, Emilijana \u010carni\u0107a<\/strong> i Dudu Bonaventuru<\/strong>.<\/p>\n

Lujo Bakoti\u0107<\/h2>\n
\"Lujo
Lujo Bakoti\u0107, izvor: wikipedia.org<\/figcaption><\/figure>\n

Lujo Bakoti\u0107 (1867-1941) bio je pravnik i publicista. Ro\u0111en je u Senju, studirao u Be\u010du i Gracu, predstavljao Kraljevinu SHS u Vatikanu i Moskvi, a umro u Beogradu.<\/p>\n

Bakoti\u0107 je autor vi\u0161e radove gde se bavio pravom, istorijom srpske zajednice u Dalmaciji i pitanjima srpsko-hrvatskog jezika.<\/p>\n

Prevodio je Bibliju oko dve decenije, koriste\u0107i prevode na vi\u0161e svetskih jezika. Bakoti\u0107ev prevod Starog i Novog Zaveta \u0161tampan je u Beogradu 1933. godine.<\/p>\n

Emilijan \u010carni\u0107<\/h2>\n

\"Emilijan\"Drugi zna\u010dajan prevod novozavetnih knjiga uradio je Emilijan \u010carni\u0107 (1914-1995). \u010carni\u0107 je bio teolog i klasi\u010dni filolog. Ro\u0111en je u \u010cakovu, \u0161kolovao se u Atini, a u Beogradu je \u017eiveo i umro. \u010carni\u0107ev prevod Novog Zaveta napisan je ekavicom savremenog srpskog jezika<\/strong>. Budu\u0107i da je prevodio sa gr\u010dkog, tekst je gramati\u010dki precizan i dosledan originalu. Prevod je izdalo Biblijsko dru\u0161tvo<\/i><\/strong> iz Beograda. Pripadnici manjinskih hri\u0161\u0107anskih zajednica uglavnom besplatno dele ovaj prevod. U pitanju je manji plavi format knjige. Iako se ovaj novozavetni prevod mo\u017ee nabaviti besplatno, za sada je jedan od najrazgovetnijih prevoda Novog Zaveta na srpskom.<\/p>\n

\u010carni\u0107 je tako\u0111e autor studije Isus Hristos \u2013 \u017divot i delo<\/i><\/strong> koja je podeljena na tematske odeljke. Svaki odeljak po\u010dinje prevedenom novozavetnom epizodom, nakon koje slede teolo\u0161ka, kulturolo\u0161ka, sociolo\u0161ka i istorijska obja\u0161njenja u cilju pravilnog i doslednog razumevanja konkretne novozavetne scene.<\/p>\n

Bonaventura Duda<\/h2>\n
\"Bonaventura
Bonaventura Duda<\/figcaption><\/figure>\n

Na posletku bih tako\u0111e pomenuo savremenika Dudu Bonaventuru. Ro\u0111en je 1924. u Rijeci, a \u0161kolovao se u Zagrebu i Rimu. Kao istaknuti teolog i biblijski prevodilac, \u010dlan je Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti<\/i><\/strong>. U\u010destvovao je u osnivanju Kr\u0161\u0107anske sada\u0161njosti<\/i><\/strong>, najzna\u010dajnije hrvatske izdava\u010dke ku\u0107e u polju teolo\u0161ke delatnosti. Bonaventura je kao urednik okupio tim prevodilaca i knji\u017eevnih saradnika koji su celokupnu Bibliju prevodili sa originala. Prevod se nadovezuje na Katani\u0107evu Bibliju<\/i> i \u0160kari\u0107ev ikavski prijevod<\/i> iz XIX veka. \u0160tampana je u Zagrebu 1968. godine. Prevod je prilago\u0111en potrebama hrvatske \u010ditala\u010dke publike, no kao takav mo\u017ee se \u010ditati i u Srbiji.<\/p>\n

Ona je pregazila vekove, iako vekovi nju jo\u0161 uvek nisu<\/h2>\n

Biblija spada u najprodavanije knjige svih vremena<\/strong>. Oduvek je mamila znati\u017eelju vernika, teologa, filozofa, agnostika… Do danas je mogu\u0107e raspravljati o autenti\u010dnosti i autorstvu pojedinih biblijskih tekstova. Ona je pregazila vekove, iako vekovi nju jo\u0161 uvek nisu. Mno\u0161tvo je engleskih prevoda<\/a> i komentara koji se \u0161tampaju u zemljama engleskog govornog podru\u010dja. Na\u0161i savremeni prevodi jo\u0161 uvek su arhai\u010dni<\/strong>. Jo\u0161 uvek je mogu\u0107e na\u0107i izraze koji upu\u0107uju na starinu, daju\u0107i Bibliji ton druga\u010dijosti. Mo\u017eda je dobro da tako ostane. Biblijski prevodi su ponekad poeti\u010dni. Oni su mo\u017eda nejasni, ali ipak duboki. Zar upravo to nije priroda Biblije i vere onih za koje je pisana?! Mo\u017eda bi ba\u0161 zato biblijski prevodi trebali zauvek ostati pomalo nedoku\u010deni<\/strong>.<\/p>\n

Nemanja D. Milinovi\u0107<\/span><\/i><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jo\u0161 od po\u010detka judeohri\u0161\u0107anske pisane istorije, javila se potreba za biblijskim prevodima. Jevrejski jezik nakon vavilonskog ropstva postao je privilegija \u0161kolovanih Jevreja, pa je prevo\u0111enje svetih judejskih spisa na aramejski i gr\u010dki bio jedini na\u010din da narod ostane upoznat sa verom. Sa druge strane, ne\u0161to kasniji biblijski prevodi celokupnog Starog i Novog Zaveta bili su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[22],"class_list":["post-484","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-prevod","tag-biblija"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-7O","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/484","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=484"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/484\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1698,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/484\/revisions\/1698"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=484"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=484"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=484"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}