{"id":496,"date":"2015-04-19T18:33:55","date_gmt":"2015-04-19T18:33:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=496"},"modified":"2022-03-24T17:52:23","modified_gmt":"2022-03-24T16:52:23","slug":"prevoditi-neprevodivo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/prevoditi-neprevodivo\/","title":{"rendered":"Prevoditi neprevodivo"},"content":{"rendered":"

Tokom jula 2014, kulturni odeljak BBC portala objavio je tekst o re\u010dima koje nemaju ekvivalente u drugim jezicima. Autorka teksta navela je jedanaest primera iz norve\u0161kog, nema\u010dkog, japanskog, rapanuiskog, inuitskog, \u010de\u0161kog, francuskog i lubanskog jezika. Lingvisti i prevodioci<\/strong><\/a> znaju koliko je ponekad te\u0161ko prona\u0107i ekvivalentan prevod pojmova iz polaznog jezika<\/i><\/b>. \u010cak i ja trenutno ne mogu garantovati da sam nazive rapanuiskog, inuitskog i lubanskog jezika pravilno preveo sa engleskog teksta na koji se pozivam. Ovakve te\u0161ko\u0107e<\/strong><\/a> \u010desto se javljaju kod leksema vezanih za lokalnoendemske<\/i><\/b> pojmove.<\/p>\n

\"Azbu\u010dnik
Azbu\u010dnik prideva<\/figcaption><\/figure>\n

Autorka navedenog teksta pominje norve\u0161ki glagol utepils<\/i><\/b> koji opisuje vanjsko sedenje na suncu uz pivo. U rapanuitskom postoji re\u010d tingo<\/i><\/b> koja ozna\u010dava postepeno pozajmljivanje stvari iz kom\u0161ijske ku\u0107e, a potom prisvajanje. Meni je iz prakse poznata \u017eargonska japanska leksema otaku <\/i><\/b>(\u30aa\u30bf\u30af), \u0161to zna\u010di zaljubljenik u japanske anime.<\/p>\n

Siguran sam da postoji dosta sli\u010dnih primera u razli\u010ditim jezicima. Ovoj lingvisti\u010dki poznatoj temi vratila me je knjiga Azbu\u010dnik prideva<\/i><\/b> (1995) autora Miroslava Josi\u0107a Vi\u0161nji\u0107a, koju sam dobio nedavno. Ako ste mislili da je te\u0161ko\u0107a prevesti neke re\u010di, prelistajte ovaj re\u010dnik<\/i><\/b>. Tada \u0107ete uvideti kompleksnost i veli\u010dinu prevodila\u0161tva. O kom autoru i knjizi je re\u010d?<\/p>\n

Josi\u0107 Vi\u0161nji\u0107 ro\u0111en je u Ba\u010dkoj. Studirao je op\u0161tu knji\u017eevnost i teoriju knj\u017eevnosti u Beogradu. Kao\u00a0lektor<\/strong><\/a> i tehni\u010dki urednik radio je u vi\u0161e izdava\u010dkih ku\u0107a. Spada u zaslu\u017ene srpske umetnike, a iza sebe ima oko trideset objavljenih knjiga. Pisao je pripovetke, novele, romane, pesme za decu, polemi\u010dke knjige… Prevo\u0111en je na poljski, francuski, engleski<\/a>, nema\u010dki, ma\u0111arski, holandski, italijanski, \u010de\u0161ki, slova\u010dki, bugarski i makedonski. Objavljivao je na poljskom, engleskom i francuskom jeziku. Me\u0111u brojnim nagradama, isti\u010de se NIN-ova nagrada<\/i><\/b> (1990) za roman Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godi\u0161nih doba<\/i><\/b>. Upravo Josi\u0107 Vi\u0161nji\u0107 smatra da se dobra knjiga ne mo\u017ee nikada dobro prevesti. Da li njegov Azbu\u010dnik<\/i><\/b> ba\u0161 to potvr\u0111uje?!<\/p>\n

Prema re\u010dima autora, Azbu\u010dnik<\/i><\/b> treba da prika\u017ee osnovni fond prideva koji su \u0161iroko zastupljeni u srpskoj knji\u017eevnosti XX veka. Ova knjiga lingvistima mo\u017ee poslu\u017eiti kao podloga za prou\u010davanje uloge prideva u knji\u017eevnom jeziku. Na posletku, ona je korisna za kreativno obrazovanje<\/strong><\/a> i oboga\u0107ivanje maternjeg jezika. Autor je \u017eeleo da kroz primere skrene pa\u017enju na zna\u010daj prideva u srpskom knji\u017eevnom jeziku. U toj nameri, koristio je trista trideset radova, objavljenih u XX veku od strane sto pedeset pet doma\u0107ih pisaca. Azbu\u010dnik<\/i><\/b> broji preko \u010detiri hiljade prideva!<\/p>\n

Ovo nije re\u010dnik gde su pojmovi prevedeni principom sinonimskih parova ili obja\u0161njenjem kao kod jednojezi\u010dnih re\u010dnika. Azbu\u010dnik<\/i><\/b> citira re\u010denice u kojima se nalazi navedeni pridev, pa \u010ditalac dobija mogu\u0107nost kontekstualno-situacionog razumevanja konkretnog prideva. Nakon svake re\u010denice navodi se referenca odakle je citat preuzet. Na kraju knjige postoji popis pisaca sa listama preuzetih prideva.<\/p>\n

Od kada sam po\u010deo da \u010ditam ovu knjigu, pitam se kako bi izgledao engleski ili italijanski prevod ovakve knjige. Te jezike govorim, pa me zanimaju njihovi eventualni prevodi. \u010cini mi se da takav poduhvat jo\u0161 nije u\u010dinjen. Naravno, me\u0111u \u010detiri hiljade postoje lako prevodivi<\/i><\/b> pridevi: gladan, glasan, zajedljiv, rastrojen, ukusan<\/i><\/b>… Me\u0111utim, ova knjiga mo\u017ee slu\u017eiti kao ve\u017ebaonica za lingviste i prevodioce. Nedavno sam do\u0161ao na ideju da svaki dan prona\u0111em pet te\u017eih prideva<\/i><\/b> i prevedem ih. Za danas izdvajam buljook, mlohav, \u017eersejski, kolomastan i \u010dvornovat<\/i><\/b>. A Vi?! Koje jezike govorite i koje prideve biste izdvojili kao najzahtevnije za prevo\u0111enje?<\/p>\n

Nemanja D. Milinovi\u0107<\/span><\/i><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom jula 2014, kulturni odeljak BBC portala objavio je tekst o re\u010dima koje nemaju ekvivalente u drugim jezicima. Autorka teksta navela je jedanaest primera iz norve\u0161kog, nema\u010dkog, japanskog, rapanuiskog, inuitskog, \u010de\u0161kog, francuskog i lubanskog jezika. Lingvisti i prevodioci znaju koliko je ponekad te\u0161ko prona\u0107i ekvivalentan prevod pojmova iz polaznog jezika. \u010cak i ja trenutno ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":497,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-496","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Azbucnik-prideva.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-80","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/496","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=496"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/496\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1696,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/496\/revisions\/1696"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/497"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=496"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=496"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=496"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}