{"id":5,"date":"2012-10-18T22:53:18","date_gmt":"2012-10-18T22:53:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=5"},"modified":"2017-04-17T10:59:04","modified_gmt":"2017-04-17T08:59:04","slug":"knjiga-socijalna-inteligencija-danijel-goleman","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/knjiga-socijalna-inteligencija-danijel-goleman\/","title":{"rendered":"Knjiga \u201cSocijalna inteligencija\u201d, Danijel Goleman"},"content":{"rendered":"
\"Socijalna
Socijalna inteligencija<\/figcaption><\/figure>\n

Nakon bestselera Njujork tajmsa \u201cEmocionalna inteligencija<\/strong>\u201d , ameri\u010dki psiholog i pisac Danijel Goleman<\/strong> se odva\u017eio da \u010ditaocima pribli\u017ei novu nauku o ljudskim odnosima u knjizi \u201cSocijalna inteligencija<\/strong>\u201d. Iako je, kao i prethodna, stru\u010dna psiholo\u0161ka knjiga koja obiluje mnogim nau\u010dnim \u010dinjenicama i kao takva te\u0161ka za \u010ditanje, \u201cEmocionalna inteligencija\u201d je, bar po meni, neuporedivo bolja.<\/p>\n

Me\u0111utim, za nekoga ko nije \u010ditao prethodnu, ova knjiga mo\u017ee tako\u0111e delovati kao pravo otkrovenje. Jer, me\u0111uljudski odnosi<\/strong>, \u010dijem domenu pripada ovo delo, predstavljaju malo \u0161iru sliku emocionalne inteligencije, ta\u010dnije bave se ljudskim \u017eivotima i emocijama u interakciji. \u0160ta se de\u0161ava kada se pove\u017eemo, kako podsticanje odnosa<\/p>\n

\u201cima blagotvorno dejstvo na zdravlje\u201d,<\/p><\/blockquote>\n

ali kako i<\/p>\n

\u201cotrovni odnosi mogu na na\u0161e telo delovati kao spori otrov\u201d.<\/p><\/blockquote>\n

Zanimljiva \u010dinjenica je to \u0161to su, kako Goleman ka\u017ee, \u201cemocije zarazne<\/strong>\u201d, \u0161to svaka interakcija sa ljudima ima emocionalni podtekst. Time se obja\u0161njavaju situacije kada, na primer, u nama neko izazove mu\u010dne emocije tako \u0161to sru\u010di na nas otrovna ose\u0107anja \u2013 kada prasne od besa, preti, prezire. Tada ta osoba u nama aktivira sna\u017ene neurolo\u0161ke posledice \u2013 mi \u201czaka\u010dinjemo\u201d lo\u0161 ose\u0107aj koje \u0107e tinjati u nama jo\u0161 dosta dugo. Naro\u010dito uve\u010de kada sumiramo utiske dana i ka\u017eemo kako je dan bio \u201cdobar<\/strong>\u201d ili \u201clo\u0161<\/strong>\u201d, time ustvari pravimo neto bilans razmenjenih ose\u0107anja koja su se natalo\u017eila u nama. Zato je veoma bitno sa kakvom vrstom ljudi stupamo u kontakt, jer svaki na\u0161 susret sa ljudima pokre\u0107e mo\u0107ni mehanizam kojim se ose\u0107anja jedne osobe prenose na drugu.<\/p>\n

Kako su prenosni mehanizmi raspolo\u017eenja iznena\u0111uju\u0107e veliki, treba imati na umu da su \u010dak zarazne i emocije na ekranu, zato \u0161to mozak reaguje na imaginarne scenarije na isti na\u010din kao i na stvarne, pa to ima biolo\u0161ke posledice.<\/p>\n

\u0160ta stvara dobar odnos me\u0111u ljudima?<\/strong><\/h2>\n

Nekoliko elemenata, kako ka\u017ee autor \u2013 uzajamna pa\u017enja, zajedni\u010dko pozitivno ose\u0107anje i dobra neverbalna komunikacija. A da ljudski mozak najvi\u0161e voli sre\u0107na lica pokazuje \u010dinjenica da je smeh najkra\u0107a veza izme\u0111u dva mozga, \u201cnezaustavljiva zaraza koja smesta gradi socijalnu povezanost.\u201d<\/p>\n

A \u0161ta je zapravo socijalna inteligencija?<\/strong><\/h2>\n

Prema autoru, to je socijalna svesnost za tu\u0111a unutra\u0161nja stanja, razumevanje ose\u0107anja i slo\u017eenih socijalnih situacija. Ona obuhvata primalnu empatiju, \u201cpode\u0161avanje\u201d na neku osobu, kao i znanje kako dejstvuje dru\u0161tveni svet. Socijalna spretnost obuhvata glatku interakciju na neverbalnom nivou, uspe\u0161no predstavljanje sebe, kao i brigu o potrebama drugih.<\/p>\n

Ono \u0161to \u010ditaocu deluje obe\u0107avaju\u0107e je ideja koju Goleman obja\u0161njava \u2013 da na\u0161i geni nisu na\u0161a sudbina, jer je<\/p>\n

\u201cljudski mozak oblikovan tako da se menja reaguju\u0107i na nagomilano iskustvo\u201d.<\/p><\/blockquote>\n

U periodu sazrevanja, sve glavne figure u detetovom \u017eivotu \u2013 roditelji, bra\u0107a i sestre, dede i babe, nastavnici i prijatelji \u2013 mogu postati aktivne sastojnice u rastu mozga tako \u0161to stvaraju socijalnu i emocionalnu me\u0161avinu koja podsti\u010de razvoj neurona.<\/p>\n

I jo\u0161 ne\u0161to malo iz knjige \u2013 psiholozi su pokazali da partneri imaju aktivnu ulogu u regulaciji fiziologije druge osobe kad su s njom emocionalno me\u0111uzavisni i ovakvo biolo\u0161ko uno\u0161enje podrazumeva i posebnu mo\u0107 uticanja na telo, bilo na dobar ili lo\u0161 na\u010din. U podsticajnim odnosima partneri poma\u017eu jedan drugome da se izbore sa sopstvenim neprijatnim ose\u0107anjima. Ili obrnuto.<\/p>\n

O ostalim me\u0111uljudskim odnosima, njihovim implikacijama i osobenostima, kao i mra\u010dnoj strani socijalne inteligencije, sazna\u0107ete ukoliko pro\u010ditate ovu studiju najnovijih istra\u017eivanja iz domena biologije i neuronauke.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon bestselera Njujork tajmsa \u201cEmocionalna inteligencija\u201d , ameri\u010dki psiholog i pisac Danijel Goleman se odva\u017eio da \u010ditaocima pribli\u017ei novu nauku o ljudskim odnosima u knjizi \u201cSocijalna inteligencija\u201d. Iako je, kao i prethodna, stru\u010dna psiholo\u0161ka knjiga koja obiluje mnogim nau\u010dnim \u010dinjenicama i kao takva te\u0161ka za \u010ditanje, \u201cEmocionalna inteligencija\u201d je, bar po meni, neuporedivo bolja. Me\u0111utim, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[13],"tags":[35],"class_list":["post-5","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-knjige-koje-citamo","tag-emocionalna-inteligencija"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-5","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":764,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5\/revisions\/764"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}