{"id":516,"date":"2015-06-03T11:02:44","date_gmt":"2015-06-03T11:02:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=516"},"modified":"2024-08-08T13:02:36","modified_gmt":"2024-08-08T11:02:36","slug":"kreiranje-sadrzaja-u-svetlu-poslovnih-trendova-danasnjice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/kreiranje-sadrzaja-u-svetlu-poslovnih-trendova-danasnjice\/","title":{"rendered":"Kreiranje sadr\u017eaja u svetlu poslovnih trendova dana\u0161njice"},"content":{"rendered":"
\n

U prvom delu ovog teksta Nemanja D. Milinovi\u0107<\/strong> (kulturolog) izne\u0107e neke od osnovnih postulata razumevanja paradigme kreiranja sadr\u017eaja. U drugom delu \u010dlanka, Milan Todorovi\u0107<\/strong> (SEO stru\u010dnjak<\/strong>) bli\u017ee \u0107e pojasniti neke od principa matemati\u010dkog formalizma za tr\u017ei\u0161no uspe\u0161an post.<\/p>\n<\/blockquote>\n

Osnovni izazovi profesije content writinga<\/i><\/strong><\/span><\/h2>\n

Ponekad \u010dujemo da mla\u0111e generacije govore o obezvre\u0111enosti znanja koje su godinama sticali. Da li su vi\u0161egodi\u0161nje akademske studije mnogim omladincima tek oduzele vreme ili pru\u017eile znanja koja mogu biti funkcionalno primenjena? Na dru\u0161tveno-humanisti\u010dkim fakultetima \u010desto se obrazujemo za profesore, predava\u010de ili prevodioce<\/strong><\/a>. Ako pogledamo savremene oglase za posao, primeti\u0107emo da tradicionalna zvanja naj\u010de\u0161\u0107e ustupaju mesto do skora nepoznatim engleskim zvanjima. To su razne terminolo\u0161ke kombinacije kojima dominiraju pojmovi account, graphic, office, manager, writing end sou on.<\/i><\/b><\/p>\n

Jedno od tra\u017eenih zanimanja na doma\u0107em i stranom tr\u017ei\u0161tu naziva se kontent rajter<\/i><\/b>. Mo\u017eda priroda ovog zanimanja najbolje potvr\u0111uje da savremena zvanja nisu neprijateljski suprotstavljena tradicionalnim zvanjima. Ponekad savremena zanimanja zahtevaju iste one ve\u0161tine koje zahteva i neko tradicionalno zanimanje, iako je kontekstualna primena ste\u010denog znanja druga\u010dija od onoga na \u0161ta smo navikli. Ko su kontent rajteri (content writer)<\/i><\/b> i \u0161ta je zapravo kontent rajting (content writing)<\/i><\/b>?<\/p>\n

Kontent rajting dolazi od engleskih pojmova content (sadr\u017eaj)<\/i><\/b> i writing (pisanje)<\/i><\/b>. Ova delatnost podrazumeva pisanje veb sadr\u017eaja, reklamnih tekstova za sajtove i dru\u0161tvene mre\u017ee, elektronskih knjiga, digitalnih datoteka za audio i video produkcije, kao i tekstova za razli\u010dita grafi\u010dka re\u0161enja ili blogove. Kontent rajter je profesionalac detaljno upu\u0107en u proizvod ili uslugu o kojoj pi\u0161e ta\u010dan i precizno proveren tekst<\/strong><\/a> u cilju upoznavanja javnosti sa onim \u0161to predstavlja na tr\u017ei\u0161tu. Deluje lako, zar ne? Me\u0111utim, koji kvaliteti su neophodni za uspe\u0161an kontent rajting?<\/p>\n

U cilju reklame, kontent rajteri \u010desto opisuju nove proizvode\/usluge nepoznate javnosti, pa je zato kontent rajting vrsta novinarstva<\/strong>. Kontent rajteri ponekad prevode kako bi prona\u0161li relevantne informacije, najpre kada je re\u010d o proizvodima\/uslugama koje su u odre\u0111enoj sredini potpuna inovacija. Odli\u010dno poznavanje vi\u0161e stranih jezika nije prednost, ve\u0107 zahtev ove struke. U mnogim zemljama kompanije tra\u017ee kontent rajtere isklju\u010divo me\u0111u humanisti\u010dki obrazovanim profilima koji su studirali knji\u017eevnost, novinarstvo, komunikologiju ili kreativno pisanje. Ovakvi svetski trendovi doprinose podizanju svesti o kontent rajterskom zanimanju, adekvatno vrednuju\u0107i ve\u0161tine neophodne za kvalitetno bavljenje ovim poslom.<\/p>\n

Kontent rajter bi trebalo da gradi jedinstven izraz<\/strong>, koji \u0107e se razlikovati od izraza na hiljade drugih kolega. To je profesionalac koji odli\u010dno poznaje jezik na kojem pi\u0161e<\/strong><\/a>. U stanju je da bude zanimljiv i da tekstom privu\u010de pa\u017enju \u010ditaoca, kroz jednosmislene i sa\u017eete re\u010denice. Svaka zapisana misao predstvalja magnet ka narednom pasusu, pa je uspe\u0161an kontent rajter istovremeno kreativni pisac<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Kontent rajter razume kome se obra\u0107a. On zna \u0161ta interesuje njegovu \u010ditala\u010dku publiku unutar teme kojom se bavi, pa je tako\u0111e pomalo psiholog<\/i><\/b>. On je istra\u017eiva\u010d koji odli\u010dno poznaje svoju temu. Fokusira se na jedno pitanje, pru\u017eaju\u0107i informativan, dinami\u010dan i vredan sadr\u017eaj \u010dak i za \u010ditaoca koji nema vremena<\/i><\/b>, a zainteresovan je za odre\u0111enu oblast. Stru\u010dnjaci iz ove sfere poznaju SEO pravila<\/strong><\/a>, \u0161to im omogu\u0107ava da ne ugroze kvalitet teksta, a ipak obuhvate neophodne pojmove u cilju postizanja reklamnog efekta na internetu.<\/p>\n

Pojedini marketing stru\u010dnjaci tvrde da najefektivniji tekstovi trpe<\/i><\/b> do najvi\u0161e 1800 re\u010di. Naravno, du\u017eina teksta i zainteresovanost potencijalnog \u010ditaoca tako\u0111e zavise od teme i kreativnosti kontent rajtera. Pisanje teksta koji sadr\u017ei intrigantno-provokativna pitanja ili podnaslove ponekad je dobar trik za dr\u017eanje pa\u017enje. Kontent rajting je zanat \u010dija uspe\u0161nost zavisi prevashodno od sposobnosti autora da kombinuje ste\u010dena znanja sa ve\u0161tinom zanimljive pisane interpretacije.<\/p>\n

Uvek \u0107emo sretati tradicionalna zanimanja koja su postojala u svim epohama. Oduvek se znalo \u0161ta zna\u010di biti lekar, u\u010ditelj, sve\u0161tenik… i koju \u0161kolu takva zanimanja zahtevaju. Sa druge strane, pre nego \u0161to do\u0111emo u isku\u0161enje da obezvredimo zanimanja koja nastaju kao potreba savremenog doba, zapitajmo se \u0161ta je neophodno znati da bi se takva zanimanja obavljala uspe\u0161no. Danas se mnogi bave kontent rajtingom ili veb dizajnom, ali ne\u0107e svaki kontent rajter ili dizajner biti uspe\u0161an kao neko ko je studirao filolo\u0161ke nauke ili likovnu umetnost<\/strong>. To je klju\u010d razumevanja savremenog poslovnog konteksta. Znanje se ne mo\u017ee obezvrediti. Me\u0111utim, od pojedinca zavisi da li \u0107e i na koji na\u010din prona\u0107i kupca<\/i><\/b> za svoje znanje, shodno potrebama civilizacije u kojoj \u017eivi.<\/p>\n

Matemati\u010dki formalizam kvalitetnog sadr\u017eaja<\/span><\/h2>\n

U ovom delu teksta poku\u0161a\u0107u da na pragmati\u010dan na\u010din razdvojim vrhunskog pisca od odli\u010dnog pisca.<\/p>\n

1. Ta\u010dnost pro\u010ditanog<\/b>. Svako mo\u017ee da napi\u0161e intrigantan tekst, ali da li je napisano i ta\u010dno? Kako razlikovati \u017eutu \u0161tampu<\/i><\/b> od nau\u010dnog rada? Definisanje ta\u010dnosti i relevantnosti je veliki izazov ne samo za pretra\u017eiva\u010de poput Google-a, ve\u0107 generalno za pojedina\u010dni sistem vrednosti koji gajimo u privatnom\/poslovnom \u017eivotu. Google na ovoj ta\u010dki gleda ne samo \u0161ta je napisano, ve\u0107 i ko pi\u0161e<\/strong>. Kao najsofisticiraniji informacioni sistem, Google se trudi da klasifikuje i rangira autoritete po ni\u0161ama, tj. oblastima. Da bi va\u0161 glas bio mnogo ja\u010de opa\u017een na internetu, potrebno je razumeti instituciju autoriteta<\/i><\/b>. Autoritet treba graditi veoma pa\u017eljivo, o \u010demu \u0107emo imati poseban \u010dlanak.<\/p>\n

2. Razumevanje pro\u010ditanog<\/b>. Postavlja se pitanje, ako je ne\u0161to ta\u010dno, da li je i jasno napisano, tj. da li ciljna grupa razume o \u010demu se pi\u0161e u \u010dlanku. Zamislite da na jednom informacionom portalu afirmisani nau\u010dnik napi\u0161e \u010dlanak o nekoj sofisticiranoj tehnologiji. \u0160ta \u0107e se dogoditi? Umesto da vreme \u010ditanja zbog atraktivnosti teme bude du\u017ee, usled visokog stila izra\u017eavanja do\u0107i \u0107e do kra\u0107eg zadr\u017eavanja surfera, jer oni nisu prilago\u0111eni takvog stilu analize. Drugim re\u010dima, treba poznavati publiku kojoj se obra\u0107amo i prilagoditi joj se.<\/p>\n

4. Izostanak va\u017enog<\/b>. Da li mo\u017eete obraditi neku temu i njome zauzeti visoko mesto na pretra\u017eiva\u010dima (besplatna promocija od strane Google-a), ako ste presko\u010dili neku bitnu celinu o temi, elimini\u0161u\u0107i klju\u010dne re\u010di za koje nemate prava da ih izostavite? Na primer, de\u0161ava se da pi\u0161ete tekst o turizmu Turske, a zaslepljeni lepotom Istanbula ne spomenete Ankaru koja je glavni grad te zemlje. Na \u017ealost, to \u0107e biti prime\u0107eno i mere \u0107e biti preduzete. Automatika bele\u017eenja izostanaka je nemilosrdna.<\/p>\n

5. Prisustvo nepotrebnog. <\/b>Ova ta\u010dka je jo\u0161 jedno sito u kojem se prosejavaju paceri<\/i><\/b> od stru\u010dnjaka. Naime, imate odli\u010dan tekst, ali u njemu se nalaze re\u010di koje ne smeju da postoje. Primer je neki stu\u010dan biofizi\u010dki \u010dlanak u koji se ubace pri\u010de o sazve\u017e\u0111ima, horoskopskim znacima i sli\u010dno. \u0160ta dalje da vam pri\u010dam?!<\/p>\n

6. Socijalni graf.<\/b> Socijalni graf ili graf aktivnosti surfera na socijalnim mre\u017eama je jo\u0161 jedan signal kvaliteta o napisanom \u010dlanku. Naime, sadr\u017eaji koji unose dodatnu vrednost, kreativno upakovani u kvalitetan dizajn ne mogu, a da ne budu zabele\u017eeni na Fejsbuku, Tviteru, Reditu, Pinteresu, Istangramu itd. Svaka mre\u017ea ima svoj specifikum, a ti suptilni signali mere se veoma pa\u017eljivo, posebno sa aspekta uticajnih profila i tada otkrivaju mnogo o sadr\u017eaju. Ovo je sve \u0161ira tema, kojoj i dvocifren serijal \u010dlanaka ne bi bio dovoljan, pa do daljnjeg da ne otvaramo Pandorinu kutiju.<\/p>\n

7. Link earning kao kruna dobrog teksta<\/b>. Za kraj finalna poenta! Vi\u0161e puta smo pomenuli da se internet sastoji od sadr\u017eaja, linkova i aktivnosti korisnika na njima. Koli\u010dina sadr\u017eaja i linkova se eksponencijalno pove\u0107ava. Ka\u017eu da se koli\u010dina sadr\u017eaja na internetu duplira na sve manji broj godina. Nije ni bitno da li su u pitanju tri ili pet godina. Bitan je trend!<\/p>\n

Sa druge strane, govori se da trenutno postoji vi\u0161e linkova na web-u nego zvezda u na\u0161oj galaksiji. Ako se ne varam, oko tri miliona blogova a\u017eurira se svakodnevno. Da bismo pre\u017eiveli novu etapu interneta, moramo nastupati tako da onaj mali broj surfera koji \u010dita na\u0161 sadr\u017eaj, a ima pristup upravljanju nekom od svojih sadr\u017eaja, dobrovoljno kreira link ka nama. Taj proces se zove link earning<\/i><\/b> i lako je merljiv. Pisac \u010diji sadr\u017eaji privla\u010de linkove je zlatna koka<\/i><\/b> za jedan portal. Bez ovakvih multidisciplinaraca nema kvalitetnog pomaka.<\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/span><\/h2>\n

Danas nije dovoljno imati originalan i kvalitetan sadr\u017eaj, ve\u0107 sadr\u017eaj koji je bar deset puta vredniji od dobrog, originalnog i kvalitetnog. Taj sadr\u017eaj treba biti toliko dobar, da pored indukovanja socijalnog grafa i grafa linkova od po\u010detka upla\u0161i konkurenciju kvalitetom sa kojim mora i\u0107i na megdan. On treba da im ubije volju da se nadme\u0107u sa vama na polju klju\u010dnih re\u010di za koje licitirate na pretra\u017eiva\u010dima.<\/p>\n

Ostanite uz nas, uskoro kre\u0107e serijal ovakvih \u010dlanaka!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U prvom delu ovog teksta Nemanja D. Milinovi\u0107 (kulturolog) izne\u0107e neke od osnovnih postulata razumevanja paradigme kreiranja sadr\u017eaja. U drugom delu \u010dlanka, Milan Todorovi\u0107 (SEO stru\u010dnjak) bli\u017ee \u0107e pojasniti neke od principa matemati\u010dkog formalizma za tr\u017ei\u0161no uspe\u0161an post. Osnovni izazovi profesije content writinga Ponekad \u010dujemo da mla\u0111e generacije govore o obezvre\u0111enosti znanja koje su godinama […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1785,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[45],"tags":[],"class_list":["post-516","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-internet-marketing"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/rome-g009609411_640.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-8k","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/516","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=516"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/516\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1875,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/516\/revisions\/1875"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1785"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=516"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=516"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=516"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}

3. Ekspertiza napisanog<\/b>. Ako smo pogodili<\/i><\/b> temu i publiku, \u0161ta mislite po \u010demu se razlikuje ekspertski tekst od prose\u010dnog teksta? Odgovor je dat kroz dva matemati\u010dka modela. Prvi je LSI<\/i><\/b> i defini\u0161e spektar termina istog ili sli\u010dnog zna\u010denja kojim se izra\u017eavate, a drugi je WDF*IDF<\/i><\/b><\/a>, kojim se meri pravilna gustina LSI-a. Google u svom indeksu poseduje milione \u010dlanaka o odre\u0111enoj temi i ta\u010dno vidi uniju termina koji se pojavljuju u odre\u0111enoj gustini. Onda sve to matemati\u010dki inteligentno upore\u0111uje i vidi k’o na dlanu<\/i><\/b> sa kakvim stru\u010dnjakom ima posla. U bazi su i nau\u010dni radovi, pa budu\u0107nost informacionog copy writing-a<\/i><\/b><\/a> evoluira\u0107e u neku vrstu diplomskih radova<\/i><\/b>. O ovome \u0107e tako\u0111e biti napisan poseban \u010dlanak.<\/p>\n