{"id":543,"date":"2015-07-18T08:04:53","date_gmt":"2015-07-18T08:04:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=543"},"modified":"2018-09-20T00:24:16","modified_gmt":"2018-09-19T22:24:16","slug":"susret-ajnstajn-tagore","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/susret-ajnstajn-tagore\/","title":{"rendered":"Kada je Ajn\u0161tajn sreo Tagorea: jedinstven susret umova na granici nauke i duhovnosti"},"content":{"rendered":"

Profesor \u0110uro \u0160u\u0161nji\u0107 je jednom prilikom rekao: Nauka je racionalna, ali po\u010diva na veri. Nije mit, ali to postaje. Nije magija, ali stvara \u010duda. Poznaje delove stvarnosti, ali joj celina uvek izmi\u010de. Prou\u010dava \u010doveka, ali ga ne razume. \u00a0Otkriva istine o njemu, ali se one \u010desto poka\u017eu kao zablude…<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U tom odnosu vere i nauke \u010dvrsta prijateljstva izme\u0111u nau\u010dnika i umetnika nisu bila retkost. Nama sa Balkana dobro je poznato prijateljstvo izme\u0111u Nikole Tesle i Marka Tvena… Savremenici Tvena govore da je on svoju novelu Tajanstveni stranac<\/strong><\/em> posvetio upravo Nikoli Tesli.<\/p>\n

U ovom \u010dlanku pro\u010ditajte prevod jednog od dobro dokumentovanih razgovora izme\u0111u Ajn\u0161tajna<\/strong> i Tagorea<\/strong>. Prevod je delo vrednih ruku\u00a0\u017deljka V. Miti\u0107a,\u00a0<\/em><\/strong>a or<\/em>iginalni tekst na engleskom mo\u017eete pro\u010ditati ovde<\/a><\/strong><\/em>.\u00a0<\/em><\/strong>Uvod napisao\u00a0Milan Todorovi\u0107<\/strong><\/a>.<\/em><\/p>\n

Sudar i susret istine i lepote<\/h2>\n

\u010cetrnaestog jula 1930. Albert Ajn\u0161tajn<\/strong> je u svom domu na periferiji Berlina ugostio indijskog filozofa, muzi\u010dara i dobitnika Nobelove nagrade, Rabindranata Tagorea<\/strong>. Njih dvojica su potom imali jedan od najpodsticajnijih i intelektualno najzanimljivijih razgovora u istoriji, na drevnu temu sukoba izme\u0111u nauke i religije. Knjiga \u201eNauka i indijska tradicija: kada je Ajn\u0161tajn sreo Tagorea<\/strong>\u201c govori o ovom istorijskom susretu u \u0161irem kontekstu intelektualnog preporoda koji se pro\u0161irio Indijom po\u010detkom dvadesetog veka, i koji je proizveo \u010dudnu osmozu indijskih tradicija i sekularne zapadne nau\u010dne doktrine.<\/p>\n

\"Ajn\u0161tajn
Ajn\u0161tajn Tagore, susret<\/figcaption><\/figure>\n

Slede\u0107i izvod iz jednog od razgovora koji su vodili Ajn\u0161tajn i Tagore me\u0161avina je prethodno ispitanih definicija nauke, lepote, svesti i filozofije u majstorskoj meditaciji o najsu\u0161tinskijim pitanjima ljudskog postojanja.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Verujete li u bo\u017eanstvo koje je izdvojeno iz sveta?<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Ne u izdvojeno. Beskona\u010dna li\u010dnost \u010dovekova razume univerzum. Ne mo\u017ee postojati ni\u0161ta \u0161to se ne bi moglo podvesti pod ljudsku li\u010dnost, \u0161to dokazuje da je Istina univerzuma ljudska Istina.<\/p>\n

Objasni\u0107u ovo pomo\u0107u jedne nau\u010dne \u010dinjenice \u2014 materija se sastoji iz protona i elektrona izme\u0111u kojih postoji praznina; ipak, materija se mo\u017ee u\u010diniti \u010dvrstom. Na sli\u010dan na\u010din, \u010dove\u010danstvo \u010dine pojedinci, ali su oni me\u0111usobno povezani ljudskim vezama, \u0161to ljudskom svetu daje \u017eivo jedinstvo. \u010citav univerzum je povezan sa nama na sli\u010dan na\u010din, to je ljudski univerzum. Ja sam za ovom idejom tragao u umetnosti, knji\u017eevnosti i religioznoj svesti \u010dovekovoj.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Postoje dva razli\u010dita shvatanja prirode univerzuma: (1) Svet kao jedinstvo koje zavisi od \u010dove\u010danstva. (2) Svet kao stvarnost nezavisna od ljudskog \u010dinioca.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Kada je na\u0161 univerzum u harmoniji sa \u010covekom, sa ve\u010dnim, mi to prepoznajemo kao Istinu, ose\u0107amo kao lepotu.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> To je \u010disto ljudsko shvatanje univerzuma.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Druga\u010dije ne mo\u017ee ni postojati. Ovaj svet je ljudski svet \u2013 nau\u010dni pogled na njega jeste pogled nau\u010dnika. Postoji izvestan standard razuma i u\u017eivanja koje mu daje Istinitost, standard Ve\u010dnog \u010coveka \u010dija iskustva poti\u010du od na\u0161ih iskustava.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> To je shvatanje ljudskog subjekta.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Da, jednog ve\u010dnog subjekta. Mi ga moramo shvatiti kroz svoje emocije i delatnosti. Shvatili smo Vrhovnog \u010coveka koji nema li\u010dnih ograni\u010denja pomo\u0107u svojih sopstvenih. Nauka se bavi onim \u0161to nije isklju\u010divo povezano sa pojedincima; to je bezli\u010dan ljudski svet Istina. Religija ostvaruje ove Istine i povezuje ih sa na\u0161im dubljim potrebama; na\u0161a individualna svest o Istini dobija univerzalno zna\u010denje. Religija daje vrednosti Istini, i mi tu Istinu prepoznajemo kao dobru kroz na\u0161 sklad sa njom.<\/p>\n

\"Ajn\u0161tajn
Ajn\u0161tajn i Tagore, slika 2<\/figcaption><\/figure>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Dakle, Istina i Lepota ne postoje nezavisno od \u010coveka?<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Ne.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Kada vi\u0161e ne bi bilo ljudskih bi\u0107a, Apolon Belvederski ne bi vi\u0161e bio lep.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Ne.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Sla\u017eem se sa ovim vi\u0111enjem Lepote, ali ne i u vezi sa Istinom.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Za\u0161to ne? Istina se ostvaruje kroz \u010doveka.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Ne mogu da doka\u017eem da je moje stanovi\u0161te ispravno, ali to je moja religija.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Lepota je u idealu savr\u0161enog sklada koji postoji u Univerzalnom Bi\u0107u; Istina je u savr\u0161enom razumevanju Univerzalnog Uma. Mi kao pojedinci joj prilazimo kroz svoje sopstvene pogre\u0161ke i zablude, kroz svoja prikupljena iskustva, kroz svoju prosvetljenu svest \u2013 kako bismo ina\u010de mogli da znamo Istinu?<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Ne mogu da nau\u010dno doka\u017eem da se Istina mora shvatiti kao Istina koja postoji nezavisno od ljudskog roda; ali ja u to \u010dvrsto verujem. Na primer, verujem da Pitagorina teorema u geometriji izra\u017eava ne\u0161to \u0161to je pribli\u017eno istinito, nezavisno od \u010dovekovog postojanja. U svakom slu\u010daju, ukoliko postoji stvarnost nezavisna od \u010doveka, postoji i Istina koja se odnosi na tu stvarnost; na isti na\u010din, negacija prve mogu\u0107nosti povla\u010di za sobom negaciju postojanja ove druge.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Istina, koja je neodvojiva od Univerzalnog Bi\u0107a, mora su\u0161tinski biti ljudska, ina\u010de se sve ono \u0161to mi kao pojedinci shvatamo kao istinito ne mo\u017ee nazvati istinom \u2013 barem ne ona Istina koja se naziva nau\u010dnom i do koje se mo\u017ee sti\u0107i jedino kroz proces logike, ili drugim re\u010dima, putem misli koje su ljudske. Prema indijskoj filozofiji, postoji braman, apsolutna Istina, koji se ne mo\u017ee zamisliti izdvajanjem pojedina\u010dnog uma ili opisati re\u010dima, ve\u0107 se jedino mo\u017ee shvatiti potpunim stapanjem individualnog sa njegovom beskona\u010dno\u0161\u0107u<\/strong>. Ali takva Istina ne mo\u017ee pripadati Nauci. Priroda Istine o kojoj raspravljamo je prikaz \u2013 to jest, ono \u0161to se prikazuje kao istinito ljudskom umu i zbog toga i jeste ljudsko, a mo\u017ee se nazvati maja, privid.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Dakle, prema Va\u0161em shvatanju, koje bi moglo biti indijsko shvatanje, nije u pitanju privid pojedinca, ve\u0107\u00a0\u010ditavog \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> I vrsta pripada jedinstvu, \u010dove\u010danstvu. Stoga \u010ditav ljudski um shvata Istinu; indijski i evropski um se susre\u0107u na zajedni\u010dkom zadatku.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Re\u010d ‘vrsta’ se u nema\u010dkom koristi da ozna\u010di sva ljudska bi\u0107a, a zapravo bi se \u010dak i majmuni i \u017eabe mogle njom obuhvatiti.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> U nauci mi prolazimo kroz proces odbacivanja li\u010dnih ograni\u010denja na\u0161ih individualnih umova i na taj na\u010din sti\u017eemo do saznanja Istine koja se nalazi u umu Univerzalnog \u010coveka.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Problem poti\u010de od pitanja da li je Istina nezavisna od na\u0161e svesti.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Ono \u0161to mi nazivamo istinom le\u017ei u racionalnom skladu izme\u0111u subjektivnog i objektivnog aspekta stvarnosti, pri \u010demu oba ova aspekta pripadaju nadli\u010dnom \u010doveku.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> \u010cak i u svakodnevnom \u017eivotu mi ose\u0107amo jaku potrebu da stvarima koje upotrebljavamo pripi\u0161emo stvarnost nezavisnu od \u010doveka. To \u010dinimo kako bismo na racionalan na\u010din povezali iskustva dobijena putem na\u0161ih \u010dula. Na primer, iako nikoga nema u ku\u0107i, sto ostaje tamo gde jeste.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Da, on ostaje izvan individualnog uma, ali ne i onog univerzalnog. Sto koji opa\u017eam mo\u017ee se opaziti istom vrstom svesti koju ja posedujem.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Ako nikoga ne bi bilo u ku\u0107i, sto bi ipak postojao \u2013 ali je to ve\u0107 neprihvatljivo s Va\u0161e ta\u010dke gledi\u0161ta \u2013 jer mi nismo u stanju da objasnimo \u0161ta to zna\u010di da sto postoji, nezavisno od nas.<\/p>\n

Na\u0161a prirodna ta\u010dka gledi\u0161ta koja se odnosi na postojanje istine van ljudskog roda se ne mo\u017ee objasniti ili dokazati, ali ona jeste verovanje koje svi neizbe\u017eno imaju \u2013\u00a0\u010dak i primitivni ljudi. Mi pripisujemo Istinu nadljudskoj objektivnosti; neophodna nam je ta stvarnost koja ne zavisi od na\u0161eg postojanja i na\u0161eg iskustva i uma \u2013 iako ne umemo da objasnimo \u0161ta ona zna\u010di.<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Nauka je dokazala da sto kao \u010dvrst predmet jeste privid i da stoga ono \u0161to ljudski um opa\u017ea kao sto ne bi postojalo ako tog uma ne bi bilo. Istovremeno, mora se priznati da ta \u010dinjenica, da krajnja fizi\u010dka stvarnost nije ni\u0161ta do mno\u0161tva posebnih obrtnih centara elektri\u010dne sile, tako\u0111e pripada ljudskom umu.<\/p>\n

U shvatanju Istine postoji ve\u010dni konflikt izme\u0111u univerzalnog ljudskog uma i istog tog uma zarobljenog u pojedincu<\/strong>. Ve\u010dni proces pomirenja se odigrava u na\u0161oj nauci, filozofiji, u na\u0161oj etici. U svakom slu\u010daju, ukoliko postoji ikakva Istina koja nema nikakve veze sa ljudima, onda ona za nas apsolutno i ne postoji.<\/p>\n

Nije te\u0161ko zamisliti um kome se sled doga\u0111aja prikazuje ne u prostoru, ve\u0107 samo u vremenu, kao niz nota u muzici. Takvom umu ovakvo shvatanje stvarnosti je blisko muzi\u010dkoj stvarnosti u kojoj pitagorejska geometrija ne mo\u017ee imati nikakvog smisla. Postoji stvarnost papira, beskrajno druga\u010dija od stvarnosti knji\u017eevnosti. Za um moljca koji jede papir knji\u017eevnost je apsolutno nepostoje\u0107a, ali za \u010covekov um ona ima ve\u0107u vrednost Istine od samog papira<\/strong>. Na sli\u010dan na\u010din, ako postoji neka Istina koja nema \u010dulne ili racionalne veze sa ljudskim umom, ona \u0107e zauvek ostati nepostoje\u0107a dok god budemo bili ljudska bi\u0107a.<\/p>\n

AJN\u0160TAJN:<\/strong> Ako je tako, onda sam ja religiozniji od Vas!<\/p>\n

TAGORE:<\/strong> Moja religija le\u017ei u pomirenju Nadli\u010dnog \u010coveka, univerzalnog ljudskog duha, u mom individualnom bi\u0107u.<\/p>\n

Za kraj evo jednog snimka u kome Tagore besedi, dobro se \u010duje tek negde od tre\u0107eg minuta,<\/p>\n