{"id":588,"date":"2018-08-23T17:13:13","date_gmt":"2018-08-23T15:13:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=588"},"modified":"2026-04-08T13:30:10","modified_gmt":"2026-04-08T11:30:10","slug":"grcki-jezik-zvuk-starine-i-tradicije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/grcki-jezik-zvuk-starine-i-tradicije\/","title":{"rendered":"Gr\u010dki jezik \u2013 Zvuk starine i tradicije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nemanja D. Milinovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kratki presek vekova<\/span><\/h2>\n

Jezi\u010dke porodice su me\u0111u prvim lingvisti\u010dkim zanimljivostima sa kojima se sre\u0107emo u detinjstvu. Jo\u0161 smo kao deca u\u010dili imena najbrojnijih evropskih jezi\u010dkih grupa, nakon \u010dega lak\u0161e uvi\u0111amo sli\u010dnosti i razlike me\u0111u jezicima unutar istih. Me\u0111utim, postoje mnogi jezici koji ne pripadaju nijednoj dominantnoj grupi. U Evropi, gr\u010dki je tako\u0111e jedan od njih.<\/p>\n

Na stablu hipoteti\u010dke lingvisti\u010dke makrofamilije Borean<\/strong>, gr\u010dki jezik pripada indoevropskim jezicima<\/strong>. Naime, Borean se deli na dve grupe: Nostratic i Dene-Daic. Potom, makrofamilija Nostratic deli se na vi\u0161e grana, od kojih je jedna evroazijska. Evroazijska jezi\u010dka porodica ima brojne podgrupe, od kojih nam je posebno bliska indoevropska. Unutar indoevropske jezi\u010dke porodice odvojeno se razvija helenska grupa jezika od kojih su do danas pre\u017eiveli<\/i><\/b> savremeni gr\u010dki jezik i cakonski (\u03c4\u03c3\u03b1\u03ba\u03ce\u03bd\u03b9\u03ba\u03b1)<\/i><\/b>, koji je zastupljen u delovima Peloponeza.<\/p>\n

Istorija gr\u010dkog jezika kompleksna je samim tim \u0161to pojam helenski<\/i><\/b> ne obuhvata samo jedan jezik, ve\u0107 \u010ditav niz jezika, dijalekata i dijalekatskih grupa utemeljenih na zajedni\u010dkoj osnovi. U grupu helenskih spadaju dorska, mikejska i eolska dijalekatska grupa. Dorska grupa obuhvata severozapadni gr\u010dki. Iz dorske grupe razvio se ve\u0107 pomenuti cakonski. U eolsku grupu spadaju egejski, beotijski i tesalski, dok se iz mikejske grupe izdvaja arhajska dijalekatska grupa sa arkadskim i kiparskim. Mikejski je tako\u0111e dao impuls kroz ati\u010dki i jonski dijalekat. Iz ati\u010dkog dijalekta razvili su se klasi\u010dni gr\u010dki jezik i kojne (\u03ba\u03bf\u03b9\u03bd\u03ae)<\/i><\/b> koji je tokom vekova evoluirao najpre u vizantijski gr\u010dki, a potom u savremeni, odn. novogr\u010dki koji poznajemo danas.<\/p>\n

Od Vizantije do danas<\/span><\/h2>\n

Kojne dijalekat ima posebnu va\u017enost za savremeni gr\u010dki jezik. Od IV veka stare do IV veka nove ere slu\u017eio je kao engleski jezik<\/i><\/b> tada\u0161njeg mediteranskog sveta. Sporazumevanje trgovaca iz razli\u010ditih oblasti i celokupna komunikacija uspostavljana je posredstvom ove lingva franke. \u010cak je i Novi Zavet pisan ovim jezikom, a i prevo\u0111enje \u010duvene Septuaginte<\/strong><\/a> izvr\u0161eno je sa jevrejskog na kojne gr\u010dki. Kojne je imao \u0161iroku zastupljenost u tada\u0161njem gr\u010dkom svetu, pa nije neobi\u010dno \u0161to se ba\u0161 on nametnuo kao osnova za naredne faze gr\u010dkog jezika.<\/p>\n

Vizantijski period gr\u010dkog jezika trajao je sve do pada Konstantinopolja 1453<\/strong>. U to vreme, gr\u010dki je bio u zvani\u010dnoj dr\u017eavnoj upotrebi. Tokom vizantijskog perioda dogodila se ve\u0107ina fonolo\u0161kih i gramati\u010dkih promena, koje su produbile razliku izme\u0111u starog gr\u010dkog i savremenog gr\u010dkog jezika. Sa druge strane, iako je te\u0161ko podvu\u0107i preciznu lingvisti\u010dku granicu, mo\u017ee se re\u0107i da je razvoj savremenog gr\u010dkog jezika po\u010deo sa padom Konstantinopolja i nestankom Vizantije.<\/p>\n

\"Mozaik
Mozaik u Aja Sofiji<\/figcaption><\/figure>\n

Tokom postvizantijskog perioda, gr\u010dki je prolazio kroz izvesno dvojezi\u010dje u kojem su lokalni dijalekti koegzistirali sa otmenim pisanim jezikom. Ova koegzistencija posebno je do\u0161la do izra\u017eaja tokom XIX i XX veka. Godine 1830. kada je stvorena nova gr\u010dka dr\u017eava, peloponeski dijalekat bio je usvojen kao govorni jezik iz kojeg je nastao dimotiki (\u03b4\u03b7\u03bc\u03bf\u03c4\u03b9\u03ba\u03ae)<\/i><\/b> varijetet. Istovremeno se razvijao i koristio varijetet katarevuza (k\u03b1\u03b8\u03b1\u03c1\u03b5\u03cd\u03bf\u03c5\u03c3\u03b1)<\/i><\/b>, \u0161to je bio pisani gr\u010dki jezik, zasnovan na ideji tradicije i \u010disto\u0107e u odnosu na inostrani leksi\u010dki uticaj, a kroz boga\u0107enje arhai\u010dnim grecizmima. Gr\u010dka vlada je 1976. dimotiki proglasila jedinim zvani\u010dnim i standardnim jezikom<\/strong> savremene Gr\u010dke, iako pojedini lingvisti smatraju da u gr\u010dkom do danas postoje elementi dvojezi\u010dja.<\/p>\n

U vreme kada sam bio srednjo\u0161kolac, priznajem da mi je latinski jezik bio poput predaha u odnosu na starogr\u010dki. Mnogo sam toga zaboravio, ali pamtim da je komplikovan<\/i><\/b>. Pogre\u0161no je misliti da poznavaoci starogr\u010dkog sa lako\u0107om u\u010de savremeni gr\u010dki. Gr\u010dki se vekovima menjao. Istovremeno ga je oblikovalo mno\u0161tvo brojnih dijalekata i varijeteta sa podru\u010dja koja prevazilaze granice savremene Gr\u010dke, me\u0111u kojima svaki ima sopstvene osobenosti.<\/p>\n

Kad pomislim na Gr\u010dku, skoro uvek se setim filma Moja velika mrsna pravoslavna svadba<\/strong> iz 2002. To je stereotipna ameri\u010dka komedija, satkana od povr\u0161nih pogleda ameri\u010dkih re\u017eisera, a u cilju jeftinog zabavljanja na ra\u010dun, ipak prefinjene evropske kulture. Pamtim scenu kada mu\u0161karac vozi decu obja\u0161njavaju\u0107i kako je svaka engleska re\u010d potekla iz gr\u010dkog. Deca bi nabrajala re\u010di, a on bi obja\u0161njavao gr\u010dki koren svake od njih. Ova \u0161aljiva scena inspirisala me je da razmi\u0161ljam o slovenskim, engleskim, italijanskim… re\u010dima. Iznena\u0111uju\u0107e je koliko re\u010di zaista poti\u010de iz gr\u010dkog, a da to ne bismo ni pretpostavili. Ponekad mnogi pojmovi, koje poznajemo kao latinske, izvorno su grecizmi<\/strong>.<\/p>\n

\"Nacionalna
Nacionalna biblioteka u Atini<\/figcaption><\/figure>\n

Od onih koji \u010de\u0161\u0107e putuju, \u010duo sam da Grci i danas vole, kada turista zna bar neku starogr\u010dku re\u010d. Bio sam u Gr\u010dkoj, ali tada nisam proveravao koliko je dana\u0161njim Grcima va\u017ean jezik predaka<\/strong>. Mo\u017eda bi bilo korisno provozati se ponovo do Soluna ili Atine<\/strong>, posetiti ve\u0107e gradove, pa tada, osim ustaljenih tr\u017enica \u010duvenih po cenkanju, obi\u0107i jo\u0161 neka javna mesta, nau\u010diti poneki arhaizam, pa li\u010dno proveriti kako dana\u0161nji Grci reaguju na sopstvene starine. Kako im zvu\u010di kada stranac koristi delove njihovog jezika \u2013 Homerovog jezika, Platonovog jezika, jezika Isusovih jevan\u0111elista i mnogih koji su zadu\u017eili na\u0161u civilizaciju, misle\u0107i i stvaraju\u0107i na gr\u010dkom.<\/p>\n

Fraze i re\u010di na gr\u010dkom za ljubazno sporazumevanje na letovanju<\/span><\/h2>\n

Izme\u0111u kupanja, u\u017eivanja na moru, obilaska anti\u010dkih znamenitosti, divljenja arhitekturi i njenoj belini i u\u017eivanja u gr\u010dkim restoranima koje uglavnom dr\u017ee gr\u010dke porodice, non-stop \u0107ete ulaziti u komunikaciju sa Grcima, pa svakako jeste preporu\u010dljivo da <\/span>priprema za savr\u0161eno letovanje u Gr\u010dkoj<\/span><\/a> uklju\u010di i u\u010denje <\/span>nekoliko va\u017enih gr\u010dkih re\u010di i fraza<\/b> koje \u0107e Vam koristiti tokom <\/span>putovanja<\/b>.<\/span><\/p>\n

Iako Grci uglavnom pri\u010daju engleski, sigurno \u0107ete \u017eeleti da nau\u010dite par fraza na njihovom, gr\u010dkom jeziku kako biste <\/span>uzvratili njihovu ljubaznost i srda\u010dnost<\/b>, a i <\/span>kako biste se sna\u0161li<\/b> ukoliko nai\u0111ete na one kojima engleski nije ja\u010da strana.<\/span><\/p>\n

Dobar dan, dobro ve\u010de, laku no\u0107 – Kalimera, kalispera, kalinihta<\/span><\/h3>\n

Kada se radi o pozdravima, <\/span>preko dana se Grcima javite sa \u201ckalimera\u201d, uve\u010de sa \u201ckalispera\u201d, a pred spavanje se pozdravite sa \u201ckalinihta\u201d<\/b>. <\/span><\/p>\n

\u201cKali\u201d na gr\u010dkom zna\u010di \u201cdobro\u201d, dok je \u201cmera\u201d – dan, \u201cspera\u201d – ve\u010de, a \u201cnihta\u201d – no\u0107. <\/span><\/p>\n

Ukoliko vam se ovo u\u010dini kao previ\u0161e formalno – gre\u0161ite. Ove re\u010di su najkori\u0161\u0107enije re\u010di \u0161irom Gr\u010dke.<\/span><\/p>\n

\u017diveli! – Stineh yamas! – \u201cStinijamas\u201d<\/span><\/h3>\n

Na letovanju u Gr\u010dkoj \u0107ete skoro sigurno biti u prilici da nazdravite sa Grkom \\ Grkinjom<\/b>. Osim gr\u010dkih vina, poznatih po svojoj izuzetnosti, sigurno \u0107ete probati i <\/span>Uzo – tradicionalno gr\u010dko alkoholno pi\u0107e koje \u0107ete u restoranu verovatno dobiti kao pi\u0107e dobrodo\u0161lice<\/b>. <\/span><\/p>\n

Srbi Uzo \u010desto zovu \u201cgr\u010dkom rakijom\u201d, a doma\u0107ini \u0107e se odu\u0161eviti ako s njime nazdravite na Gr\u010dkom – <\/span>stineh yahmas!<\/b><\/p>\n

Hvala, molim – \u201cEfharisto, parakalo\u201d <\/span><\/h3>\n

Pri u\u010dtivom zahvaljivanju na gr\u010dkom jeziku, koristite se re\u010dju \u201c<\/span>etharistw<\/b>\u201d. <\/span><\/p>\n

Kada se radi o re\u010di \u201c<\/span>parakalo<\/b>\u201d koja zna\u010di \u201cmolim\u201d, ovu re\u010d <\/span>Grci koriste kao i mi<\/b>. To zna\u010di da njima \u201cparakalo\u201d nije samo odgovor na hvala, ve\u0107 je <\/span>koriste i kada se javljaju na telefon<\/b>. <\/span><\/p>\n

Tako\u0111e, ovu re\u010d u Gr\u010dkoj mo\u017eete da koristite<\/span> pri naru\u010divanju u restoranu ili baru<\/b>. Nakon \u0161to nabrojite \u0161ta sve \u017eelite da poru\u010dite, na kraju dodajte \u201cparakalo\u201d. Naravno i <\/span>kada vam neko ka\u017ee \u201cetharistw\u201d odgovorite sa \u201cparakalo\u201d<\/b>, Grci \u0107e ceniti va\u0161 trud i interesovanje za njihov jezik.<\/span><\/p>\n

\u017deleo\/la bih – \u201cTha ithela\u2026\u201d<\/span><\/h3>\n

Pri poru\u010duvanju hrane, pi\u0107a ili tokom sporazumevanja u prodavnici – <\/span>\u201cTha ithela\u2026\u201d je odli\u010dan i u\u010dtiv na\u010din da krenete sa nabrajanjem \u0161ta \u017eelite<\/b>. Na primer, mo\u017eete re\u0107i \u201cKalimera, tha ithela ena Ellinik\u00ed sal\u00e1ta\u201d, \u0161to zna\u010di: <\/span>\u201cDobar dan, \u017eeleo\\la bih jednu gr\u010dku salatu\u201d<\/b>. Ovo je ve\u0107 slo\u017eena re\u010denica i Grci \u0107e se sigurno odu\u0161eviti va\u0161im znanjem njihovog jezika.<\/span><\/p>\n

Da, \u017eelim; Ne, ne \u017eelim – Nai, thelo; Ohi, Den Thelov – \u201cNe, telo; Ohi, Den telo\u201d<\/span><\/h3>\n

Turisti s na\u0161ih prostora uglavnom se zbune kada Grci ka\u017eu \u201cNai\u201d potvrdno klimaju\u0107i glavom. <\/span>Nai je na gr\u010dkom \u201cda\u201d, a \u201cthelo\u201d – \u201c\u017eelim\u201d<\/b>. Tokom putovanja \u0107ete sigurno do\u0107i u situaciju da ka\u017eete <\/span>\u201cNai, thelo krasi\u201d (da, \u017eeleo\\la bih vino)<\/b>, ili da u\u010dtivo odbijete – <\/span>\u201cohi, den thelo uzo\u201d (ne, ne \u017eelim Uzo)<\/b>.<\/span><\/p>\n

Gde je\u2026 – \u201cPou einai\u2026\u201d<\/span><\/h3>\n

Ovo je najkorisnija fraza koju \u0107ete sigurno nebrojano mnogo puta iskoristiti tokom va\u0161eg letovanja u Gr\u010dkoj. <\/span>\u201cKalimera, puo einai..\u201d <\/b>– \u201cDobar dan, gde je..\u201d sasvim je dobar na\u010din da dobijete informaciju od Grka o tome <\/span>gde je neka znamenitost, prodavnica, ili bilo \u0161ta \u0161to vam tokom putovanja zatreba<\/b>.<\/span><\/p>\n

Ovde, levo, desno, pravo – \u201cEdo, aristera, dexia, sosta\u201d<\/span><\/h3>\n

Za turisti\u010dko snala\u017eenje u Gr\u010dkoj sigurno \u0107e vam slu\u017eiti ukoliko znate gr\u010dke re\u010di za <\/span>ovde, levo, desno i pravo<\/b>. Evo i tih re\u010di:<\/span><\/p>\n

    \n
  • Ovde – edo<\/span><\/li>\n
  • Levo – aristera<\/span><\/li>\n
  • Dexia – desno<\/span><\/li>\n
  • Sosta – pravo<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

    Ovako \u0107ete mo\u0107i da razumete ukoliko pitate Grka gde je pla\u017ea sa \u201c<\/span>Pou einai paralia?<\/b>\u201d, a on vam na to odgovori sa \u201c<\/span>Defteri aristera<\/b>\u201d – druga levo.<\/span><\/p>\n

    Govorite engleski? – \u201cMilate anglika?\u201d<\/span><\/h3>\n

    Kada se radi o sporazumevanju sa Grcima, mo\u017eda \u0107e najzna\u010dajnija i prva re\u010denica u komunikaciji biti upravo \u201c<\/span>Milate anglika?\u201d,<\/b> koja u prevodu zna\u010di \u201cGovorite li engleski?\u201d. Ako \u010dujete potvrdno \u201cNe\u201d(nai) – imate sre\u0107e, nai\u0161li ste na Grka koji pri\u010da engleski. <\/span><\/p>\n

    Ne razumem\u2026 – \u201cThen katalaveno…\u201d<\/span><\/h3>\n

    Ukoliko vam se <\/span>Grci obrate na njihovom jeziku, a vi ga jo\u0161 uvek nista dobro savladali<\/b> da biste ih razumeli – dovoljno je da ka\u017eete <\/span>\u201cthen katalaveno\u201d<\/b>, \u0161to zna\u010di da ne razumete.<\/span><\/p>\n

    Gde sam, gde smo – \u00a0Pooh eemeh (po im), pooh eemasteh (po imast)<\/span><\/h3>\n

    Ukoliko se izgubite, ovo je verovatno najbolja fraza koju mo\u017eete da znate. Nakon \u0161to poka\u017eete mapu prema kojoj se orijenti\u0161ete, pitajte Grka ili Grkinju <\/span>\u201cPo im?\u201d<\/b> (gde sam?) ili \u201cPo imast?\u201d (gde smo). Kada \u010duju ovo, <\/span>pokaza\u0107e vam gde se nalazite i sigurno \u0107e se potruditi da Vam objasne kako da do\u0111ete do \u017eeljenog mesta<\/b>.<\/span><\/p>\n

    Opa! – \u201cOpa!\u201d<\/span><\/h3>\n

    Kao i na na\u0161im prostorima, i u Gr\u010dkoj se \u010desto kao usklik odu\u0161evljenja, ili tokom slavlja koristi uzvik<\/span> \u201copa!\u201d<\/b>. Grci ovu re\u010d \u010desto koriste i kada im ne\u0161to npr. ispadne. <\/span>Ovaj uzvik koristi se isto kao i u na\u0161em jeziku<\/b>, s tim \u0161to ga Grci, reklo bi se, mnogo \u010de\u0161\u0107e koriste.<\/span><\/p>\n

    Jo\u0161 nekoliko korisnih re\u010di i fraza koje \u0107e vam sigurno koristiti kao turisti u Gr\u010dkoj:<\/span><\/p>\n

      \n
    • Koliko ko\u0161ta ovo?<\/b> – Poso kani afto parakalo?<\/span><\/li>\n
    • Gde je toalet?<\/b> – Pou eine e toualeta?<\/span><\/li>\n
    • Ne govorim Gr\u010dki<\/b>. – Den milao Elinika.<\/span><\/li>\n
    • Sme\u0161ten\\a sam u<\/b>\u2026 – Meno sto\u2026 <\/span><\/li>\n
    • Voda<\/b> – nero<\/span><\/li>\n
    • Pivo<\/b> – bira<\/span><\/li>\n
    • Vino<\/b> – krasi<\/span><\/li>\n
    • Ra\u010dun, molim Vas <\/b>– to logariasmo, parakalo!<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

      Gr\u010dki jezik ne samo da \u0107e vam koristiti, ve\u0107 \u0107e vam se<\/span> verovatno i svideti<\/b> – mnogi ovaj jezik ocenjuju kao<\/span> jedan od najneobi\u010dnijih i najlep\u0161ih na svetu<\/b>. Ukoliko vas zainteresuje i svidi vam se, obavezno nakon putovanja nastavite sa u\u010denjem <\/span>gr\u010dkog jezika<\/span>. <\/span><\/p>\n

      Ne zaboravite da je <\/span>\u010dovek bogat onoliko koliko jezika zna<\/b> i lepo se provedite tokom letovanja na ovoj sun\u010danoj destinaciji.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Pi\u0161e: Nemanja D. Milinovi\u0107 Kratki presek vekova Jezi\u010dke porodice su me\u0111u prvim lingvisti\u010dkim zanimljivostima sa kojima se sre\u0107emo u detinjstvu. Jo\u0161 smo kao deca u\u010dili imena najbrojnijih evropskih jezi\u010dkih grupa, nakon \u010dega lak\u0161e uvi\u0111amo sli\u010dnosti i razlike me\u0111u jezicima unutar istih. Me\u0111utim, postoje mnogi jezici koji ne pripadaju nijednoj dominantnoj grupi. U Evropi, gr\u010dki je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[47],"tags":[],"class_list":["post-588","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-jezici"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-9u","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/588","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=588"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/588\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2151,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/588\/revisions\/2151"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=588"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=588"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=588"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}