{"id":636,"date":"2012-01-12T17:25:21","date_gmt":"2012-01-12T16:25:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=636"},"modified":"2022-03-24T21:57:58","modified_gmt":"2022-03-24T20:57:58","slug":"zajednicki-poduhvat-kulture-i-biznisa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/zajednicki-poduhvat-kulture-i-biznisa\/","title":{"rendered":"Zajedni\u010dki poduhvat kulture i biznisa"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 smo imali priliku da \u010ditamo o lekturi<\/strong> i pravopisu. O tome se dosta pi\u0161e, a i na na\u0161em blogu postoji nekoliko kvalitetnih tekstova na ovu temu. Da ukratko podsetim \u2013 lektura je ispravljanje gramati\u010dkih, pravopisnih i stilskih gre\u0161aka<\/strong><\/a>, dok je korektura ispravljanje kuca\u0107ih gre\u0161aka, pa ne mora biti povezana samo sa gramatikom i pravopisom<\/strong>. Lektor je jezi\u010dki stru\u010dnjak, aktivni i redovni pratilac zvani\u010dne norme standardnog jezika, dok je korektor usmeren na slu\u010dajne gre\u0161ke, nastale pri kucanju i objavljivanju teksta.<\/p>\n

\"Proces
Proces lektorisanja<\/figcaption><\/figure>\n

Tako\u0111e bih podsetio da pojam lektor<\/i><\/b> stoji u vezi sa latinskim glagolom legere<\/i><\/b> i italijanskim leggere (\u010ditati)<\/i><\/b>, \u0161to doslovno zna\u010di da je lektor \u010dita\u010d teksta. Re\u010d korektura<\/i><\/b>, pak, stoji u vezi sa latinskim glagolom corrigo<\/i><\/b> odakle tako\u0111e dobijamo italijansko correggere<\/i><\/b> i englesko correct<\/i><\/b>.<\/p>\n

Razli\u010diti pogledi na lektore<\/span><\/h2>\n

Debata o ulozi lektora i tihi rat izme\u0111u lektora i autora, verovatno je star koliko i lektorski posao. Da li lektor treba samo da ispravlja ta\u010dke i zareze, da se bavi gramatikom ili da uti\u010de na stil teksta? Odgovor \u0107e sigurno biti razli\u010dit, u zavisnosti koga pitamo. Lektori i gramati\u010dari imaju argument da nije svaki govornik istovremeno nosilac pravilnog jezika, kojem se te\u017ei pri obra\u0107anju javnosti. Sa druge strane, svako od nas mo\u017ee smatrati da ipak jeste dovoljno kompetentan govornik bar maternjeg jezika, ukoliko nam na\u0161e poznavanje jezika omogu\u0107ava postizanje onoga \u0161to je su\u0161tinski bitno za \u017eivot \u2013 da razumemo svet oko sebe, da po\u0161aljemo na\u0161u poruku svetu i da uspostavimo komunikaciju u cilju samoodr\u017eanja i povezivanja sa drugima. Ko je sad u pravu?<\/p>\n

Kod odgovora na ovo pitanje mo\u017ee nam pomo\u0107i Amy Einsohn<\/strong> i rad The Copyeditors\u2019 Handbook, <\/i><\/b>gde je proces lekture podeljen po sistemu 4 x 3<\/span><\/strong>. Naime, lektura obuhvata (1) tehni\u010dka i pravopisna pitanja, (2) jezik i stil, (3) sadr\u017eaj i (4) autorska prava. U pogledu jezika, stila i sadr\u017eaja postoji dodatna podela na (1) ni\u017ei, (2) srednji i (3) vi\u0161i nivo lekture.<\/p>\n

Ni\u017ei nivo lekture bavi se ispravkom o\u010diglednih gre\u0161aka, ukazivanjem na nejasne pasuse razja\u0161njavanjem nejasnih re\u010denica i proverom sumnjivih ili spornih informacija. Srednji nivo podrazumeva leksi\u010dke predloge, ispravke i sugestije u cilju postizanja stilski kvalitetnijeg materijala. Vi\u0161i nivo dopu\u0161ta celovito ure\u0111ivanje teksta, preradu pasusa, deljenje poglavlja u pregledne tekstualne forme i sl. Kada se govori o srednjem i vi\u0161em nivou lekture, va\u017eno je napomenuti da u\u010dinak ovakvog rada zavisi od ume\u0107a lektora. Autor teksta ponekad ose\u0107a bolje od lektora ton i ritmi\u010dnost re\u010denice, publiku kojoj se obra\u0107a i smisao poruke koju njegova publika o\u010dekuje. Ovaj preduslov mo\u017ee zahtevati posebnu terminologiju, pa i izuzimanje gramati\u010dkih pravila, \u0161to je va\u017ean aspekt web sadr\u017eaja<\/strong><\/a>.<\/p>\n

U kontekstu hrvatske jezi\u010dne politike unutar policentri\u010dnog srpsko-hrvatskog odn. hrvatsko-srpskog jezika, lingvistkinja Snje\u017eana Kordi\u0107<\/strong> tvrdi da posao lektora nije ispravljanje tekstova, koje su napisali odrasli pismeni nosioci maternjeg jezika. Ona smatra da je su\u0161tinska razlika lektorske slu\u017ebe u svetu i kod nas<\/i><\/b> \u0161to lektor npr. u Austriji<\/strong><\/a> \u010dita tekst, promatra strukturu re\u010denica, te na kolegijalan na\u010din poma\u017ee autoru da tekst postane \u010ditljiviji i prohodniji<\/i><\/b> za \u010ditaoce. Posao lektora nije da prekraja re\u010denice ili da zamenjuje manje po\u017eeljne<\/i><\/b> pojmove prikladnijima.<\/p>\n

Ovakvo mi\u0161ljenje radiklano je, ne samo sa stajali\u0161ta mnogih hrvatskih lingvista, ve\u0107 i pojedinih srpskih. Setimo se teksta Sve je vi\u0161e boraca za nepismenost,<\/i><\/b> koji je objavila Politika<\/i><\/b>. Lingvistkinja Rajna Dragi\u0107evi\u0107<\/strong> govori o ugro\u017eenosti srpskog jezika, pa se sti\u010de utisak da su, po njenom mi\u0161ljenju, web i dru\u0161tvene mre\u017ee zna\u010dajan uzro\u010dnik ovakvog stanja. Nepismeni omalova\u017eavaju pismene, a jezik postaje ispunjen nepotrebnim tu\u0111icama, koje mogu imati adekvatan prevod u srpskom jeziku.<\/p>\n

Budu\u0107i da se susre\u0107em sa prevodila\u010dkim, lektorsko-korektorskim i blogersko-marketin\u0161kim poslovima, pomenute teme navele su me na nekoliko pitanja, pre svega u kontekstu online izdava\u0161tva i web marketinga<\/strong><\/a>. Da li na\u0161i blogeri i blogovi ugro\u017eavaju srpski i\/ili hrvatski jezik? Da li bi trebalo da imaju lektore i korektore?<\/strong> Koje ve\u0161tine su neophodne lektorima i korektorima, koji deluju unutar savremene web kulture? Da li web uti\u010de na promenu zvani\u010dnog jezi\u010dkog standarda ili su mo\u017eda ba\u0161 web i internet primeri dru\u0161tvenih faktora koji dovode do promena u jeziku? Uostalom, mogu li jezici \u017eiveti bez promena, osim ukoliko govorimo o klasi\u010dnim (mrtvim)<\/i><\/b> jezicima?<\/p>\n

Jezik ili biznis \u2013 ima li sredine?<\/span><\/h2>\n

Pored pitanja da li bi savremeni blogeri trebalo da imaju lektore i korektore, name\u0107e se pitanje kako savremeno web okru\u017eenje vidi lektore i korektore i \u0161ta od njih o\u010dekuje.<\/p>\n

Internet sadr\u017eaji su deo konstantno rastu\u0107eg digitalnog univerzuma. Oni tematski i pojmovno zavise jedni od drugih. Ova \u010dinjenica posebno dolazi do izra\u017eaja kada govorimo o reklamnim sadr\u017eajima ili temama vezanim za IT industriju. Pojam IT, email, web, SEO, online… poti\u010du iz engleskog jezika, pa kao takvi u mnoge jezike ulaze u originalnom obliku.<\/p>\n

\"Bloger\"
Kreator online sadr\u017eaja<\/figcaption><\/figure>\n

Zamislimo jednu ni\u0161ku organizaciju koja pru\u017ea usluge online ogla\u0161avanja. Vo\u0111e takve organizacije znaju da \u0107e ih mnogi potencijalni klijenti tra\u017eiti na Google-u kroz pojmove onlajn marketing ni\u0161<\/i><\/b>. Me\u0111utim, mo\u017eda \u0107e \u010dak ve\u0107ina kucati online marketing nis<\/i><\/b>. Zato \u0107e vlasnik bloga ili sajta ovakve kompanije ostaviti engleske pojmove u originalu na pojedinim vidnim mestima, jer njegov interes jeste kontakt sa potencijalnim klijentom. \u010cak i ja, koji smatram da sa dve MA diplome nisam ba\u0161 nepismen, ukoliko tra\u017eim putem interneta kvalitetno dizajnersko re\u0161enje za svoj sajt, pre \u0107u ukucati web design beograd<\/i><\/b>, nego veb dizajn beograd<\/i><\/b>. Prosto, ljudi koriste jezik u razli\u010dite svrhe. Koliko je legitimno stvarati poeziju i finu knji\u017eevnost, pa u tom cilju koristiti neki otmeniji<\/i><\/b> jezik, toliko je legitimno baviti se biznisom, pa kroz to koristiti adekvatan jezik za dostizanje poslovnih ciljeva.<\/p>\n

Takav jezik ne poznaje re\u010di jaji\u0107<\/i><\/b> ili samoja<\/i><\/b>, ve\u0107 selfi (selfie)<\/i><\/b>. Nije li pretenciozno re\u0107i da smo kolektivno nepismeni, jer smo kao \u017eivo govorno telo uneli selfi<\/i><\/b> u na\u0161 jednako \u017eivi jezik? Poput selfija, usvojeni su brojni termini iz digitalne sfere. Prema tome, mo\u017eemo li pretpostaviti da su engleski pojmovi deo poslovnih pravila digitalnog sporazumevanja? To me \u010dak podse\u0107a na fenomen lekarskog zanimanja, gde lekar govori sa pacijentom na srpskom, ali dijagnozu i recept bele\u017ei na latinskom<\/strong><\/span>.<\/p>\n

\u010cemu onda lektori i korektori?<\/span><\/h2>\n

Ipak, za mnoge blogere bilo bi korisno da imaju lektore i korektore. Mo\u017eda se ba\u0161 ovde krije sredi\u0161nji prostor izme\u0111u lepo vaspitanog govora i potrebe za dostizanjem poslovnog cilja. Ne znam za Vas, ali meni svakako bode o\u010di<\/i><\/b> re\u010denica bez zareza ili ta\u010dke na kraju, upitna re\u010denica bez upitnika, dvostrani tekst u tri pasusa, slo\u017eene re\u010denice pune suvi\u0161nih inverzija, gomilanje pleonazama, dupli razmaci i sl. Me\u0111utim, to mi ne smeta zbog jezi\u010dkog elitizma, koliko zbog estetskog ose\u0107aja, ali i potrebe da pro\u010ditani sadr\u017eaj razumem iz prve<\/i><\/b>. Ovde bi trebalo da stupe na snagu lektori i korektori sa svojim ume\u0107em, jer to ume\u0107e nedostaje mnogim blogerima i web autorima u na\u0161oj sredini.<\/p>\n

Pored gramati\u010dke ta\u010dnosti, web re\u010denica mora biti kratka, precizna i funkcionalna. Nejasno napisani tekst odvla\u010di pa\u017enju savremenog \u010ditaoca, koji u nedostatku vremena i potrebi za instant informacijom <\/i><\/b>gubi interesovanje za sadr\u017eaj, tragaju\u0107i dalje. Ukoliko je \u010ditalac perfekcionista poput mene, kad uo\u010di da autor ne poznaje neka od osnovnih web pravila (zarez \u2013 razmak \u2013 nova re\u010d<\/i><\/b> ili ta\u010dka \u2013 razmak \u2013 nova re\u010d<\/i><\/b>), ne samo da gubi interesovanje, ve\u0107 se na takav sajt ni ne vra\u0107a. Ono \u0161to je dizajn sajta ili va\u017enost logoa za brend, to je jezi\u010dka korektnost pisanog sadr\u017eaja za blog<\/strong><\/a>. Ako pretpostavimo da bloger svojim tekstom prenosi odre\u0111enu ideju javnom mnjenju<\/strong><\/a>, ta ideja mora imati su\u0161tinu, jezi\u010dku korektnost, ali i pakovanje<\/i><\/b>. Vizuelno pakovanje ti\u010de se dizajnera, ali jezi\u010dko nesumnjivo ostaje lektorima i korektorima.<\/p>\n

Lektor i korektor u ovakvom okru\u017eenju mogu postati zbunjeni. Ponekad se i sam pitam kako je mogu\u0107e po\u0161tovati jezi\u010dku normu, a onda web<\/i><\/b> pisati sa w<\/i><\/b>? Neosporno je da lektor mora poznavati zvani\u010dni knji\u017eevni jezik, standard i pravopis. Me\u0111utim, pretpostavljam da bi u web okru\u017eenju lektor morao biti spreman na odre\u0111eni rizik. Taj rizik nastaje iz \u010dinjenice da lektorisani tekst za digitalne medije nije enciklopedija, deo nau\u010dnog zbornika ili pesni\u010dke antologije<\/strong>. Dakle, lektor i korektor moraju vladati zvani\u010dnim pravopisom, ali i odli\u010dno poznavati neformalni jezik. Oni tako\u0111e moraju razumeti kome su upu\u0107ene odre\u0111ene re\u010di, koja je svrha napisanog teksta, \u0161ta tra\u017ei i o\u010dekuje potencijalni \u010ditalac. U suprotnom, umesto da nas jezik spaja doprinose\u0107i me\u0111usobnom razumevanju, posta\u0107e jo\u0161 jedan instrument nametnutog elitizma, nove podele na pismene i nepismene, me\u0111usobnog vre\u0111anja i kategorizacija, za koje se nadam da \u0107e u XXI veku postati pro\u0161lost.<\/p>\n

Nemanja D. Milinovi\u0107<\/span><\/i><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 smo imali priliku da \u010ditamo o lekturi i pravopisu. O tome se dosta pi\u0161e, a i na na\u0161em blogu postoji nekoliko kvalitetnih tekstova na ovu temu. Da ukratko podsetim \u2013 lektura je ispravljanje gramati\u010dkih, pravopisnih i stilskih gre\u0161aka, dok je korektura ispravljanje kuca\u0107ih gre\u0161aka, pa ne mora biti povezana samo sa gramatikom i pravopisom. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[45],"tags":[],"class_list":["post-636","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-internet-marketing"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-ag","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/636","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=636"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/636\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1706,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/636\/revisions\/1706"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=636"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=636"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=636"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}