{"id":683,"date":"2016-01-22T15:09:04","date_gmt":"2016-01-22T15:09:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=683"},"modified":"2023-05-26T23:43:14","modified_gmt":"2023-05-26T21:43:14","slug":"moja-nlp-prica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/moja-nlp-prica\/","title":{"rendered":"Moja NLP pri\u010da – Marija Huber"},"content":{"rendered":"

Da li se zaista u u\u017eurbanoj svakodnevici, preplavljeni mno\u0161tvom obaveza na poslu i kod ku\u0107e mo\u017eemo intenzivno pozabaviti kreiranjem sopstvene budu\u0107nosti?\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Koliko u stvari \u010desto be\u017eimo od takvih misli samo zato \u0161to nam deluje pomalo zastra\u0161uju\u0107e da sebe zamislimo dvadeset godina starijim?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U na\u0161oj zemlji, na\u017ealost, ni vreme ni iskustvo jo\u0161 uvek nisu pokazali da je latinska sentenca \u201cistorija je u\u010diteljica \u017eivota<\/strong>\u201d ta\u010dna. Mo\u017eda je krajnje vreme da potra\u017eimo nove u\u010ditelje<\/strong>, a \u201ckada je u\u010denik spreman u\u010ditelj se sam pojavljuje\u201c. Za pojavu pravog u\u010ditelja potrebno je da donesemo \u010dvrstu odluku, potrebna je na\u0161a li\u010dna spremnost, ogromna volja kao i nepresu\u0161na \u017eelja za u\u010denjem.<\/p>\n

\"\u201cNLP
\u201cNLP u svakom uspehu miro\u0111ija\u201c Slavice Squire<\/figcaption><\/figure>\n

Onda kada mi je bila najpotrebnija, kada sam za nju bila istinski spremna pojavila se moja prava \u201cu\u010diteljica \u017eivota\u201d, nauka koja postoji \u010detrdesetak godina, sa zastra\u0161uju\u0107im imenom Neuro-lingvisti\u010dko programiranje<\/strong><\/a>, ili kra\u0107e i manje rogobatno NLP. Da bi bilo \u0161to jasnije i konciznije mo\u017ee se prevesti kao Nauka Li\u010dnog Prosperiteta<\/strong>. Ja je zovem i Naukom Li\u010dne Perspektive<\/strong> (gde perspektiva zna\u010di i budu\u0107nost i pogled na svet i to ne bilo kakav, ve\u0107 pun vedrine, pokreta\u010dke i stvarala\u010dke energije).<\/p>\n

Prvi susret sa njom omogu\u0107ila mi je knjiga \u201cNLP u svakom uspehu miro\u0111ija\u201c Slavice Squire<\/strong><\/a>, koju mi je drugarica preporu\u010dila u najboljem mogu\u0107em trenutku, najte\u017eem periodu moga \u017eivota.<\/p>\n

Kako bih do\u010darala taj period ilustrova\u0107u vam ga.<\/p>\n

Naime, na drugom porodiljskom odsustvu sam<\/strong>, a kako sam na poslednjem poslu bila na ugovoru svaka dalja mogu\u0107nost za stalan posao se izgubila. Danima motam po glavi \u0161ta \u0107u raditi kada se taj period zavr\u0161i. Gajim bebu koja ve\u0107 sa samo \u0161est meseci puzi po celoj ku\u0107i tokom dana, ne zna ni za krevetac, ni za ogradicu, ni hranilicu jer mu je svaki minut proveden u njima najve\u0107a kazna. Beba koja ve\u0107 tada vo\u0111ena radoznalo\u0161\u0107u puze\u0107i kre\u0107e u istra\u017eivanje i osvajanje sveta, otvaranje fioka i ispipavanje terena, koja je ve\u0107 tada nezaustavljiva. Kako danju spava samo dvadesetak minuta ne sti\u017eem da za to kratko vreme na miru skuvam ru\u010dak, a za no\u0107no kuvanje sam premorena, te iz dana u dan, iz meseca u mesec kuvam bukvalno stoje\u0107i na jednoj nozi, jer on je ve\u0107 tu pored mene u kuhinji na plo\u010dicama!<\/p>\n

 <\/p>\n

U strahu i gr\u010du da se ne povredi, dr\u017eim jednu nogu spremnu u vazduhu poput akrobate, u slu\u010daju da krene da pada kako bih mu amortizovala pad svojim stopalom (tra\u017eim ne\u0161to dobro u tom zastra\u0161uju\u0107em prizoru: dovoljno sam krakata pa sre\u0107om sa lako\u0107om pokrivam \u010ditavu teritoriju na\u0161e ne tako velike kuhinje). De\u0161avalo se ve\u0107 tada vi\u0161e puta da mu se ruke omaknu pri puzanju i da iz nosa krene da mu lije krv. O nervnoj napetosti da i ne govorim, prisutna je mesecima \u0161to iz gore navedenog razloga, \u0161to usled akumuliranog stresa jer njegovo danono\u0107no plakanje, bolje re\u0107i urlanje i vri\u0161tanje, tokom gr\u010deva i prilikom izbijanja zuba nije prestalo sve dok mu poslednji zub nije iznikao kada je imao oko 20 meseci.<\/p>\n

U istom tom periodu, paralelno, naj\u010de\u0161\u0107e preko skajpa, svakodnevno bodrim svog oca<\/strong> obolelog od opake bolesti. \u0160aljem mu svoju podr\u0161ku, optimizam (koji izvla\u010dim iz samih petnih \u017eila), ohrabrujem ga. Svakog novog dana deca i ja\u00a0 imamo zajedni\u010dku misiju – satima kameru upirem u decu kako bi ga oraspolozili, uveselili, kako bi gledaju\u0107i u njih bar u tim trenucima potpuno zaboravio na svoju bolest. I uspevali smo, znam da jesmo, jer u tim trenucima nije bilo ni trunke straha i tuge u njegovim toplim o\u010dima, a i kako bi, oni su ga obasipali i obasjavali rado\u0161\u0107u i bezuslovnom ljubavlju kako to samo deca znaju.<\/p>\n

Koliko je za mene u takvom periodu samo osna\u017euju\u0107e i ohrabruju\u0107e bilo otkri\u0107e ovakve jedne knjige, jedne fantasti\u010dne nauke \u017eivota. Saznanje da je puno onoga \u0161to sam do tada u \u017eivotu radila intuitivno, po sopstvenom duhovnom naho\u0111enju, optimizam koji sam oduvek imala, na\u010din na koji sam posmatrala \u017eivot i ljude i sa njima se ophodila, bio ispravan i neophodan. \u010citala sam knjigu i ponavljala sebi: \u201cPa ti ovo ve\u0107 ovako radi\u0161! Nije li to fenomenalno?<\/strong>\u201c. Bodrila sam sebe vi\u0161e nego ikad osve\u0161\u0107uju\u0107i sve svoje kapacitete i resurse koje sam ve\u0107 i sama posedovala. Jer to je bio period kada su mi psihi\u010dka i fizi\u010dka snaga bile vi\u0161e nego\u00a0 potrebne. Naravno prona\u0161la sam u knjizi i onu kariku koja mi je oduvek nedostajala. Shvatila sam za\u0161to sam ba\u0161 u tom trenutku bez posla nakon vi\u0161e od deset godina radnog iskustva, tokom koga sam odr\u017eala preko 9000 \u010dasova rade\u0107i dugo u privatnoj i kra\u0107e u dr\u017eavnoj \u0161koli<\/strong>, a imala sam pritom i dvogodi\u0161nje prevodila\u010dko iskustvo<\/strong>.<\/p>\n

Knjiga me je navela da sebi dam odgovor na fenomenalno pitanje od kojeg svako mora da krene mnogo pre nego \u0161to upi\u0161e srednju \u0161kolu, fakultet. Pitanje koje \u0107e definisati nas, na\u0161 \u017eivot, ali ne bilo kakav ve\u0107 onaj u kome smo svakoga dana sre\u0107ni, presre\u0107ni jer radimo ono \u0161to volimo, \u0161to nas pokre\u0107e i ispunjava, ono \u0161to bi u su\u0161tini bio na\u0161 hobi celog \u017eivota.<\/p>\n

Pitanje koje glasi:<\/p>\n

\u201c\u0160ta je to za \u0161ta biste platili da radite?\u201c<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nije mi bilo potrebno mnogo vremena da prona\u0111em odgovor: \u201cPlatila bih da u\u010dim strane jezike<\/strong>\u201d. Ubrzo i sasvim prirodno u mislima mi se iskristalisala ideja: \u201cOtvori\u0107u \u0161kolu stranih jezika!<\/strong> Za po\u010detak naravno engleskog<\/strong><\/a>!\u201d Bavila sam se ja ve\u0107 onim za \u0161ta bih platila da radim, rade\u0107i i u privatnoj i u dr\u017eavnoj \u0161koli, u\u017eivala sam prenose\u0107i ne samo znanje, ve\u0107 ljubav i entuzijam za u\u010denje ovog jezika, izgarala i davala sve od sebe, ali tamo, na\u017ealost, nisam imala uslove koje sam smatrala da istinski zaslu\u017eujem.<\/p>\n

 <\/p>\n

Mesecima unazad planiram i osmi\u0161ljavam jedinstvenu ponudu<\/strong> koju \u0107u pru\u017eiti svojim polaznicima, kako odraslima tako i deci, ideje se neprekidno roje i pokre\u0107u me, ali pored toga hvatam sebe kako mi konkretan datum kada \u0107u zvani\u010dno otvoriti svoju \u0161kolu stalno izmi\u010de ili ja od njega iz straha be\u017eim. Svesna toga, a znaju\u0107i za trening pod nazivom \u201cPower Life Design<\/strong>\u201d (koji je nakon jako puno iskustva u radu na svom NLP Institutu osmislila upravo Slavica Squire<\/strong>, koja je NLP prva i donela iz Nema\u010dke pre desetak godina), prijavljujem se ne bi li sada samu sebe dovela pred svr\u0161en \u010din i kona\u010dno odredila datum otvaranja \u0161kole<\/strong>. Tako je i bilo.<\/p>\n

Postavila bih svima jedno pitanje: Kada ste poslednji put i koliko ste vremena posvetili razmi\u0161ljaju\u0107i o tome kako \u0107e va\u0161 \u017eivot izgledati za 20 godina?<\/strong><\/p>\n

Ja nedavno. Dva dana sam provela na mestu gde je stotinu nas do\u0161lo na putovanje u sopstvenu budu\u0107nost<\/strong>. Kako ne volim da kasnim stigla sam pola sata ranije, misle\u0107i da \u0107u biti me\u0111u prvima, iznenadiv\u0161i se ubrzo kada sam videla da su prva tri reda ve\u0107 bila gotovo popunjena. Kako i ne bi, nije ovo obi\u010dno predavanje, ovo je lekcija koja se na moju veliku \u017ealost u na\u0161im \u0161kolama ne u\u010di, a koja se ti\u010de ni manje ni vi\u0161e nego ba\u0161 na\u0161eg li\u010dnog \u017eivota. Otud i interesovanje za prve redove. Oni iskusniji, koji su ovde po drugi, tre\u0107i put, do\u0161li su ranije ne bi li \u0161to bolje videli Slavicu Squire i upili svaku njenu re\u010d, znaju\u0107i koliko je ovo iskustvo dragoceno i \u0161ta im je ve\u0107 donelo. Ovog puta imaju neke jo\u0161 fascinantnije vizije za budu\u0107nost. Okru\u017eena tim entuzijasti\u010dnim, hrabrim ljudim, a ka\u017eem hrabrim jer dolaze svesni da nije tako lako zagledati se daleko u budu\u0107nost), radila sam na jasnom definisanju sopstvenog cilja<\/strong><\/a>, a Slavica nas je, poput iskusnog kormilara, koriste\u0107i ve\u0107 proverene tehnike i alate, navodila i usmeravala. Davala nam je zadatke, koje smo mi pomno i revnosno ispisivali. Radili smo na pronala\u017eenju te tako zastra\u0161uju\u0107e ta\u010dke iz koje nema povratka<\/strong>. Prona\u0161la sam i ja svoju, a kako je mene i moj cilj odabrala za klju\u010dnu demonstraciju vizualizacije ostvarivanja cilja<\/strong>, korak po korak, prepreka po prepreka, pred sto ljudi izgovaram taj datum, taj momenat<\/span><\/strong>. Tu ta\u010dku iz koje vi\u0161e nema povratka, ta\u010dku od koje svi pomalo zaziremo, jer u protivnom na\u0161 cilj ne bi bio dovoljno veliki. A veliki je sa razlogom, on \u0107e nas dovesti do jedne druge ta\u010dke, \u017eivota kakav smo oduvek sanjali i sami kreirali.<\/p>\n

Podelila bih sa vama jo\u0161 i svoja dva omiljena citata. Prvi ameri\u010dkog pesnika Emersona koji glasi:<\/p>\n

\u201cKada jednom donesemo odluku, \u010ditav se univerzum uroti kako bi se to dogodilo<\/strong><\/em>\u201c.<\/p>\n

Za mene se ve\u0107 mnogo puta \u201eurotio\u201c i na tome sam mu beskrajno zahvalna, ali to se dogodilo tek onda kada sam \u010dvrsto donela odluku u vezi sa ne\u010dim \u0161to mi je istinski va\u017eno i onda kada sam svu svoju energiju ka tome usmerila, jer \u201eEnergija te\u010de tamo gde je pa\u017enja usmerena<\/strong>\u201c. Ba\u0161 kao \u0161to je tekla onda\u00a0 kad sam uporno danima i danima tragala za re\u0161enjem i do\u0161la do svoje nove prave \u201eu\u010diteljice \u017eivota\u201c, zapravo kada je ona do\u0161la do mene.<\/p>\n

\"Marija
Marija Huber<\/figcaption><\/figure>\n

Marija Huber<\/strong> je profesor engleskog jezika i knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Preko 10 godina radnog iskustva stekla je rade\u0107i u privatnoj \u0161koli engleskog jezika, gde je dr\u017eala \u010dasove op\u0161teg i poslovnog engleskog jezika, a ne\u0161to kra\u0107e radila je kao prevodilac u Ministarstvu finansija i profesor engleskog jezika u osnovnim \u0161kolama u Beogradu.<\/p>\n

Udata je i majka dva de\u010daka. \u017divotni moto joj je: \u201cCount your blessings, not your troubles!<\/em><\/strong>\u201c (Brojte svoje blagoslove, a ne nevolje).\u00a0U protekle dve godine intenzivno se bavi prou\u010davanjem<\/a> NLP-a i njegovom uspe\u0161nom primenom kako u poslovnom tako i u privatnom \u017eivotu. Posetite sajt njene \u0161kole https:\/\/www.letitflow.rs\/<\/a>.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li se zaista u u\u017eurbanoj svakodnevici, preplavljeni mno\u0161tvom obaveza na poslu i kod ku\u0107e mo\u017eemo intenzivno pozabaviti kreiranjem sopstvene budu\u0107nosti?\u00a0 Koliko u stvari \u010desto be\u017eimo od takvih misli samo zato \u0161to nam deluje pomalo zastra\u0161uju\u0107e da sebe zamislimo dvadeset godina starijim? U na\u0161oj zemlji, na\u017ealost, ni vreme ni iskustvo jo\u0161 uvek nisu pokazali da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":684,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-683","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-nastup"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2016\/01\/Marija-Huber.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-b1","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/683","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=683"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/683\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1820,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/683\/revisions\/1820"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/684"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=683"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=683"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=683"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}