![\"Profesor](\"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/Profesor-engleskog2.jpg\")
<\/a><\/p>\nOva vest je krajem 2014. i po\u010detkom 2015. godine zna\u010dajno potresala doma\u0107u intelektualnu javnost (dakle, ne ve\u0107inu). Dru\u0161tvene mre\u017ee su pr\u0161tale<\/i><\/b> od komentara i reakcija, pa tako profesore\/predava\u010de jezika ne treba zami\u0161ljati kao upau\u010dene tradicionaliste<\/i><\/b>, ve\u0107 primetiti da su i oni vrlo aktivni i kreativni korisnici dru\u0161tvenih mre\u017ea. Neki su bili zadovoljni ovim sporazumom, dok se sa\u017eetak negativnih komentara, najpre iz redova diplomiranih profesora engleskog,<\/i><\/b> sastojao u stavu da je re\u010d o relativizaciji ste\u010denih znanja i kvalifikacija, jer samo diplomirani profesor engleskog jezika<\/i><\/b> mo\u017ee predavati engleski u \u0161kolama. Na stranu \u0161to bismo mogli dodatno prokomentarisati te\u017einu<\/i><\/b> titule profesor<\/i><\/b> u srpskom, a potom u engleskom jeziku i upitati se je li legitimno prisvajati ovo akademsko zvanje samo na osnovu zavr\u0161enih osnovnih ili master studija.<\/p>\n
Ne moram ista\u0107i svoje vi\u0111enje problema, iako nije te\u0161ko naslutiti da \u0107e ono biti ne\u0161to liberalnije. Ne \u017eelim da delim li\u010dni utisak, ve\u0107 da napravim kratku paralelu, te da poka\u017eem kako se na predavanje engleskog jezika posmatra pre svega u zemljama odakle poti\u010du izvorni govornici engleskog. Sa druge strane, ne\u0107u sebi dopustiti da ka\u017eem kako filolo\u0161ko obrazovanje nije dovoljno, pod argumentom<\/i><\/b> da nije svako ko zavr\u0161i taj fakultet tako\u0111e i dobar predava\u010d. Pretpostavi\u0107emo da je na\u0161e filolo\u0161ko obrazovanje savr\u0161eno i da ono proizvodi samo kvalitetne metodi\u010dare i predava\u010de. Me\u0111utim, da li je to dovoljno za izvrsnog predava\u010da? Kakve kriterijume pronalazimo i\u0161\u010ditavaju\u0107i me\u0111unarodne programe koji sertifikuju predava\u010de engleskog jezika za ceo svet?<\/p>\n
Kroz primer nekoliko praksi skrenu\u0107u pa\u017enju da formalno obrazovanje nije klju\u010dno da bi pojedinac postao izvrsni predava\u010d jezika. Me\u0111utim, programi koji nediplomiranim predava\u010dima<\/i><\/b> jezika poma\u017eu da postanu kvalitetni i uspe\u0161ni mogu zna\u010dajno unaprediti rad i onih diplomiranih. Neki od njih otvaraju vrata u mnogim zemljama sveta. Ponekad \u010dak neformalno obrazovani predava\u010di dobijaju mogu\u0107nost rada sa strancima upravo u zemljama poput Velike Britanije ili SAD-a \u0161to je kolevka ne samo engleskog jezika i kulture, ve\u0107 \u010ditave aglocivilizacije.\u00a0<\/span><\/p>\n \u0160ta bi rekli uspe\u0161ni predava\u010di engleskog?<\/span><\/p>\n Ukoliko tragate za u\u010denjem engleskog<\/strong> putem interneta<\/a>, nai\u0107i \u0107ete na odli\u010dne YouTube kanale i sajtove. Tako su mi npr. privukli pa\u017enju kanali A. J. Hoge, WorldEnglish Teacher<\/i><\/b> ili Learn English Conversation<\/i><\/b>. Ove programe osmi\u0161ljavaju i prave izvorni govornici iz SAD-a i Velike Britanije. Kada pogledamo njihova obja\u0161njenja, metodolo\u0161ke pristupe, na\u010dine na koje odgovaraju ili obrazla\u017eu razli\u010dite jezi\u010dke probleme, \u010dini se o\u010ditim da je re\u010d o nenadma\u0161nim predava\u010dima i poznavaocima onoga \u0161to rade. Najmanje \u0161to mo\u017eemo je da se zapitamo \u010demu nam uop\u0161te slu\u017ei bilo koja jezi\u010dka diploma, jer ovakvi primeri nedvosmisleno pokazuju koliko je va\u017eno poznavati sr\u017e prakti\u010dno primenjenog jezika koji predajemo, pa potom govoriti o formalnom zvanju. Na\u017ealost ili sre\u0107om, to poznavanje poseduju ili ro\u0111eni govornici jednog jezika ili zaista daroviti pojedinci kojima je \u017eivot omogu\u0107io da ovladaju odre\u0111enim jezikom, bez obzira da li su formalno kvalifikovani. Ovaj primer mo\u017eemo prona\u0107i i na vrhunskim YouTube kanalima za u\u010denje npr. italijanskog jezika kao \u0161to je Edilingua<\/i><\/b>.<\/p>\n Iako vidimo koliko je po\u017eeljno i va\u017eno predavati svoj jezik, nedavno sam nai\u0161ao na sajt koji vodi James Taylor. Privukao me je njegov tekst Za\u0161to po\u017eelim da nisam izvorni govornik engleskog (Why I Wish I Was a Non-Native English Speaker).<\/i><\/p>\n James Taylor je ro\u0111eni Britanac koji je radni vek proveo u razli\u010ditim dr\u017eavama, predaju\u0107i engleski<\/strong><\/a>. Osniva\u010d je Belgijskog udru\u017eenja za nastavnike engleskog (Belgian English Language Teachers Association).<\/i> Pored brojnih zapa\u017eanja koja je naveo u pomenutom tekstu, \u010dini se zanimljivim \u0161to on smatra da nikada ne\u0107e mo\u0107i da ka\u017ee svojim u\u010denicima kako ih zaista razume koliko je te\u0161ko i ponekad frustriraju\u0107e u\u010diti engleski. To je trenutak zbog kojeg \u0107e se uvek ose\u0107ati nepotpunim, dok neizvorni predava\u010di engleskog mogu dublje razumeti svoje u\u010denike i njihove probleme u u\u010denju. Ba\u0161 zato Taylor daje prednost neizvornim govornicima engleskog, koji ovaj jezik nisu nau\u010dili i progovorili u ranom detinjstvu, ve\u0107 kao stariji.<\/p>\n Ne znam da li je Taylor potpuno u pravu. Budu\u0107i da imam iskustvo predavanja engleskog i italijanskog, rade\u0107i isklju\u010divo na inicijativu izvornih govornika ovih jezika, dok tako\u0111e predajem i svoj maternji srpsko-hrvatski odn. hrvatsko-srpski, ne usu\u0111ujem se re\u0107i da se ose\u0107am potpuno isto predaju\u0107i svaki od ovih jezika. Sa engleskim i italijanskim sam siguran u gramatiku, ali ponekad proveravam postoji li mo\u017eda precizniji ili po\u017eeljniji izbor re\u010di za odre\u0111enu misao, koja ne zavisi samo od gramati\u010dke konstrukcije. Da li se odre\u0111ene ideje mogu zaista izraziti onako kako bih ja rekao kao stranac, za razliku od izvornog govornika engleskog ili italijanskog? Odgovor na ovo pitanje je kod engleskog dodatno ote\u017ean tim pre \u0161to autohtone engleske govornike mo\u017eemo na\u0107i u Africi ili Aziji, \u0161to pretpostavlja dodatnu policentri\u010dnost jezika.<\/p>\n Ovo su neka od pitanja koja sebi postavljam dok radim, a na koja ni ne pomi\u0161ljam predavaju\u0107i svoj maternji jezik, koji osim \u0161to je deo moje lingvisti\u010dke determinante<\/strong><\/a>, odraz je kulture i identiteta koji mi je darovan ro\u0111enjem i odrastanjem.<\/p>\n Ipak, ne treba zaboraviti da postoje dr\u017eave \u010diji su obrazovni programi kreirani tako da nije klju\u010dan kriterijum visokog obrazovanja koje predava\u010d mora posedovati, ali je va\u017eno da predava\u010d bude izvorni govornik iz dr\u017eave gde je engleski bar jedan od slu\u017ebenih jezika. Ba\u0161 zato \u0107ete na Tajlandu sresti Amerikance, Britance ili Filipince koji predaju engleski, dok je u Kini va\u017ena jezi\u010dka izvrnost, a \u0161to se ti\u010de pripadnosti, bela rasa je u prednosti pri izboru predava\u010da.<\/p>\n Osim toga, u na\u0161e doba postoje online aplikacije, putem kojih u\u010denici biraju predava\u010de. Iako me\u0111u predava\u010dima ima formalno i neformalno obrazovanih, izvornih i neizvornih predava\u010da, mnogi u\u010denici dobrovoljno biraju neizvorne govornike kao predava\u010de za u\u010denje ili usavr\u0161avanje engleskog. Mnogi \u010dak ne mare da li su njihovi predava\u010di diplomirani stru\u010dnjaci, a uz to praksa pokazuje da uspe\u0161nost predava\u010da ne zavisi uvek ni od obrazovanja, ni od etno-linvisti\u010dkog porekla<\/i><\/strong>.<\/p>\n Kako posti\u0107i izvrsnost kroz neprestano samousavr\u0161avanje?<\/span><\/p>\n Vidimo da prakse i zahtevi mogu biti razli\u010diti. Negde je va\u017eno biti formalno kvalifikovan za predava\u010da, a negde je bitan etno-lingvisti\u010dki faktor<\/strong>. U pojedinim slu\u010dajevima tra\u017ee se i o\u010dekuju oba, dok u nekima ni jedno. Ono \u0161to se uvek zahteva jeste besprekorno znanje engleskog \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e proveravaju izvorni govornici kroz niz testova, a ume\u0107e se posti\u017ee kroz me\u0111unarodne programe nastavni\u010dkog usavr\u0161avanja. Ovi programi ne podsti\u010du samo razvoj predava\u010dke ekspertize, ve\u0107 razli\u010ditim profilima stru\u010dnjaka pru\u017eaju neizmerne mogu\u0107nosti za razvoj me\u0111unarodne karijere. Evo nekih programa.<\/p>\n Helen Doron<\/p>\n Helen Doron je metod kroz koji deca u\u010de engleski jezik kao drugi, odn. kao prvi strani jezik. Ime je dobio po britansko-izraelskoj lingvistkinji koja ga je osmislila i pokrenula 1985. godine kao mali porodi\u010dni posao. Danas Helen Doron postoji kao me\u0111unarodna fran\u0161iza koja se primenjuje u celom svetu. Me\u0111utim, postoje pravila primenjivanja metodologije i upotrebe kreativnih materijala za preno\u0161enje jezi\u010dkog znanja deci. Ovaj obrazovni program pomalo podse\u0107a na metod Marije Montessori, s tom razlikom da je Montessori usmeren na \u0161iri pedago\u0161ki rad sa decom, dok je Helen Doron usmeren isklju\u010divo na jezi\u010dko obrazovanje, kroz koje se tako\u0111e promovi\u0161u vrednosti dru\u0161tvene odgovornosti, antirasizma itd.<\/p>\n Fran\u0161iza obrazuje predava\u010de kroz brojne kurseve poma\u017eu\u0107i im da steknu vrhunsku profesionalnost u pou\u010davanju dece. U Beogradu postoji nekoliko Helen Doron \u0161kola, a neke sam imao priliku i da posetim. Deca (zavisno od uzrasta) bi u\u010dila engleski pomo\u0107u slika, igara, pesama i knjiga prilago\u0111enih razli\u010ditim uzrastima. U na\u0161oj sredini po\u017eeljno je da predava\u010di budu filolozi, ali to nije neophodno. Neophodno je da predava\u010d bude visoko obrazovan, a znanje engleskog proverava isklju\u010divo izvorni govornik kroz intervju koji mo\u017ee trajati i vi\u0161e sati. Nakon toga sledi simulacija \u010dasova sa decom, gde bi u\u010denici bili odrasli nastavnici jezika koji ve\u0107 rade po ovom modelu. Tek kasnije kandidat bi dobio mogu\u0107nost poha\u0111anja Helen Doron kurseva \u0161to omogu\u0107ava sticanje ve\u0161tina za rad u ovakvom profesionalnom okru\u017eenju. Najva\u017enije je da Helen Doron daje rezultate, jer zahvaljuju\u0107i ovom modelu, deca \u0161irom sveta od najranijeg detinjstva uspe\u0161no savladavaju i prakti\u010dno usvajaju engleski jezik.<\/p>\n Certificate in Teaching English to Speakers of Other Languages<\/p>\n Certificate in Teaching English to Speakers of Other Languages (CELTA)<\/i><\/b> je sertifikat o kojem detaljno mo\u017eemo pro\u010ditati na sajtu Cambridge English<\/i><\/b>, \u0161to je deo Univerziteta Cambridge<\/i><\/b>. Ovaj sertifikat omogu\u0107ava predava\u010dima da se profesionalno afirmi\u0161u svuda u svetu. Polaznici imaju mogu\u0107nost tradicionalnog ili online poha\u0111anja kurseva, koji uklju\u010duju najmanje 120 sati obuke. Kandidat koji \u017eeli da stekne CELTA autorizaciju mora biti \u0161kolovan po standardima za rad u visokom obrazovanju, te imati poznavanje engleskog jezika na nivou C1 ili C2, shodno Zajedni\u010dkom evropskom okviru za \u017eive jezike\u00a0(CEFR: The Common European Framework of Reference for Languages).<\/i><\/b><\/p>\n TEFL \u2013 TESL \u2013 TESOL<\/p>\n