{"id":702,"date":"2016-02-29T07:24:27","date_gmt":"2016-02-29T07:24:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=702"},"modified":"2017-04-16T19:14:11","modified_gmt":"2017-04-16T17:14:11","slug":"godina-sekspira","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/godina-sekspira\/","title":{"rendered":"Godina \u0160ekspira"},"content":{"rendered":"

23. aprila daleke 1616. godine, u malom engleskom gradu Stratfordu na Ejvonu<\/strong>, umire dramski pisac Vilijam \u0160ekspir<\/strong>. \u017divot mu se okon\u010dava u istom mestu u kome je i zapo\u010deo, ta\u010dno pedeset i dve godine od svog po\u010detka.<\/p>\n

\"Godina<\/p>\n

\u010cetiri veka kasnije, \u0160ekspir se o\u010digledno ne nalazi na putu da bude zaboravljen; njegove drame jo\u0161 uvek su predmet interesovanja i tuma\u010denja i, prevedene sa engleskog na mnoge svetske jezike, \u010ditaju se i izvode na scenama raznih krajeva planete. Godi\u0161njica pi\u0161\u010deve smrti\u00a0 bi\u0107e obele\u017eena \u0161irom sveta<\/strong> \u2013 po\u0161tovaoci \u0160ekspirovog dela mo\u0107i \u0107e da u\u017eivaju u izvo\u0111enju njegovih drama, kao i da prisustvuju filmovima, koncertima, izlo\u017ebama, predavanjima i konferencijama \u010dija je tema \u017eivot i stvarala\u0161tvo velikog dramaturga.<\/p>\n

A \u0161ta je sa nama?<\/h2>\n

Da li smo od \u0160ekspirovog sveta vekovima daleko ili smo mu, naprotiv, bli\u017ee nego \u0161to \u017eelimo da priznamo? Ako ste spremni da dovoljno \u0161iroko otvorite o\u010di, vide\u0107ete da se \u0160ekspirovi dvorovi ne razlikuju previ\u0161e od scene na kojoj igra savremeno dru\u0161tvo<\/strong>. U ve\u010ditoj trci za slavom, novcem, vlasti i mo\u0107i, dana\u0161nji \u010dovek neretko je spreman na sve. Mo\u017eda savremeni Klaudije ne bi bratu nasuo otrov u u uvo kako bi preuzeo njegov presto, niti bi Magbet svirepo ubio kralja Dankana ne bi li sam do\u0161ao na vlast. Savremene metode su prefinjenije, ali su ciljevi isti;<\/strong> mo\u017eda likovi nose druga\u010dije maske i njihovi se otrovi me\u0161aju u druga\u010dijim ba\u010dvama i po nekim drugim receptima, ali im je sr\u017e neizmenjena. Uklju\u010dite televizor, otvorite dnevne novine, iza\u0111ite na ulicu \u2013 ne\u0107e vam dugo trebati da naletite na \u017eivopisne pri\u010de o spletkama, la\u017eima i podmuklim planovima koji se kuju drugima iza le\u0111a. Sli\u010dni \u201cpoduhvati\u201d \u0160ekspirovih junaka pokretani su pre svega vlastoljubljem. Jasno, bilo ga je u izobilju u to doba \u2013 \u0161to u pi\u0161\u010devoj savremenosti, \u0161to u izvorima koje je koristio za fabule svojih drama. Iz slepe ljubavi prema mo\u0107i, njegovi likovi neretko prljaju ruke i hrle u zlo\u010din.<\/p>\n

\"Magbet,
Magbet, scena iz predstave<\/figcaption><\/figure>\n

Ponekad, jedan zlo\u010din neminovno vodi u naredni; de\u0161ava se i da, nesposobni da podnesu teret krivice i gri\u017ee savesti koje su sami sebi namenuli, junaci srljaju u ludilo. Setimo se samo \u010duvene scene Magbeta <\/i>u kojoj ledi Magbet, poreme\u0107enog uma, opsesivno trlja ruke kako bi sa njih sprala krv. A pomislite koliko samo ljudi danas nosi u d\u017eepovima uprljane ruke (mo\u017eda ne ba\u0161 krvlju, ali prljave svakako \u2013 \u0161to od kra\u0111a i kraduckanja, \u0161to od sitne i manje sitne korupcije), i koliko je toga trulo u dr\u017eavi Danskoj. Pa ipak, kao da se vi\u0161e niko i ne trudi da sa prstiju spere prljav\u0161itnu \u2013 jer, \u0161to su prljaviji, to je onome ko ih ima \u017eivot bogatiji i lagodniji; kao da je trule\u017e postao norma, niko mu vi\u0161e ne obra\u0107a naro\u010ditu pa\u017enju \u2013 tek kada po\u010dne neprijatno da zaudara, na\u0111e se poneko ko ga primeti, i uglavnom polije nekim miri\u0161ljavim uljem, da se \u0161to manje oseti.<\/p>\n

Ovde ne mogu a da ne navedem i jedan podu\u017ei citat Veselina Kosti\u0107a, koji, govore\u0107i o liku kralja Lira, ka\u017ee:<\/p>\n

\u201cOn je o\u010digledno \u010dovek kojeg je vlast iskvarila, pa je postao nerazborit starac nesposoban da shvati bilo koje mi\u0161ljenje druk\u010dije od svoga. On ne samo da \u017eeli nego i zahteva da mu se javno i ceremonijalno laska, pa nagra\u0111uje one koji udovoljavaju njegovom hiru, a ka\u017enjava one koji odbijaju da to \u010dine.\u201d<\/p><\/blockquote>\n

I zaista, malo li nam je onih koji \u00a0zaboravljaju ko su i odakle su do\u0161li \u010dim okuse slatki eliksir vlasti, i onih drugih, koji su spremni na svako licemerje kako bi od ovih prethodnih dobili poneku kapljicu? U drami, Lir uvi\u0111a svoju gre\u0161ku. U stvarnosti, pogotovo savremenoj, moralni preporodi nisu deo svakodnevice. U duhu svega re\u010denog, te\u0161ko je ne zapitati se \u2013 ne postajemo li mo\u017eda (ako ve\u0107 nismo i postali) slika i prilika onog \u201cvrlog novog sveta\u201d koji pri kraju Bure <\/i>vidi Miranda, i o kome, ne\u0161to vi\u0161e od tri veka kasnije, pi\u0161e Oldos Haksli?<\/p>\n

\"Laurence
Laurence Olivier u ulozi Hamleta<\/figcaption><\/figure>\n

Pa opet, i vi\u0161e od \u010detiristo godina nakon \u0161to su \u0160ekspirove drame pisane, sretnemo tu i tamo ponekog Hamleta. \u010cesto ga nije lako uo\u010diti na prvi pogled, jer ga nametljivo prikrivaju vlastoljubivi Magbeti, nezahvalne i koristoljubive Regane i Gonerile, grubi Kalibani, poneki svetlucavom mo\u0107i zaslepljeni Lir, ili bolesno ambiciozni i na sve spremni Klaudije. Ako ga i uo\u010dite, ne verujem da \u0107ete prona\u0107i suvi\u0161e velike razlike izme\u0111u njega i njegovog davnog pretka Hamleta, kraljevi\u0107a Danske. I dana\u0161nji intelektualac je gotovo tragi\u010dno rastrzan \u2013 izme\u0111u ideala i stvarnosti, onoga \u0161to je moralno i onoga \u0161to mu omogu\u0107ava da pre\u017eivi, izme\u0111u onoga \u0161to mu nala\u017ee razum, i onoga \u0161to je dru\u0161tvo prihvatilo kao uobi\u010dajeno i normalno.<\/p>\n

Ni dana\u0161nji Hamlet ne ose\u0107a se dobro u svojoj ko\u017ei, ili bolje re\u010deno, u sredini u kojoj se zatekao; jasno vidi kuda se svet zaputio, ali se ne ose\u0107a dovoljno jakim da taj put zaustavi, jer zna da je, na\u017ealost, \u0161to\u0161ta drugo ja\u010de i mo\u0107nije od njegovog intelekta; „Biti ili ne biti“ vi\u0161e nije pitanje osvetiti se ili ne, ve\u0107 pridru\u017eiti se ili ostati veran sebi, svojim idealima, svojim merilima, svom znanju, svom umu, na margini sada\u0161njice?!<\/strong> Tog istog Hamleta dana\u0161njice, skrajnutog intelektualca boli\u00a0\u0161to je ljudska glupost postala trend i svakodnevica, ali je nemo\u0107an da je zaustavi, jer je ima vi\u0161e od njegovih knjiga i ideja. Zna da je ne\u0161to trulo u dr\u017eavi Danskoj, i ne samo u njoj; ali, razo\u010daran i ve\u0107 pomalo umoran, stoji u mestu, nemo\u0107an da re\u0161i za koje \u201cbiti\u201d da se opredeli.<\/p>\n

Ima li nade za \u010dove\u010danstvo?<\/h2>\n

U svojoj Buri<\/i><\/strong>, na jedno \u010dudnovato ostrvo \u0160ekspir dovodi razli\u010dite likove. Tamo, daleko od sveta i civilizacije, daje mo\u0107 jednom od junaka da ponovi istoriju, da ponovo provede likove kroz doga\u0111aje kakvi su se ranije ve\u0107 odigrali. Cilj ovog ponavljanja je pre svega didakti\u010dki \u2013 dramski junaci treba da iz svojih i tu\u0111ih gre\u0161aka ne\u0161to nau\u010de.<\/p>\n

Ipak, da li se to zaista de\u0161ava?<\/h3>\n

U savr\u0161enom svetu, verovatno bi se dogodilo. U \u0160ekspirovoj drami, istorija se ponavlja, \u010dak i u pomalo goroj verziji od prvobitne. I ovde je veliki pisac, ne bez gor\u010dine, utkao u svoju dramu jednu od duboko tragi\u010dnih ljudskih osobina \u2013 nesposobnost \u010doveka da se su\u0161tinski promeni, neume\u0107e da, vo\u0111en lekcijama iz pro\u0161losti, budu\u0107nost u\u010dini druga\u010dijom, boljom. Kao \u0161to Jan Kot prime\u0107uje, \u0160ekspir u Buri <\/i>daje ono isto \u0161to, na jedan ili drugi na\u010din, prikazuje i u drugim svojim dramama \u2013 ono \u0161to je za njega \u201cslika istorije, ve\u010dite istorije, njenog stalnog i nepromenljivog mehanizma<\/strong>\u201d, slika u kojoj dominira \u201cnasilje kao na\u010delo sveta<\/strong>\u201d. I ni\u0161ta druga\u010dije nije ni u realnom \u017eivotu, onom nekada\u0161njem, kao i ovom savremenom \u2013 i\u00a0 nakon \u0161to smo pre\u017eiveli tolike ratove, izgubili bli\u017enje svoje i tu\u0111e, nismo nau\u010dili da osvajanje, ubijanje, mr\u017enja i pohlepa nisu pravi put.<\/p>\n

Goncalova vizija sre\u0107ne dr\u017eave u kojoj \u010dovek i priroda \u017eive u miru i blagostanju ostaje samo vizija \u2013 u drami i u \u017eivotu, u renesansno \u0160ekspirovo, i u \u010dudnovato na\u0161e doba. Ako i postoji neki Prospero koji modernog \u010doveka poku\u0161ava da ne\u010demu nau\u010di, nije nemogu\u0107e da bi svoju palicu razo\u010darano bacio daleko br\u017ee od \u0160ekspirovog junaka, i ponovo zaklju\u010dio isto:<\/p>\n

\u201cCeo je moj trud\/Iz \u010dove\u010dnosti bio uzaludan.\/Sasvim uzaludan.\u201d<\/p><\/blockquote>\n

Sli\u010dne re\u010denice, uostalom, i danas \u0107ete \u010duti od sve malobrojnijih idealista koji su ulo\u017eili bar malo truda da svet i ljude na\u010dine boljim nego \u0161to oni mogu da budu.<\/p>\n