{"id":715,"date":"2016-03-05T10:14:51","date_gmt":"2016-03-05T10:14:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=715"},"modified":"2022-01-20T11:09:47","modified_gmt":"2022-01-20T10:09:47","slug":"glava-se-po-jeziku-poznaje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/glava-se-po-jeziku-poznaje\/","title":{"rendered":"Glava se po jeziku poznaje"},"content":{"rendered":"

Wer schreibt, der bleibt<\/i><\/b>!<\/b>
\n(Onaj koji pi\u0161e, ostaje\/Zapisano, ostaje!)<\/p>\n

\n

„\u0160ta zapravo zna\u010di prevoditi? Prvi i ute\u0161an odgovor bio bi: kazati gotovo istu stvar na drugom jeziku. To bi moglo i da se prihvati kada ne bismo morali da utvrdimo \u0161ta zna\u010di \u2018re\u0107i istu stvar\u2019, a to nije nimalo lako odrediti kod raznih parafraza, definicija, tuma\u010denja, preformulacija, da i ne spominjemo takozvane sinonimske zamene. A osim toga, kada se na\u0111emo pred tekstom koji treba da prevedemo mi ne znamo \u0161ta je stvar. Na kraju, u pojedinim slu\u010dajevima, diskutabilno je \u010dak i \u0161ta zna\u010di kazati“ (Kazati gotovo istu stvar, Umberto Eko<\/strong>).<\/p>\n<\/blockquote>\n

\"\"
Vavilonska kula, Lucas van Valckenborch, 1594<\/figcaption><\/figure>\n

Koliko je odista komlikovano prevoditi sa bilo kog jezika najbolje znaju <\/span>prevodioci<\/a><\/strong>. Misli se na prevodioce koji ozbiljno sagledavaju tekst, <\/span>koji razumeju ono \u0161to se tekstom \u017eeli posti\u0107i<\/strong><\/a>, oni koji ose\u0107aju i prepoznaju i autorovu misao, i njegovu poentu, ali\u00a0 i jezik sa kojeg prevode, kao i jezik na koji prevode. Moglo bi se diskutovati o tome da li je „<\/span>prevo\u0111enje ume\u0107e upropa\u0161tavanja<\/i>„, ili je „<\/span>prevod umetnost neuspeha<\/i>„, ili ne\u0161to posve tre\u0107e… Do tog <\/span>savr\u0161enog jezika<\/i>, jezika koji \u0107e svi razumeti \u2212 ako ga ikada i bude, ne preostaje nam ni\u0161ta drugo do uzdanja u dobre i sigurne prevode, nama osu\u0111enim na ve\u010dito nerazumevanje, kako svedo\u010di <\/span>drevna legenda o Vavilonskoj kuli<\/strong><\/a> i ono ve\u010dno pitanje odakle svetu toliki broj jezika i ko ih pome\u0161a.<\/span><\/p>\n

Korisno je ukazati na zna\u010daj prevo\u0111enja, svu njegovu slo\u017eenost i virtuoznost<\/strong><\/a> u vreme kada svako ko misli da poznaje neki jezik, vrlo lako i potpi\u0161e prevod sa istog. Jedan na\u0161 veliki prosvetitelj i poznavalac gr\u010dkog, nema\u010dkog<\/strong><\/a> i francuskog jezika, Dositej Obradovi\u0107 umeo bi re\u0107i \u2212 Knjige, bra\u0107o moja, knjige, a ne zvona i praporce!<\/i><\/strong><\/p>\n

U traganju za knjigama, za dobrim prevodima, za znanjem, jezik je ne\u0161to bez \u010dega ne\u0107emo mo\u0107i – najpre maternjeg, a onda i onog drugog. Taj drugi jezik, u vremenu u kojem \u017eivimo i delamo, uvek je onaj najfrekventniji i, na na\u0161u nesre\u0107u, nikada na\u0161 maternji – srpski jezik.<\/p>\n

Ne treba ni spominjati kolika je frekventnost engleskog jezka danas. Takva pojava se u lingvistici naziva lingua franca<\/strong>. <\/i>Ovim terminom, koji poti\u010de iz doba krsta\u0161kih ratova, nazivaju se jezici koji po svom zna\u010daju i upotrebi prevazilaze granice svojih zemalja. Danas je to engleski jezik<\/strong><\/a>, ali nije uvek tako bilo. U antici je to bio gr\u010dki, u srednjem veku latinski, u 16. i 17. veku \u0161panski, zatim francuski (u 19. veku poznat kao jezik diplomatije). Jasno \u2212 dominacija jezika u svetu povezana je sa dominacijom na ekonomskom i politi\u010dkom planu. Jo\u0161 jedan od argumenata da broj govornika nije merilo snage jednog jezika.<\/p>\n

\"Fridrih
Fridrih Ni\u010de<\/figcaption><\/figure>\n

Pomenuli smo knjige, a uz njih i dobre prevode, te tako idu\u0107i u susret nauci, valjalo bi ista\u0107i da je tokom 19. i 20. veka, nema\u010dki jezik bio lingua franca nauke <\/i>u mnogim delovima Evrope, u Americi i nekim delovima Azije. Ljubiteljima Geteovog i \u0160ilerovog jezika sigurno nije strano ni njegovo mesto u indoevropskoj porodici, ni germanska grupa kojoj pripada, ni njegov razvoj i dijalekti, ni nastanak standardnog nema\u010dkog jezika. Mo\u017ee li se ne spomenuti Martin Luter? Njegova zasluga ne sastoji se samo u tome \u0161to je svojim velikim prevodom Biblije stvorio nema\u010dki jezik, koji su onda Gete i Ni\u010de doveli do savr\u0161enstva<\/i> \u2212 kako isti\u010de Tomas Man, nema\u010dki nobelovac.<\/p>\n

\"Johan
Johan Kristof Adelung<\/figcaption><\/figure>\n

Ako ste ipak po\u0161tovalac Vukovog jezika i ortografskog<\/strong><\/span> principa \u201epi\u0161i kao \u0161to govori\u0161 i \u010ditaj kao \u0161to je napisano\u02ee, ne zaboravite da je autor ovog na\u010dela jo\u0161 jedan veliki Nemac, Johan Kristof Adelung,\u00a0 gramati\u010dar i filolog. Jedan od susreta na\u0161eg i nema\u010dkog jezika bio je upravo u vreme Vuka S. Karad\u017ei\u0107a i to u Prvom srpskom rje\u010dn<\/i>iku (istolkovanom njema\u010dkim i latinskim rije\u010dima<\/i>) 1818. godine.<\/p>\n

Mo\u017eda je ipak za ve\u0107inu, kada govorimo o nema\u010dkom jeziku, prva asocijacija zapravo filozofija i neizbe\u017eni Ni\u010de, Kant, \u0160openhauer, Hegel, Fihte, From… Dragoceno bi bilo poznavanje nema\u010dkog jezika svima koji prou\u010davaju filozofiju i naravno teologiju. Do savladavanja ovog zapadnogermanskog jezika, ina\u010de jednog od najpopularnijih jezika u svetu i drugog po popularnosti u Evropi, kvalitetni prevodi jesu osnovno upori\u0161te i dobar primer, i za u\u010denje i za savladavanje nau\u010dne gra\u0111e.<\/p>\n

Jezik im je „grub“, „tvrd“ i „te\u017eak“, kako i sami govore, a sve to pripisuju kazni Bogova koji su one najvrednije u gra\u0111enju Vavilonske kule kaznili upravo ovakvim jezikom na kojem se i broji unazad. Legende, predanja i trunka istine.<\/p>\n

Nema\u010dki glasovni sistem i izgovor glasova veoma se razlikuju od na\u0161eg. Sastav leksike srpskog knji\u017eevnog jezika, pored re\u010di koje pripadaju narodnom jeziku i predstavljaju osnovu re\u010dni\u010dkog fonda, \u010dine i re\u010di iz crkvenoslovenskog jezika i naravno pozajmljenice. Me\u0111u pozajmljenicama su i germanizmi \u2212 re\u010di iz nema\u010dkog jezika primane neposredno po sluhu i koje se izrazito udaljavaju od izvorne fonolo\u0161ke strukture i nema\u010dkog pisanog oblika (paor<\/i> od BAUER, krumpir<\/i> i krompir<\/i> od GRUNDBRINE, \u0161poret<\/i> od SPARHERD) kako se navodi u Pravopisu Matice srpske. Sa imenima iz nema\u010dkog jezika i njihovim preno\u0161enjem u na\u0161 jezik ne\u0161to je druga\u010dija (povoljnija) situacija. Zahvaljuju\u0107i upravo pisanoj re\u010di i obrazovanim prenosiocima, stvoren je uglavnom postojan sistem transkripcije. Pravopis srpskog jezika Matice srpske navodi pregled uobi\u010dajenih pravila trenskripcije nema\u010dkih imena \u2212 na primer: \u00c4 kao e<\/b> (J\u00c4GER kao Jeger), AA kao a<\/b>\u00a0 (AACHEN kao Ahen), AU kao au<\/b> (DACHAU kao Dahau), CH naj\u010de\u0161\u0107e ka h<\/b>, <\/b>u pojedinim imenima kao k <\/b>(CHLODWIG kao Klodvig), DT kao t<\/b> (SCHMIDT kao \u0160mit), EU, AU kao oj<\/b> (REUTLINGEN kao Rojtlingen), \u00d6, OE kao e<\/b> (K\u00d6LN kao Keln), S, SS, \u00df kao s<\/b> – sem u izuzecima (KLAUS kao Klaus, LESSING kao Lesing, GAU\u00df kao Gaus), \u00dc kao i<\/b> (KR\u00dcGER kao Kriger), itd.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Langsam aber sicher<\/i> \u2212 polako, ali sigurno, kako bismo preveli na srpski, jedan je od najboljih pristupa prilikom prevo\u0111enja sa bilo kog jezika, pa i sa nema\u010dkog<\/a>. Glava se poznaje po jeziku<\/i><\/strong> \u2212 glasi nema\u010dka poslovica koja bi bila korisna vodilja i za autora, i za oratora, za svakog i u svakoj prilici, a u prevo\u0111enju kao korektiv, dakle, ono \u0161to pobolj\u0161ava.<\/p>\n

Napisala: Nata\u0161a \u017divkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Wer schreibt, der bleibt! (Onaj koji pi\u0161e, ostaje\/Zapisano, ostaje!) „\u0160ta zapravo zna\u010di prevoditi? Prvi i ute\u0161an odgovor bio bi: kazati gotovo istu stvar na drugom jeziku. To bi moglo i da se prihvati kada ne bismo morali da utvrdimo \u0161ta zna\u010di \u2018re\u0107i istu stvar\u2019, a to nije nimalo lako odrediti kod raznih parafraza, definicija, tuma\u010denja, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":716,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[47],"tags":[],"class_list":["post-715","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-jezici"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2016\/03\/Fridrih-Nice.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-bx","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=715"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/715\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1685,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/715\/revisions\/1685"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/716"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}