{"id":788,"date":"2016-06-27T13:41:07","date_gmt":"2016-06-27T11:41:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=788"},"modified":"2022-03-24T21:56:20","modified_gmt":"2022-03-24T20:56:20","slug":"izazovi-prevodilacke-agencije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/izazovi-prevodilacke-agencije\/","title":{"rendered":"Izazovi prevodila\u010dke agencije"},"content":{"rendered":"

,,Ja jednostavno obo\u017eavam prevo\u0111enje \u2013 to je kao da jedan otvara usta, a \u010dujete glas nekog drugog\u2019\u2019<\/em> \u2013 Iris Murdoch<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Koliko ste \u010desto izgovorili ili pomislili ,,Nismo se dobro razumeli<\/strong>\u2019\u2019, ,,Pogre\u0161no ste shvatili<\/strong>\u2019\u2019 ili ,,Nisam tako mislio\/la<\/strong>\u2019\u2019\u2026 Sva na\u0161a komunikacija zapravo je prevo\u0111enje onoga \u0161to nam drugi govore. U razgovoru u\u017eivo mo\u017eemo iskoristiti pomo\u0107 neverbalnih vidova komunikacije (govor tela, boja i ja\u010dina glasa itd.), \u0161to nam u velikoj meri mo\u017ee omogu\u0107iti da bolje razumemo svog sagovornika, da imamo manje nesporazuma.<\/p>\n

Prevodila\u010dka agencija<\/strong><\/a>, tj. prevodilac, me\u0111utim, u pisanom tekstu na raspolaganju ima samo re\u010di. Tako, tokom prevodjenja, prevodilac neprestano pravi izbor, presu\u0111uje koja \u0107e re\u010d od mnogih pobediti i biti upotrebljena u datom kontekstu.<\/p>\n

Endrju \u010cestermen<\/strong> (Andrew Chesterman) u svom priru\u010dniku Mo\u017ee li teorija pomo\u0107i prevodiocima<\/em><\/strong> (Can Theory Help Translators<\/em>) ka\u017ee da je prevodilac jo\u0161 u stara vremena naj\u010de\u0161\u0107e predstavljan kao graditelj \u2013<\/p>\n

,,on prvo pa\u017eljivo rasturi zgradu (izvorni tekst), prenese cigle na drugo mesto (u ciljnu kulturu) i sagradi novu zgradu istim tim ciglama“.<\/p><\/blockquote>\n

Mnogo je priru\u010dnika iz oblasti traduktologije (nauke o prevo\u0111enju) koje prou\u010davamo na fakultetu i onih koje kasnije nalazimo i koji nam svakako mogu biti od velike pomo\u0107i. Me\u0111utim, ne postoji \u010darobna formula ni u jednom priru\u010dniku koja \u0107e vam pomo\u0107i da preslikate tekst iz izvornog u ciljni jezik. Svaki tekst je pri\u010da za sebe, svakom od njih prilazite sa posebnom pa\u017enjom.<\/p>\n

<\/p>\n

Prevo\u0111enje za mene li\u010dno pre svega predstavlja jedan veliki izazov<\/strong>. Ali isto tako i veliku odgovornost. S obzirom na to da mali broj nas ,,freelance<\/strong>“ prevodilaca mo\u017ee sebi da priu\u0161ti luksuz da prevodi tekstove samo iz odre\u0111ene oblasti, kada dobijem tekst koji treba da prevedem bilo sa srpskog na engleski ili sa engleskog na srpski, pre svega mi je bitno koliko dobro poznajem tematiku. To je trenutak kada bi prevodilac trebalo da poka\u017ee odgovornost, kako prema naru\u010diocu prevoda tako i prema samom sebi, jer postoje tekstovi kada morate da ka\u017eete ,,ja ovo ne mogu da prevedem<\/strong>\u2019\u2019.<\/p>\n

Najuvre\u017eenija predrasuda onih koji se ovim poslom ne bave je da ukoliko znate neki jezik mo\u017eete da prevedete svaki tekst. A ne razmi\u0161ljaju o tome koliko re\u010di u na\u0161em maternjem jeziku ima a da im ne znamo zna\u010denje. Tekstovi vezani za tehniku, na primer, \u00a0znaju da zadaju takve glavobolje<\/strong>. Ukoliko niste stru\u010dni upravo u toj oblasti, te\u0161ko da mo\u017eete sasvim precizno da prevedete tekst.<\/p>\n

Druga predrasuda je da ukoliko imate re\u010dnik stru\u010dnih termina taj posao mo\u017eete sa lako\u0107om da obavite. Oni koji se bave prevo\u0111enjem znaju da, na\u017ealost, ne postoji re\u010dnik u kojem \u0107ete na\u0107i sve \u0161to vam je potrebno. \u010cak i sa dana\u0161njom dostupno\u0161\u0107u mnogih onlajn re\u010dnika, glosara i sli\u010dnog, \u010desto imamo potrebu da konsultujemo stru\u010dnjake iz odre\u0111ene oblasti (vrlo \u010desto uz pomo\u0107 slikovnog re\u010dnika) da bismo bili sigurni u preciznost prevoda.<\/p>\n

Dakle, u ovakvim slu\u010dajevima nemate problem nepoznavanja stranog, ve\u0107 svog maternjeg jezika kada je re\u010d o prevodu sa engleskog na srpski, a u suprotnom smeru, situacija je jo\u0161 komplikovanija.<\/p>\n

Nasuprot tome, ukoliko zaklju\u010dite da vi to mo\u017eete, tada na sebe uzimate veliku obavezu da taj posao obavite najbolje \u0161to mo\u017eete.<\/p>\n

Ne postoji ,,savr\u0161eni prevod“. <\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to ne postoji ni savr\u0161eno napisani tekst. \u0160ekspir se svojevremeno hvalio da nikada nije obrisao nijedan stih. A njegovi kriti\u010dari (\u010dak i neki obo\u017eavaoci) ka\u017eu da bi bilo bolje ,,da ih je obrisao na stotine“. Ono \u0161to, po mom skromnom mi\u0161ljenju, prevodilac mora da uradi je da zadr\u017ei kvalitet originalnog teksta u svom prevodu. Kako nemamo prava da odli\u010dan tekst upropastimo svojim ,,mlakim“ prevodom, tako ne bi trebalo da imamo obavezu da lo\u0161e sro\u010den tekst unapre\u0111ujemo i usavr\u0161avamo.<\/p>\n

 <\/p>\n

Stru\u010dni\/neknji\u017eevni i knji\u017eevni tekstovi<\/strong><\/h2>\n

 <\/p>\n

Ukoliko je re\u010d o neknji\u017eevnom, stru\u010dnom tekstu, prevodila\u010dka agencija ima obavezu da zadovolji veliki broj kriterijuma \u2013 pre svega da vlada stru\u010dnom terminologijom, a ni\u0161ta manje va\u017ena nije ni forma koju treba ispo\u0161tovati u ciljnom jeziku<\/strong>.<\/p>\n

Ne mogu, i ne smem, ja da ,,izmi\u0161ljam\u2019\u2019 naziv za ne\u0161to za \u0161ta ve\u0107 postoje op\u0161teprihva\u0107eni izrazi koji se koriste u stru\u010dnoj literaturi u oba jezika. Ne mo\u017ee se u pravnom dokumentu ,,iskovati\u2019\u2019 prevod na engleski naziva nekog zakona ili propisa ukoliko njegov prevod postoji u registru Ministarstva pravde.<\/p>\n

Isto tako, ne bi trebalo ,,na silu\u2019\u2019 prevoditi na srpski jezik termin iz engleskog jezika koji se kao takav, u svom originalnom obliku, ve\u0107 odoma\u0107io u srpskom jeziku.<\/p>\n

To se naro\u010dito odnosi na tekstove u vezi sa modernim tehnologijama i telekomunikacijama. Neki termini ostaju isti, samo transkribovani na srpski<\/a> (selfi, foto se\u0161n, SMS, onlajn, brendovi poput\u00a0Najk\u00a0patika<\/strong>, Gugla), dok neki od njih gube svoje zna\u010denje u ciljnom jeziku (kola\u010di\u0107i i sl.) .<\/p>\n

Medicinski izrazi, pak, \u00a0mogu biti malo lak\u0161i onima koji relativno dobro poznaju latinski jezik.<\/p>\n

\"Iskusan<\/p>\n

Kada je terminologija u pitanju, u neknji\u017eevnim tekstovima naj\u010de\u0161\u0107e jeste re\u010d o preslikavanju teksta sa izvornog na ciljni jezik<\/strong>. Me\u0111utim, kad je re\u010d o gramati\u010dkim i sintaksi\u010dkim strukturama, ono o \u010demu ovde treba voditi ra\u010duna je struktura i raspored re\u010di u re\u010denici koji se razlikuju u dva jezika. U slu\u010daju engleskog i srpskog jezika, pasiv je, na primer naj\u010de\u0161\u0107i oblik u engleskom jeziku koji, s obzirom na to da nije ni u pribli\u017enoj meri prisutan u duhu srpskog jezika, treba prevoditi kori\u0161\u0107enjem, naj\u010de\u0161\u0107e, povratnog ,,se“ a pritom koristiti aktivni vid (npr. it is considered = smatra se).<\/p>\n

Knji\u017eevni tekst je, sa druge strane, potpuno druga\u010diji. <\/strong><\/p>\n

Dok stru\u010dan tekst prevodite samo u dve ,,faze“ \u2013 prevod i provera ta\u010dnosti, u slu\u010daju knji\u017eevnog teksta ima ih, po mom mi\u0161ljenju, najmanje \u010detiri. Nakon \u0161to uradite radnu verziju prevoda treba proveriti da li ste napravili neku gre\u0161ku ili ne\u0161to propustili, jo\u0161 uvek uporedo \u010ditaju\u0107i i originalni tekst i njegov prevod. U slede\u0107e dve faze, me\u0111utim, treba posmatrati samo prevod.<\/p>\n

Ja taj proces volim da zovem ,,prevod sa srpskog na srpski<\/strong>“ ili sa ,,engleskog na engleski<\/strong>“ jer ga tada posmatrate kao tekst koji na ciljnom jeziku mora da poseduje duh tog jezika, kao da je na njemu pisan (u meri u kojoj je to mogu\u0107e). U poslednjoj fazi provere, kao \u010ditalac morate u\u010diniti sve da se finalna verzija ,,ne providi“, da kroz nju ne mo\u017ee da se vidi izvorni tekst.<\/p>\n

Proza i poezija<\/strong><\/h2>\n

Kod knji\u017eevnih tekstova uop\u0161te, nije dovoljno biti samo odli\u010dan poznavalac oba jezika, ve\u0107 i sami morate imati dara za pisanje. Tu, zapravo, ne prevodite re\u010d za re\u010d, ne ,,preslikavate“ re\u010denicu, je\u0107 prevodite ,,ideju za ideju<\/strong>“. Zadatak prevodioca je, zapravo, da na ciljnom jeziku ka\u017ee upravo ono \u0161to je autor u originalnom tekstu \u017eeleo da saop\u0161ti.<\/p>\n

<\/p>\n

Kada je re\u010d o proznim tekstovima (prevo\u0111enje knjiga<\/strong><\/a>), postoje dve vrste tekstova ,,te\u0161kih<\/strong>“ za prevo\u0111enje.<\/p>\n