{"id":795,"date":"2016-08-22T20:30:21","date_gmt":"2016-08-22T18:30:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=795"},"modified":"2019-01-14T11:10:11","modified_gmt":"2019-01-14T10:10:11","slug":"milos-n-djuric","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/milos-n-djuric\/","title":{"rendered":"Savr\u0161en prevodilac – Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107"},"content":{"rendered":"

Napisala: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Milo\u0161
Milo\u0161 N \u0110uri\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Jedan od najpoznatijih i najplodnijih helenista na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, profesor Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107<\/strong> (1892-1967) bio je istaknuti filosof, istori\u010dar gr\u010dke knji\u017eevnosti<\/strong>, jezika i filosofije, profesor etike, akademik, a posebno: prevodilac sa gr\u010dkog, latinskog, nema\u010dkog, engleskog i ruskog jezika. Radio je kao profesor u gimnazijama u Sremskoj Mitrovici, Zemunu i u \u010duvenoj Drugoj mu\u0161koj gimnaziji u Beogradu (1916\u20131928). Kasnije je predavao i na Filozofskom fakultetu u Beogradu i na Akademiji za pozori\u0161te, film, radio i TV.<\/p>\n

Ve\u0107 u 7. razredu klasi\u010dne gimnazije prevodi Eshilovog Okovanog Prometeja<\/em><\/strong>, u osmom razredu u originalu \u010dita Aristotelovo delo O pesni\u010dkoj umetnosti<\/em><\/strong>. Kao maturant prevodi Cara Edipa<\/em><\/strong> sa gr\u010dkog<\/strong><\/a>, a ne\u0161to kasnije i Sofokleove tragedije Antigonu<\/strong> i Kralja Edipa<\/strong><\/em>.\u00a0 Filosofiju je studirao u Zagrebu gde je diplomirao 1920. godine. Od kad je 1933. postao docent filosofije okrenuo se potpuno prou\u010davanju gr\u010dke filosofije i knji\u017eevnosti, helenskom erosu i etosu. Tada pi\u0161e eseje \u201eSapfo bo\u017eanstvena<\/em><\/strong>\u201c, \u201eTragedija Eshilova<\/em><\/strong>\u201c. Od tog doba postaje pisac posebnog kova, posve\u0107enik anti\u010dke knji\u017eevnosti i komparativnih studija. Od 1950. je sve vi\u0161e profesor. \u00a0Mi\u0161a \u0110uri\u0107 je izme\u0111u 1957. i 1963. godine bio na \u010delu Saveza knji\u017eevnih prevodilaca Jugoslavije<\/strong>.<\/p>\n

Preko 400 njegovih nau\u010dnih radova i prevoda svedo\u010di o beskrajnom trudu i radu. Najvi\u0161e se ogledao u prou\u010davanju filosofije kulture i dru\u0161tvene vrednosti kulture. Saradnik je dve enciklopedije za pojmove klasi\u010dne filologije, helenske i rimske mitologije i anti\u010dke filosofije.<\/p>\n

Najva\u017enije filosofsko delo Problemi filosofije kulture<\/em><\/strong> se bavi savr\u0161enim \u010dovekom, „onom koji se nije odmetnuo od celine sveta i prirode<\/em>„.<\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

U jednom radio intervjuu iz 1958. godine profesor \u0110uri\u0107 je ispri\u010dao kako je pred Drugi svetski rat zavr\u0161io rukopis od 1000 strana Istorije helenske filosofije<\/em><\/strong>. Da bi ga spasio od bombi i razaranja, odneo ga je u biblioteku na Filosofskom fakultetu. Me\u0111utim, u toku poslednje godine okupacije, bombe su poru\u0161ile Filosofski fakultet i biblioteku, a tako i njegov rukopis. Tako je propao njegov desetogodi\u0161nji rad<\/strong>.<\/p>\n

\"Narodna
Narodna biblioteka Srbije pre bombardovanja<\/figcaption><\/figure>\n

Neskvada\u0161nja li\u010dnost, svestrani erudita Milo\u0161 \u0110uri\u0107 je \u017eiveo po pravilima i u duhu idealnog helenskog sveta i kroz njega posmatrao realan svet. Sposoban da proceni osobu, vi\u0161e ga je interesovalo da li njegovi studenti umeju da misle i kako da to promi\u0161ljeno saop\u0161te<\/em><\/strong>. Imao je \u010desto obi\u010daj da ka\u017ee:<\/p>\n

„...ako bude\u0161 pametan, mo\u017ee\u0161 u datom momentu [to i to] na\u0107i i pro\u010ditati u mojim knjigama….nego reci mi svojim re\u010dima…[itd.]<\/em>„<\/p><\/blockquote>\n

Zahtevao je kriti\u010dko mi\u0161ljenje i naro\u010dito lepo (pismeno i usmeno) izra\u017eavanje. Studente, ali i diplomce uvek je podsticao da pi\u0161u i pomagao im da objavljuju radove.\u00a0Ustajao je rano, u pet sati, po\u010dinjao da pi\u0161e u \u0161est, i tako celog \u017eivota.<\/p>\n

Primum esse, deinde vivere, postremo philosophari
\n(Prvo postojati, pa \u017eiveti, a tek na kraju filozofirati)<\/em><\/h5>\n

Po ovom principu, u njegovoj filosofiji dru\u0161tveni \u017eivot je primarniji u odnosu na duhovni \u017eivot, etika od tehnike, kolektivno od individualnog. Svi narodi treba da doprinesu op\u0161tem napretku \u010dove\u010danstva, veliki narod nije onaj koji ima veliku vojnu silu ve\u0107 \u201eonaj koji se istakne u najvi\u0161oj i najpotpunijoj \u010dove\u010dnosti – u panhumanizmu<\/em><\/strong>\u201c. \u0110uri\u0107 zahteva da se odbace sve rasne, klasne, nacionalne, verske i ostale granice me\u0111u ljudima i sve misaone istovetnosti.<\/p>\n

Prevodilac \u0110uri\u0107<\/strong><\/h2>\n

Ako ostavimo po strani prevode sa ruskog, engleskog i nema\u010dkog koji su manjeg obima (nikako i manjeg zna\u010daja jer sadr\u017ee tekstove Ber\u0111ajeva, Tagore<\/strong><\/a>, Adlera i Junga), \u0110uri\u0107 je na\u0161u knji\u017eevnu riznicu obogatio klasi\u010dnim gr\u010dkim velikanima. Se\u0107amo se monumentalnih prevoda i pravog dokaza lepote na\u0161eg jezika – Dani\u010di\u0107evog Starog zaveta<\/em> i Vukovog <\/strong><\/a>Novog zaveta<\/strong> (<\/em>kojima nema ravne). Milo\u0161 \u0110uri\u0107 je nastavio istu kulturnu misiju dragocenih prevoda sa starohelenskog i latinskog jezika. Gr\u010dku knji\u017eevnost smo u \u0161koli upoznali zahvaljuju\u0107i njegovim divnim stihovima:\u00a0 Gr\u010dke tragedije<\/em><\/strong> u izdanju \u201cVeselina Masle\u0161e\u201diz 1982. godine i Cara Edipa u<\/em> izdanju \u201cRada\u201diz 1978.<\/p>\n

Pamtimo dobro jezi\u010dku umetnost i muzikalnost koja promi\u010de kroz re\u010di srpskog i gr\u010dkog jezika. Prevodilac Milo\u0161 \u0110uri\u0107 je svakom narednom prevodiocu ostavio u nasle\u0111e neizmernu vrednost, ali i izazov. Njegovi prevodi se odlikuju velikom jasno\u0107om i jezgrovito\u0161\u0107u. Inteligentno je re\u0161io pitanje jamba gr\u010dkog dvanaesterca u pesmama<\/strong>. Njegov jamb je sli\u010dan brzom govornom jeziku. U prevodu Sofokla ose\u0107amo sve\u010danost u tekstu. Uzoriti i korisni prevodi su najkorisnija dostignu\u0107a u oblasti knji\u017eevnog prevodila\u0161tva.<\/p>\n

Nagrada „Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107<\/em><\/strong>“\u00a0je tradicionalna nagrada Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije. Prvi dobitnik je bio Branimir \u017divojinovi\u0107 1968. za Pesme<\/em> Rilkeove, kasnije su laureati bili Kolja Mi\u0107evi\u0107, Nikola Bertolino, Eugen Verber, Eros Sequi i mnogi drugi prevodioci.<\/p>\n

Knji\u017eevni radovi<\/strong><\/h2>\n

Me\u0111u njegovim autorskim delima treba izdvojiti Vidovdansku<\/em>\u00a0etiku<\/em><\/strong>\u00a0(1914) i\u00a0Smrt<\/em>\u00a0majke<\/em>\u00a0Jugovi\u0107a<\/em><\/strong>\u00a0(1918). Zatim \u0110uri\u0107eve nau\u010dne radove, brojne predgovore, prevode tragedija Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, stare helenske lirike, Ksenofonta, Lukijana…Paralelno sa dramskim piscima, \u0110uri\u0107 je bio verni prenosilac filozofa: Platona, Aristotela, Seneke, Epikura. Veliki biograf Plutarh je tako\u0111e bio tema \u0110uri\u0107evog prevodila\u010dkog rada. \u017divotne pri\u010de Aleksandra Velikog, Cezara i drugih dr\u017eavnika atinskih i rimskih su legat Mi\u0161e \u0110uri\u0107a. Vrhunac prevodila\u010dkog rada su dva bisera svetske knji\u017eevnosti Odiseja<\/em><\/strong> i Ilijada<\/em><\/strong>. U ovom prevodu tek vidimo spoj filosofa i istori\u010dara sa jedne, i knji\u017eevnog stvaraoca i pesnika, sa druge strane.<\/p>\n

Za studente istorije su bitni ud\u017ebenici Istorija helenske knji\u017eevnosti<\/strong> i Istorija helenske etike<\/strong> za koju je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda 1961.<\/p>\n

Tako je govorio Milo\u0161 \u0110uri\u0107<\/strong><\/h3>\n

Svrha prevoda je, smatra \u0110uri\u0107, lepota i emocija koju dobijemo kao rezultat preno\u0161enja nevidljivog smisla teksta vidljivim znacima drugog jezika, adekvatnim stilom. Za Letopis matice srpske <\/em><\/strong>pi\u0161e u jednom tekstu 1960. godine:<\/p>\n

    \n
  • \u201e\u0160ta zna\u010di adekvatan stil?<\/strong> To je punina i gustina jezi\u010dkog izraza, jezi\u010dka sa\u017eetost, muzi\u010dka podloga re\u010di i re\u010denica, organizovana sonorna celina, originalan emotivan efekat, intonacija i tonalitet prevodio\u010deva jezika<\/strong> koji, u danom slu\u010daju, otkriva tajne izvore iz kojih mo\u017ee da do\u0111e potreban zvu\u010dni efekat\u201c.<\/em><\/li>\n
  • \u201eKao Helen \u0161to je bio familijaran sa celom vaseljenom<\/strong>: i sa bogovima i sa demonima, s vodama i valovima….i prevodilac treba da je familijaran sa svima umetni\u010dkim lepotama i odlikama oba jezika. Takav prevodilac da\u0107e kvalitetan prevod, a pod kvalitetnim knji\u017eevnim prevodom podrazumevam zra\u010denje metempsihoze pesnikove du\u0161e i pesnikova mentaliteta u du\u0161u i mentalitet prevodioca\u201c.<\/em><\/li>\n
  • \u201eNa kvalitet knji\u017eevnog prevo\u0111enja uti\u010de: pristupati poslu ozbiljno i odgovorno; pravilno upotrebiti stil i jezik<\/strong>; nepoveravati prevodila\u010dki posao onima koji za njega nemaju dovoljno spreme; radi postizanja uspeha u prevodila\u010dkom poslu, treba u \u010dasopisima da se \u0161to \u010de\u0161\u010de vr\u0161i savesna ocena objavljenih prevoda zna\u010dajnih pesnika i pisaca i daje analiza prevodila\u010dke tehnike\u201c.<\/em><\/li>\n<\/ul>\n

    „Zvezdani \u010dasovi Milo\u0161a N. \u0110uri\u0107a“<\/strong><\/h3>\n

    U knjizi „Zvezdani \u010dasovi Milo\u0161a N. \u0110uri\u0107a<\/em><\/strong>„, autor Miroslav Joki\u0107 evocira uspomene iz vremena kada je kao student Pozori\u0161ne akademije \u0161ezdesetih godina slu\u0161ao predavanja profesora \u0110uri\u0107a. Ko \u017eeli da se malo bolje upozna sa radom profesora \u0110uri\u0107a, iskreno preporu\u010dujem ovu dirljivu knjigu. Ne tako obimna knjiga puna je nostalgije i po\u0161tovanja.<\/p>\n