{"id":800,"date":"2016-09-02T18:29:27","date_gmt":"2016-09-02T16:29:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=800"},"modified":"2017-04-17T11:57:38","modified_gmt":"2017-04-17T09:57:38","slug":"automobili-dokumenta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/automobili-dokumenta\/","title":{"rendered":"Od muzeja automobila do prevoda uvozne dokumentacije"},"content":{"rendered":"

\"Lancia\"Jedna od osnovnih usluga\u00a0prevodila\u010dke agencija\u00a0Libra<\/strong><\/a> je profesionalni prevod\u00a0svih vrsta tehni\u010dke dokumentacije\u00a0uklju\u010duju\u0107i i dokumenta vezana za uvoz automobila. U zavisnosti od jezika, roka i neophodnosti overe od strane sudskog tuma\u010da, standardni okvir mo\u017eete pogledati na strani cene prevoda<\/strong><\/a>.<\/p>\n

U ovom tekstu \u017eelimo oti\u0107i korak napred u svet automobilizma. Pred vama je zanimljiva, mogli bismo slobodno re\u0107i enciklopedijska pri\u010da o \u010detvoroto\u010dka\u0161ima<\/strong> sa po\u010detka pro\u0161log veka\u00a0iz pera na\u0161e drage Valentine Brankovi\u0107<\/strong>. Po\u010dinjemo!<\/p>\n

Automobili u Beogradu\u00a01920-1940<\/strong><\/h2>\n

Izme\u0111u dva svetska rata, Beograd je dru\u0161tvena sredina raspeta izme\u0111u starog i novog, tradicionalnog i modernog. Taj prelazni karakter beogradskog dru\u0161tva je bio vidljiv ne samo spolja, u arhitekturi, privredi, nego i duhovno, socijalno, u mentalitetu stanovnika.<\/p>\n

„\u0160ta da ostane pri starom \u017eivotu, a u \u010demu da se saglasimo sa novim<\/em>?<\/strong>“ pita se kji\u017eevnik Vladimir Velmar Jankovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

U Beogradu je 1921. godine \u017eivelo 135 hiljada ljudi, a deset godina kasnije 266 hiljada ljudi. Beograd se dakle razvijao veoma ubrzano. I svi su te\u017eili da budu pravi \u017eitelji Evrope i da u svoj \u017eivot unesu ne\u0161to moderno i dinami\u010dno.<\/p>\n

Presko\u010di\u0107emo onaj period pojave fabrika, livnica, avio-industrije (Ikarus, IMT, Vlajkovi\u0107) i zapitati se – \u0161ta je Beogra\u0111aninu zna\u010dio automobil izme\u0111u dva svetska rata<\/strong>?<\/p>\n

\"Kaldrma<\/p>\n

Nije automobil bio samo tehnolo\u0161ka pomodnost, ve\u0107 i simbol napretka<\/strong>, simbol Evrope i slobode. U Beograd je tek pred Drugi svetski rat modernom kaldrmom poplo\u010dana polovina ulica.<\/p>\n

\u010cudo<\/em> br\u017ee od fijakera <\/em><\/strong><\/h3>\n

U Beograd je prvi automobil do\u0161ao 1903. godine<\/strong>. Nabavljene su ma\u0161ine za \u010di\u0161\u0107enje ulica, a trebalo je obezbediti i majstore, delove za to \u010dudo<\/em> br\u017ee od fijakera <\/em><\/strong>koje\u00a0 vam ne zaprlja cipele dok se vozite. Motorizacija je postala egzotika. Trgovci, majstori, voza\u010di su bili ti koji su zajedni\u010dkim snagama „dogurali“ automobil u sirotinjsku \u010dar\u0161iju beogradsku.<\/p>\n

Zamislite taj entuzijazam, upornost i dovitljivost!<\/p>\n

Za samo 8 godina – od 1923 do 1931. trgovinska radnja automobila „Albion, Trifunovi\u0107 i Todorovi\u0107<\/strong>“ prodala je 650 automobila. Brojne strane firme su imale svoje zastupnike u Beogradu „Packard<\/strong>„, „Dodge<\/strong>„, „Ranault<\/strong>„, „Ford<\/strong>„. Prodaja automobila, otkup havarisanih automobila<\/a>, prodaja rezervnih delova i prate\u0107ih materijala i\u0161la je preko privatnih kompanija „Velauto<\/strong>„, „\u0110oki\u0107 i Vu\u010do<\/strong>„, „Automotor<\/strong>„, „Jugo\u0161koda<\/strong>„.<\/p>\n

 <\/p>\n

Karoserije putni\u010dkih automobila do Prvog svetskog rata podse\u0107ale su na fijakere i pravljene su od prirodnih materijala (drvo, ko\u017ea) i metala (bakar, \u010delik, mesing). Luksuzni automobili su predstavljali spoj vrhunskog zanatstva i moderne tehnologije. Na primer, prostor za prtljag nije postojao<\/strong>, u tu svrhu su postojali posebno napravljeni koferi koji su stavljani na spolja\u0161nji deo karoserije, na krov ili kakve re\u0161etke bo\u010dno. Ode\u0107a je bila specijalna i \u0161titila je od vetra i pra\u0161ine, pa su obavezni bili: ograta\u010di od samurovine ili \u0107ebad, kaput od ko\u017ee, kape, \u0161titinici za u\u0161i i nao\u010dare sa specijalnim staklom<\/strong> (\u0110enka ih nosi u Maratoncima<\/em>).<\/p>\n

Grejanja nije bilo pa je u automobilu postojala posuda sa vrelom vodom ili vrele cigle.<\/p>\n

Pionirski poku\u0161aji (i uspesi)<\/strong><\/h2>\n

– Prvo prikazivanje svetskih automobila u Beogradu dogodilo se na Prvom me\u0111unarodnom Sajmu automobila, septembra 1937<\/strong>. Tada je 493 jugoslovenskih i 390 firmi iz inostranstva prezentovalo svoje nove modele.<\/p>\n

– Automobili su prvo po\u010deli da se nabavljaju za vojsku naravno<\/strong>. Godine 1909. komanda \u0161alje 10 vojnika onda\u0161nje srpske vojske u \u0160vajcarsku da se obu\u010de „u \u0161ofiranju i opravljanju automobila<\/em><\/strong>„. Automobili marke kadilak i \u0161evrolet su vozili oficire.<\/p>\n

– Prvi sanitetski automobil nabavljen je 1911<\/strong>, a prva motorna vatrogasna kola (sa auto-lesticama) na poklon iz Nema\u010dke u Beograd sti\u017eu 1923. godine.<\/p>\n

– Prvi autobusi u gradskom saobra\u0107aju su se pojavili 1925<\/strong>. (Lan\u010da, Mercedes benc<\/strong>). \u00a0Autobus je bio „automobil koji slu\u017ei za op\u0161tu upotrebu, a mo\u017ee istovremeno da primi vi\u0161e od 6 putnika ne ra\u010dunaju\u0107i \u0161ofera i konduktera<\/em>„.<\/p>\n

\"Muzej
Muzej tridesetih<\/figcaption><\/figure>\n

– Prva benzinska pumpa nalazila se u Beogradu kod kafane „Topola<\/strong>“ na po\u010detku De\u010danske ulice. Prodaja petroleuma i benzina posle I Svetskog rata imala je sedi\u0161te u Knez-Mihailovoj 15 „Standard oil company New York<\/strong>„.<\/p>\n

– Razne naredbe o bezbednosti u Upravi grada Kraljevine Jugoslavije u vezi registracije, ispravnosti, brzine, mimoila\u017eenja, signalnih ure\u0111aja, kvarova i drugih regulativa donete su od 1921 do 1929. godine. Evo jednog primera saobra\u0107ajne knji\u017eice (sada voza\u010dka dozvola):<\/p>\n

\"Me\u0111unarodna<\/p>\n

\"Najstarija
Voza\u010dka dozvola Kraljevine Jugoslavije<\/figcaption><\/figure>\n

– Prve gara\u017ee<\/strong> u me\u0111uratnom periodu nastale su 1919. godine. Pored Dvorske gara\u017ee, gara\u017ee Direkcije tramvaja i osvetljenja<\/strong>, gara\u017ee PTT-a, Beograd je imao i 20 manjih i ve\u0107ih gara\u017ea koje su ispunjavale potrebe bogatijih vlasnika automobila. Tu su se popravljali automobili i zamenjivali delovi. Prva gara\u017ea je otvorena u ulici Kraljevi\u0107a Marka 7, nedugo zatim u Kraljice Marije 21 i tako redom.<\/p>\n

Muzej automobila, po\u010detak <\/strong><\/p>\n

Gara\u017ea u Majke Jevrosime 30 podignuta je na imanju Vlajka Kaleni\u0107a, kao prva moderna gara\u017ea sa ciljem \u010duvanja i prodaje automobila \u2013 izlo\u017ebeni prostor. Zgrada Muzeja nosi naziv \u201eModerna gara\u017ea<\/em><\/strong>\u201c.<\/p>\n

Prvi projekat za gara\u017eu uradio je 1929. godine arhitekta Valerij Sta\u0161evski<\/strong>.<\/p>\n

\"Projekat<\/p>\n

Vrednost gra\u0111evine je bila tada\u0161njih 500.000 dinara, a zgrada je imala i centralno grejanje<\/strong>, perionicu, ure\u0111aje za mazanje i odr\u017eavanje kola sa kapacitetom od oko 40 automobila. Uzori su mu bile gara\u017ee u Londonu, Parizu i Berlinu. Namena gara\u017ee je bila: da poslovni ljudi koji sami voze kola imaju sav komfor i tehniku za odr\u017eavanje svojih skupih \u010detvoroto\u010dka\u0161a.<\/p>\n

To je podrazumevalo laki servis<\/strong>, \u010duvanje<\/strong>, odr\u017eavanje<\/strong>, ali i izlaganje automobila bogatih Beogra\u0111ana<\/strong>. I sama gara\u017ea se nalazi u za\u0161ti\u0107enom objektu, nepokretnom kulturnom dobru. Od kada je marta 1994. Muzej automobila osnovan, stalno je otvoren i prima posetioce<\/strong>.<\/p>\n

Modeli automobila u kolekciji Muzeja<\/strong><\/h2>\n

Osniva\u010di Muzeja automobila su Skup\u0161tina grada Beograda<\/em><\/strong> i Bratislav Petkovi\u0107<\/em><\/strong>, kolekcionar iz Beograda, vlasnik zbirke istorijski zna\u010dajnih automobila i arhivske gra\u0111e o razvoju automobilizma u nas. Petkovi\u0107 je srpski reditelj, dramski pisac i politi\u010dar. Poseduje zbirku od oko 100 automobila<\/strong> (polovina ih se nalazi u zgradi Muzeja). Zbirka sadr\u017ei stare i retke automobile, koji imaju poseban zna\u010daj za upoznavanje razvoja i tehni\u010dkog napretka automobilizma kod nas i u svetu.<\/p>\n

Zanimljivo je da su svi automobili u voznom stanju, vlasnik Muzeja neke povremeno odveze, a druge doveze i tako osve\u017ei postavku.<\/p><\/blockquote>\n

Prvi automobil koji je Petkovi\u0107 kupio za svoju kolekciju 1966. je bio Ford T<\/strong>, napravljen 1925. godine, prvi automobil ra\u0111en u velikoj seriji, na monta\u017enoj traci. Nekada dostavno vozilo u lo\u0161em stanju, prepravljano vi\u0161e puta u doma\u0107oj radinosti, danas je potpuno opravljeno. Ali, on nije najstariji automobil u muzeju. Najstariji je Marot-Gardon, tricikl iz 1897. godine,<\/strong> sa De Dion Bouton motorom zapremine 173 kubnih centimetara i jednom i po konjskom snagom. Veteran je i francuski automobil Charron iz 1908. godine<\/p>\n

U kolekciji su i automobili iz 50-ih, 60-ih i 70-ih godina XX veka, evo samo nekih: Mercedes 300 C \u2013 kabriolet D<\/strong>, poznat kao Adenauer<\/strong> iz 1956. godine, Jaguar MK2<\/strong>, iz 1963. prvi sportski luksuzni auto, Cadillac de ville kabriolet iz 1957. godine<\/strong>.<\/p>\n

\"Aero
Aero 10<\/figcaption><\/figure>\n

Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile me\u0111u kojima se isti\u010du: Ford iz 1902<\/strong>, Lancia Lamda iz 1925<\/strong>, Citro\u00ebn B10 iz 1926<\/strong>, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928<\/strong>, \u0160koda R6 iz 1929<\/strong>, Aero 10 iz 1929<\/strong>, Aero 50 kabriolet 1z 1941. godine, Alvis iz 1930, BMW 327\/328 iz 1938.<\/p>\n

Mesto je na\u0161ao i Titov Mercedes i „fi\u0107a“.<\/p>\n

U Muzeju su izlo\u017eeni i automobili koji su privatni i tu se „\u010duvaju“. Prava je u\u017eivancija videti pravi \u017euti Reliant Robin na tri to\u010dka<\/strong> (isti onaj koji su vozili Del Boj i Rodni u seriji \u201cMu\u0107ke\u201d). U gara\u017ei su nekada bili sme\u0161teni i automobili u\u010desnika prve beogradske me\u0111unarodne automobilske i motociklisti\u010dke trke, odr\u017eane 3. septembra 1939.<\/p>\n

Te\u0161ko je re\u0107i koji je najvredniji primerak u zbirci, jer oni i nemaju pravu nov\u010danu vrednost. Mora se uzeti u obzir i li\u010dna istorija vlasnika i automobila, istorijski kontekst. Zbog toga Fordov Model T ima najve\u0107u vrednost jer je me\u0111u prvim masovno proizvedenim automobilima na svetu<\/strong>.<\/p>\n

Nisu samo automobili …<\/strong><\/h3>\n

Muzej poseduje prate\u0107u opremu<\/strong>: to\u010dkove, trube, fenjere, radioaparate, alate, voza\u010dke dozvole, postere, trgova\u010dke reklame, registarske tablice, prve saobra\u0107ajne propise i zakone. Zatim zbirka fotografija, dokumenata, maketa, reklama, starih alata i opreme, kao i biblioteka sa vi\u0161e hiljada naslova<\/strong>, vitrina sa li\u010dnim stvarima Sretena Kosti\u0107a, prvog \u0161ofera u Srbiji (voza\u010d kralja Petra).<\/p>\n

\"Vojna
Vojna \u0161oferska bukvica Dragoljuba Petrovi\u0107a iz 1914. godine<\/figcaption><\/figure>\n
\"Pitomci
Pitomci srpske vojske na obuci za \u0161ofere u Cirihu 1908<\/figcaption><\/figure>\n
\"Fotografija
Fotografija iz 1912<\/figcaption><\/figure>\n

Tu su i slike starih benzinskih pumpi<\/strong>, me\u0111u kojima se izdvaja \u201cKod slepog \u0161ofera<\/strong>\u201d Bo\u017ee Tvrdi\u0161i\u0107a. Muzej organizuje snimanje obrazovnih emisija i filmova, scenske doga\u0111aje i druge prigodne oblike kulturno-obrazovne delatnosti u cilju popularizacije istorije automobilizma. Muzej je do sada organizovao nekoliko izlo\u017ebi i manifestacija, kao npr. oble\u017eavanje Gran Prix<\/em> trke ili Concours d\u2019\u0415llegance.<\/p>\n

Pozori\u0161ne predstave<\/strong><\/h2>\n

U „Modernoj gara<\/em><\/strong>\u017ei<\/strong>„<\/em> igrani su slede\u0107i pozori\u0161ni komadi \u010diji je autor vlasnik Bratislav Petkovi\u0107. On je u ovom kamernom pozori\u0161tu i dramaturg i scenarista i reditelj. Prva predstava bila je Gran prix<\/strong>,<\/em> u kojoj je kori\u0161\u0107ena dokumentarna gra\u0111a o \u010duvenoj trci odr\u017eanoj 1939. na stazi Kalemegdana. Druga je predstava bila Legija \u010dasti<\/em> <\/strong>a tre\u0107a Cvetovi zla<\/strong>.<\/em><\/p>\n

\"Crtice
Crtice iz svakodnevice, pri\u010da Ljube Brankovi\u0107a iz 1995\/96<\/figcaption><\/figure>\n

U Muzeju se okupljaju ljubitelji automobilizma i kolekcionari muzejskih automobila. Muzej ima veliki kulturno-istorijski zna\u010daj, a sara\u0111uje i sa institucijama nauke i obrazovanja. Pru\u017ea stru\u010dnu pomo\u0107 sopstvenicima i korisnicima muzejskih automobila i daje uputstva za njihovo \u010duvanje i odr\u017eavanje. Ovo je jedinstveno mesto koje \u010duva automobilsko nasle\u0111e i istoriju automobilizma. Muzej automobila ima i svoju stranicu na fejsbuku<\/strong><\/a> i svoj zvani\u010dni sajt.<\/p>\n

Napisala\u00a0Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedna od osnovnih usluga\u00a0prevodila\u010dke agencija\u00a0Libra je profesionalni prevod\u00a0svih vrsta tehni\u010dke dokumentacije\u00a0uklju\u010duju\u0107i i dokumenta vezana za uvoz automobila. U zavisnosti od jezika, roka i neophodnosti overe od strane sudskog tuma\u010da, standardni okvir mo\u017eete pogledati na strani cene prevoda. U ovom tekstu \u017eelimo oti\u0107i korak napred u svet automobilizma. Pred vama je zanimljiva, mogli bismo slobodno re\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":809,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-800","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2016\/09\/Kaldrma-Knez-Mihajlove.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-cU","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/800","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=800"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/800\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":822,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/800\/revisions\/822"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/809"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=800"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=800"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=800"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}