{"id":868,"date":"2016-09-29T13:23:34","date_gmt":"2016-09-29T11:23:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=868"},"modified":"2017-04-16T17:31:50","modified_gmt":"2017-04-16T15:31:50","slug":"peti-dan-bitefa-softmachine-rianto-sijao-ke-x-cihan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/peti-dan-bitefa-softmachine-rianto-sijao-ke-x-cihan\/","title":{"rendered":"Peti dan Bitefa – SOFTMACHINE: Rianto + Sijao Ke x Cihan"},"content":{"rendered":"

Produkcija Choy Ka Fai<\/strong>, Nema\u010dka\/Singapur
\nKoncept<\/strong>, re\u017eija, dokumentarni film: Choy Ka Fai
\nIzvo\u0111a\u010di<\/strong>, koreografi: Rianto, Xiao Ke, Zihan
\nDramaturg:<\/strong>\u00a0 Tang Fu Kuen<\/p>\n

Petog dana 50Bitefa16<\/em><\/strong><\/a> na sceni Ra\u0161a Plaovi\u0107<\/em> u Narodnom pozori\u0161tu prikazana su dva izvo\u0111enja u okviru jednog umetni\u010dkog projekta – SOFTMACHINE: Rianto + Sijao Ke x Cihan<\/strong>. I to kakva izvo\u0111enja – prava bitefovska, rasko\u0161na u svojoj slojevitosti. Ona koja nam postavljaju pitanja, koja \u010dine da dugo mislimo o njima, i koja ne mo\u017eemo da zaboravimo jer svojom ekspresijom i simbolizmom ostaju trajno urezana u na\u0161u memoriju.<\/p>\n

\"Foto:
Foto: Law Kian Yen<\/figcaption><\/figure>\n

<\/p>\n

Ova dva izvo\u0111enja sasvim direktno dramatizuju stanje u unutra\u0161njem privatnom prostoru, a opet u \u0161irem kontekstu rigidnog politi\u010dkog sistema, istra\u017euju\u0107i mogu\u0107nosti koje su jednom umetni\u010dkom bi\u0107u na raspolaganju ili ne. Upravo taj aspekt predstave bih najvi\u0161e istakla i pohvalila \u2013 istra\u017eivanje pokreta<\/strong>, jezika tela, plesnog izraza, a ujedno i traganja za otvaranjem i otkrovenjem.<\/p>\n

Najpre o prvom delu predstave<\/strong>. Dva izvo\u0111a\u010da, Xiao Ke i\u00a0 Zihan<\/strong>, svojim umetni\u010dkim stvarala\u0161tvom poku\u0161avaju da iza\u0111u iz okvira komunisti\u010dkog sistema. Oni se ne bore protiv sistema, kako ka\u017eu. Oni samo prikazuju realnost i svakodnevicu umetnika u Kini.\u00a0 Scenografija je minimalisti\u010dka, sa jednim centralnim motivom, sasvim simboli\u010dno, ogromnom crvenom tkaninom koja je uvek prisutna na sceni.<\/p>\n

Na po\u010detku ta tkanina slu\u017ei kao paravan iza koga se ispituje umetnik \u2013 za koga radi, \u010dime se bavi, sa kim se dru\u017ei, za\u0161to se bavi umetno\u0161\u0107u. Dozvolu za izvo\u0111enje tra\u017ee samo u Kini, ne i van nje. Kasnije, ta tkanina je na podu i po njoj ple\u0161e umetnica Xiao Ke. Pred kraj plesa, umetnica ne mo\u017ee da izvede plesni okret, jer joj noge, opet simboli\u010dno, bivaju upletene u crvenu tkaninu.<\/p>\n

\"Foto:
Foto: Law Kian Yen<\/figcaption><\/figure>\n

Retori\u010dka gradacija koja sledi dramatizuje unutra\u0161nje stanje umetnika \u2013 kako se ose\u0107a, pitanje koje se ponavlja na desetine puta. Paralelno se kida i se\u010de makazama crvena tkanina. Na kraju, pokidanim delovima tkanine obmotavaju glavu i telo i polako, kao u grob, le\u017eu jedno pored drugog.<\/p>\n

Iako kao pojedinci bivaju pora\u017eeni od strane sistema, prikazivanjem onog \u0161to je apsurdno u okolnostima pod kojima \u017eive je na\u010din da se poka\u017ee da je suprotno mogu\u0107e, na\u010din da se prona\u0111e put oslobo\u0111enja. Iako na sceni bivaju pora\u017eeni, svojom umetni\u010dkom strategijom osloba\u0111aju ljudski um i jezik tela i bore se protiv kontrole mi\u0161ljenja i propagande.<\/p>\n

Treba spomenuti i video projekcije u obliku dokumentarnih filmova koje prate plesni aspekt predstave, gde se publika upoznaje sa te\u0161kim uslovima \u017eivota umetnika u Kini, pognutih pod ideologijom koja obesmi\u0161ljava ljudsko postojanje.<\/p>\n