{"id":925,"date":"2016-12-04T21:22:25","date_gmt":"2016-12-04T20:22:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=925"},"modified":"2016-12-04T22:58:52","modified_gmt":"2016-12-04T21:58:52","slug":"latinski-jezik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/latinski-jezik\/","title":{"rendered":"Latinski jezik \u2013 \u201e\u017eivot\u201c nakon \u201eizumiranja\u201c"},"content":{"rendered":"

Prevodila\u010dka agencija Libra<\/strong><\/a> u svom timu ima sudske tuma\u010de<\/strong><\/a> za latinski jezik,
\na Nata\u0161a \u017divkovi\u0107 ovim tekstom ukaza\u0107e na univerzalni aspekt datog jezika.<\/p>\n

Latinske sentence:<\/p>\n

A<\/em> priori\u00a0<\/em><\/strong>(<\/em>Unapred<\/em>), <\/em>A<\/em> posteriori<\/em><\/strong> (<\/em>Po<\/em> onom<\/em> \u0161<\/em>to<\/em> dolazi<\/em> kasnije<\/em>), <\/em>Causa<\/em> finita<\/em> est<\/em><\/strong> (<\/em>Stvar<\/em> je<\/em> svr<\/em>\u0161<\/em>ena<\/em>), <\/em>De<\/em> facto<\/em><\/strong> (<\/em>U<\/em> stvari<\/em>, <\/em>stvarno<\/em>, <\/em>zapravo<\/em>, <\/em>uistinu<\/em>, <\/em>zaista<\/em>), <\/em>De<\/em> gustibus<\/em> non<\/em> est<\/em> disputandum<\/em><\/strong> (<\/em>O<\/em> ukusima<\/em> ne<\/em> treba<\/em> diskutovati<\/em>), <\/em>Facta<\/em>, <\/em>facta<\/em>, <\/em>non<\/em> verba<\/em><\/strong>!<\/strong> (<\/em>Dela<\/em>, <\/em>dela<\/em>, <\/em>ne<\/em> re<\/em>\u010d<\/em>i<\/em>!), <\/em>Homo<\/em> homini<\/em> lupus<\/em><\/strong> (\u010c<\/em>ovek<\/em> je<\/em> \u010d<\/em>oveku<\/em> vuk<\/em>), <\/em>Lege<\/em> artis<\/em><\/strong> (<\/em>Po<\/em> pravilima<\/em> struke<\/em>), <\/em>Legi<\/em>, <\/em>intellexi<\/em>, <\/em>condamnavi<\/em><\/strong> (\u010c<\/em>itah<\/em>, <\/em>razumeh<\/em> i<\/em> osudih<\/em>), <\/em>Pro<\/em> et<\/em> contra<\/em><\/strong> (<\/em>Za<\/em> i<\/em> protiv<\/em>), <\/em>Veritas<\/em> vincit<\/em><\/strong> (<\/em>Istina<\/em> pobje<\/em>\u0111<\/em>uje<\/em>), <\/em>Vox<\/em> populi<\/em>, <\/em>vox<\/em> dei<\/em><\/strong> (<\/em>Glas<\/em> naroda<\/em> je<\/em> Bo<\/em>\u017e<\/em>iji<\/em> glas<\/em>)\u2026<\/em><\/p>\n

Samo su neke od mnogih sa kojima se svakodnevno susre\u0107emo. Iako je latinski jezik jedan od onih koje nazivamo mrtvim<\/em> (izumrlim)<\/em>, rekli bismo da jo\u0161 uvek \u017eivi.<\/p>\n

\"\"Koristio se u rimskoj knji\u017eevnosti, a u srednjem veku latinski je dominantan jezik koji prevazilazi granice svoje zemlje, tzv. linqua franca<\/strong>. Kao jezik koji nema \u017eivih govornika (osim \u0161to se koristi u Vatikanu, naro\u010dito za vreme mise) i samim tim se ne menja, latinski je jezik nauke i kulture i kao takav prisutan je i danas<\/strong>. Iz razli\u010ditih dijalekata latinskog jezika razvili su se romanski jezici. Mnogi termini (i ne samo termini), kao zna\u010dajan deo sveukupne leksike, vode poreklo iz latinskog jezika. Dakle, njegov zna\u010daj je veliki, a tragovi i danas vidljivi.<\/p>\n

Latinski pripada indoevropskoj porodici jezika<\/em><\/strong> i to italskoj<\/em><\/strong> grupi iz koje se razvila romanska<\/em><\/strong> grupa jezika. Pretpostavlja se da su se svi indoevropski jezici razvili iz jednog jezika \u2013 praindoevropskog koji se kasnije podelio na razli\u010dite jezike. Jedan od njih je bio praitalski i njime su verovatno govorili Italci koji su dve hiiljade godina pre nove ere naseljavali Apeninsko poluostrvo. Svi italski jezici, osim latinskog, izumrli su do po\u010detka nove ere.<\/p>\n

Latinski jezik (lingua Latina, lingua Romana) je dobio ime po pokrajini Laciju (Latio) \u010dije je sedi\u0161te Rim<\/strong><\/a>. Kako su Rimljani u periodu 8\u20132. veka pre nove ere \u0161irili svoju vlast na Italiju, ve\u0107i deo Evrope i obalni pojas severne Afrike i Male Azije, sa vla\u0161\u0107u su nametali i svoj jezik \u2013 latinski.<\/p>\n

Najstariji pisani spomenici latinskog jezika su: Duenosov<\/em> (<\/em>Bonusov<\/em>) <\/em><\/strong>natpis<\/em> (urezan na posudi za pi\u0107e) iz 7. ili 6. veka p. n. e. i Lapis<\/em> niger<\/em><\/strong> (<\/em>Crni<\/em> kamen<\/em>)<\/em>, natpis sa Foruma, iz 6. veka p. n. e. Oba su prona\u0111ena krajem 19. veka.<\/p>\n

Kako se razvio latinski jezik?<\/h2>\n

\"latinica\"U 6. veku p. n. e. po\u010dinje razvoj rimske pismenosti i knji\u017eevnosti, a me\u0111u prvim predstavnicima, najzna\u010dajniji su autori Livije Andronik i Gnej Nevije (oko 240. godine stare ere). Tokom prvog veka pre nove ere, latinski se standardizuje i nastaje klasi<\/em>\u010d<\/em>ni<\/em> latinski<\/em> koji postaje uzor. Svoj vrhunac latinski dosti\u017ee u vreme Cezara, Cicerona, Vergilija, Horacija, tzv. zlatno doba<\/strong>.<\/p>\n

Tokom prvih pet vekova nove ere, klasi\u010dni latinski se u\u010di u \u0161kolama i na njemu pi\u0161u autori dok se govorni<\/em> latinski<\/em> (sermo cotidianus<\/strong>) nastavlja razvijati i raslojavati. Iz narodnih dijalekata nastali su romanski jezici (francuski, portugalski, rumunski, \u0161panski, italijanski, katalonski) u ranom srednjem veku. Klasi\u010dni latinski se u tom periodu upotrebljava u crkvenoj slu\u017ebi, politici, knji\u017eevnosti i nauci. U doba humanizma i renesanse, klasi\u010dni latinski se obnavlja zahvaljuju\u0107i knj\u017eevnoumetni\u010dkim delima anti\u010dke starine koja su tada otkrivena. Tako razvijen i obnovljen klasi\u010dni latinski zadr\u017eava svoju gramatiku vernu onoj iz ranijeg perioda. I tokom 18. veka on se koristi u nauci, politici i\u00a0knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Stari Rimljani su se slu\u017eili latinicom, najra\u0161irenijim pismom dana\u0161njice.<\/p><\/blockquote>\n

Latinica svoje korene nalazi u sumerskom piktografskom pismu iz kojeg se razvilo ideografsko (pojmovno). Prapostojbina ideografskog pisma je Mesopotamija (iz njega se potom razvilo klinasto pismo). Iz ideografskog pisma nastalo je slogovno (silabi\u010dko). Od slika, preko znakova, do\u0161lo se do fonema \u010dime je nastalo fonetsko, odnosno alfabetsko pismo. Alfabetsko pismo nastalo je na podru\u010dju semitskih jezika (isto\u010dno Sredozemlje). Smatra se da su alfabet prona\u0161li Feni\u010dani (13. v. p. n. e.) ili pak da su najzaslu\u017eniji za njegovo \u0161irenje. Tada\u0161nji alfabet imao je znakove samo za konsonante (22 grafeme) i naglo se \u0161irio na istok i zapad. U periodu od 10. do 8. veka pre nove ere, na zapadu nastaje gr\u010dko pismo, a semitsko poreklo se sa\u010duvalo u nazivima gr\u010dkih fonema. Grci dodaju i vokale. Gr\u010dki alfabet dolazi u Italiju tokom 8. veka pre nove ere, a donose ga Grci sa Halkidikija koji osnivaju svoju koloniju nedaleko od Napulja (danas). Od Grka ga preuzimaju Etrurci, a od njih potom i Rimljani.<\/p>\n

Gramatika latinskog jezika<\/h2>\n

\"latinskaEvo nekoliko pojedinosti u vezi sa gramatikom latinskog jezika. Kao i u srpskom jeziku, u latinskom se imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi menjaju po rodu, broju i pade\u017eu.<\/p>\n

Dakle, dekliniraju se, samo \u0161to je broj pade\u017ea u latinskom za jedan manji nego u srpskom \u2013 prvih pet pade\u017ea se poklapa, a \u0161esti pade\u017e \u2013 ablativ<\/em><\/strong> odgovara na\u0161em instrumentalu i lokativu. Glagoli se menjaju po licima, vremenima i na\u010dinima (razlikuju se tri na\u010dina i \u0161est vremena).<\/p>\n

U latinskom jeziku razlikujemo devet vrsta re\u010di. Tako\u0111e, razlikuju se dva izgovora \u2013 klasi\u010dni (do propasti Zapadnog rismkog carstva, 5. vek) i tradicionalni (posle 5. veka).<\/p>\n

Ovde se pri\u010da o latinskom jeziku ne zavr\u0161ava. Osvrt na poreklo, razvoj, pismo i gramatiku samo \u0107e malo pribli\u017eiti sliku. Kao i svaki, a posebno jezik starine, latinski zahteva ozbiljno prou\u010davanje.<\/p>\n

Za jezik koji izgubi svoje govornike, one koji se njime slu\u017ee u svakodnevnoj komunikaciji, ka\u017eemo da je mrtav.<\/p>\n

Ovo naro\u010dito va\u017ei za izumrle jezike nestalih civilizacija.<\/p>\n

Za latinski jezik (kao i za druge klasi\u010dne jezike \u2013 starogr\u010dki, staroslovenski, arapski, koptski, sanskrt) mo\u017eemo re\u0107i da jo\u0161 uvek \u017eivi \u2013 civilizacijski i kulturno-istorijski iako je u lingvisti\u010dkom smislu ve\u0107 vekovima mrtav.<\/p><\/blockquote>\n

U ovom slu\u010daju, granica izme\u0111u \u017eivota i smrti je uslovno prihvatljiva<\/strong>.<\/p>\n

Napisala: Nata\u0161a \u017divkovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prevodila\u010dka agencija Libra u svom timu ima sudske tuma\u010de za latinski jezik, a Nata\u0161a \u017divkovi\u0107 ovim tekstom ukaza\u0107e na univerzalni aspekt datog jezika. Latinske sentence: A priori\u00a0(Unapred), A posteriori (Po onom \u0161to dolazi kasnije), Causa finita est (Stvar je svr\u0161ena), De facto (U stvari, stvarno, zapravo, uistinu, zaista), De gustibus non est disputandum (O ukusima […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-925","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-eV","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/925","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=925"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/925\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":931,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/925\/revisions\/931"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=925"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=925"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=925"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}