{"id":933,"date":"2016-12-11T17:56:50","date_gmt":"2016-12-11T16:56:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=933"},"modified":"2022-07-27T00:44:17","modified_gmt":"2022-07-26T22:44:17","slug":"jezicke-porodice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/jezicke-porodice\/","title":{"rendered":"Jezi\u010dke porodice"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nata\u0161a \u017divkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Dobro do\u0161li u svet jezika!<\/strong><\/p>\n

Po\u0111imo od broja jezika u svetu<\/strong>! Koliko ih ima i da li je mogu\u0107e odrediti njihov ta\u010dan broj?<\/p><\/blockquote>\n

Mo\u017eda niste znali da danas u svetu ima oko 5.000 \u017eivih jezika<\/strong>. Mada je nemogu\u0107e biti precizan, aktuelni autoriteti u ovoj oblasti potvr\u0111uju da je re\u010d o navedenom broju. Ima i onih koji smatraju da ih trenutno ima oko 7.000. Od po\u010detka pro\u0161log veka do danas te procene, po razli\u010ditim osnovama, variraju od 3.000 do 10.000.<\/p>\n

Klju\u010dno pitanje i nemogu\u0107nost preciznog definisanja broja le\u017ee u problemu jezi\u010dkog identiteta \u2013 \u0161ta treba ra\u010dunati kao jedan jezik<\/strong>.<\/p><\/blockquote>\n

Evo nekih primera koji nam poja\u0161njavaju problematiku: na primer, ako razmatramo ruski, ma\u0111arski, japanski, finski, korejski po kriterijumima (kakav je, od \u010dega je postao i kako se vrednuje<\/strong>) mo\u017ee se konstatovati da su svi navedeni jezici odeliti od drugih. Problem nastaje onda kada po svim kriterijumima nije mogu\u0107e napraviti jasne granice.<\/p>\n

Na primer, kineski jezik<\/strong><\/a> se smatra jednim jezikom, ali bi se po njegovoj strukturi moglo govoriti o nekih osam jezika, odnosno dijalekatskih grupacija izme\u0111u kojih naj\u010de\u0161\u0107e ne postoji velika razumljivost u govoru.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna zanimljivost \u2013 u Indiji, po mi\u0161ljenju lingvista, ima oko 170 jezika<\/strong>. U Africi broj jezika je oko 1.400.<\/p>\n

Ako se osvrnemo na na\u0161e podru\u010dje, mo\u017eemo re\u0107i da se govornici srpskog, slovena\u010dkog i makedonskog, uz napor, mogu u zna\u010dajnoj meri sporazumeti. To isto va\u017ei i za predstavnike \u0161vedskog, norve\u0161kog i danskog \u2013 tzv. polukomunikacija<\/strong>. Sa druge strane, u okviru jednog jezika, govornici razli\u010ditih i udaljenih dijalekata gotovo se ne mogu sporazumeti.<\/p>\n

\"broj-svih-jezika\"<\/p>\n

Jezici po broju govornika<\/h2>\n

Jezici se me\u0111usobno razlikuju i po broju govornika. Ima onih kojima govori izrazito mali broj govornika, do onih kojim govore desetine, pa i stotine miliona govornika u svetu.<\/p>\n

Najve\u0107i broj govornika ima kineski jezik \u2013 dakle, svaki peti \u010dovek na svetu govori kineskim, odnosno nekim njegovim oblikom.<\/p>\n

Pore\u0111enja radi \u2013 ako kineskim govori milijardu govornika, engleskim<\/strong><\/a> 300, a \u0161panskim<\/strong><\/a> 250 miliona, moglo bi se zaklju\u010diti da tre\u0107ina svetskog stanovni\u0161tva govori jednim od ova tri jezika. Ako ovom nizu dodamo jezike \u010diji broj govornika prelazi 100 miliona govornika (hindu \u2013 200 miliona, ruski, arapski, bengalski \u2013 sa po oko 150 miliona, portugalski \u2013 130 miliona, japanski \u2013 120, nema\u010dki<\/strong><\/a> \u2013 100 miliona), obuhvatili smo vi\u0161e od polovine stanovnika sveta. Ako od ukupnog broja jezka oduzmemo stotinka kojim govori 95% stanovni\u0161tva, zaklju\u010dujemo da je preostali broj jezika raspore\u0111en na samo 5% stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Pored ovih cifara koje nam poma\u017eu da sagledamo odnose rasprostranjenosti jezika i koje, pod uslovom da ih shvatimo okvirno, ilustruju to mno\u0161tvo nastalo besom bogova, kako donosi starozavetno predanje, valjalo bi obratiti pa\u017enju na podelu jezika po jezi\u010dkim porodicama.<\/p>\n

Podela jezika po jezi\u010dkim porodicama<\/h3>\n

Ovo je samo jedna od \u010detiri nau\u010dne klasifikacije jezika, tzv. genetska<\/em><\/strong> (pored arealne<\/em><\/strong> koja prou\u010dava jezi\u010dke saveze, tipolo\u0161ke<\/em><\/strong> iz koje proisti\u010du jezi\u010dki tipovi i funkcionalne<\/em><\/strong> koja upore\u0111uje jezike s obzirom na to kakva je njihova komunikacijska i dru\u0161tvena uloga).<\/p>\n

\"porodice-jezika\"<\/p>\n