{"id":940,"date":"2017-01-08T18:23:58","date_gmt":"2017-01-08T17:23:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=940"},"modified":"2017-04-16T18:58:30","modified_gmt":"2017-04-16T16:58:30","slug":"oksimoron-ili-ostroumna-ludost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/oksimoron-ili-ostroumna-ludost\/","title":{"rendered":"Oksimoron ili o\u0161troumna ludost"},"content":{"rendered":"

Mudrost<\/em> se<\/em> ne<\/em> mo<\/em>\u017e<\/em>e<\/em> saop<\/em>\u0161<\/em>titi<\/em>. <\/em>Mudrost<\/em> koju<\/em> mudrac<\/em> poku<\/em>\u0161<\/em>ava<\/em> da<\/em> saop<\/em>\u0161<\/em>ti<\/em>,<\/em>\u00a0<\/em>zvu<\/em>\u010d<\/em>i<\/em> uvek<\/em> kao<\/em> ludost<\/em> (<\/em>H<\/em>. <\/em>Hese<\/em>).<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Spojevi:<\/p>\n

o<\/em><\/strong>\u0161<\/em><\/strong>troumna<\/em><\/strong> ludost<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>glasna<\/em><\/strong> ti<\/em><\/strong>\u0161<\/em><\/strong>ina<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>luda<\/em><\/strong> pamet<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>topli<\/em><\/strong> led<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>tiha<\/em><\/strong> buka<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>mlada<\/em><\/strong> starost<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>pametna<\/em><\/strong> glupost<\/em><\/strong>, \u017e<\/em><\/strong>ivi<\/em><\/strong> mrtvac<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>mudra<\/em><\/strong> budala<\/em><\/strong>, <\/em><\/strong>skromna<\/em><\/strong> rasko<\/em><\/strong>\u0161,<\/em><\/strong> javna<\/strong> tajna<\/strong><\/p>\n

Na koje nailazimo u svakodnevnom govoru, literaturi, medijima (novinski naslovi, reklame, nazivi emisija i sl.) privla\u010de na\u0161u pa\u017enju svojom neobi\u010dno\u0161\u0107u i protivre\u010dno\u0161\u0107u. Iako na prvi pogled dva nespojiva, zna\u010denjski suprotna pojma (antonimi), ovi spojevi kriju dublje zna\u010denje i otkrivaju istinu \u2013 \u2018poga\u0111aju metu\u2019.<\/p>\n

Ovakve<\/strong> konstrukcije<\/strong> ne<\/strong> mo<\/strong>\u017e<\/strong>emo<\/strong> tuma<\/strong>\u010d<\/strong>iti<\/strong> doslovno<\/strong>.<\/p>\n

O \u010demu je re\u010d?<\/h2>\n

Stilska figura, podvrsta kontrasta ili antiteze, odnosno paradoksa u kojoj se spajanjem protivre\u010dnih pojmova stvara nov paradoksalni pojam zove se OKSIMORON<\/strong>. Pojam oksimoron<\/em> poti\u010de od gr\u010dkih re\u010di \u03cc<\/em>\u03be\u03cd<\/em>\u03c2<\/em> \u2013 o\u0161tar i \u03bc<\/em>\u1f60<\/em>\u03c1\u03bf\u03c2<\/em> \u2013 tup, lud i doslovno zna\u010di \u2018o\u0161troumna ludost\u2019.<\/p>\n

Dakle, re\u010d je o stilskoj figuri!<\/h3>\n

Stilske figure su ukrasi kojima se ukra\u0161ava govor<\/strong>, a ukra\u0161eni govor, za staru retoriku i poetiku, bitna je osobina knji\u017eevnosti koja se tada shvatala kao lep na\u010din pisanja. Danas se stilske figure nazivaju osnovnim stilskim sredstvima. Valja napomenuti da su figure za staru retoriku apsolutna sredstva knji\u017eevnog izraza, a za savremenu stilistiku relativna sredstva kojima se knji\u017eevni izraz koristi u ve\u0107em broju slu\u010dajeva \u2013 odnosno, vodi se ra\u010duna o funkciji pojedinih figura unutar svakog pojedina\u010dnog knji\u017eevnog dela (M. Solar).<\/p>\n

\"manje-je-vise\"<\/p>\n

Podela stilskih figura:<\/h3>\n

Sve stilske figure mo\u017eemo svrstati u \u010detiri grupacije \u2013 figure dikcije<\/em> (asonanca, aliteracija, onomatopeja, anaphora, epifora, simploka, anadiploza), figure re\u010di ili tropi<\/em> (metafora, metonimija, personifikacija, sinegdoha, eufemizam, epitet, alegorija), figure konstrukcije<\/em> (inverzija, elipsa, retori\u010dko pitanje, asindenton, polisindenton) i figure misli<\/strong>. Oksimoron<\/strong>, kao i komparacija, kontrast (antiteza), hiperbola, litota, gradacija, ironija, paradoks, pripada figurama misli<\/strong>.<\/p>\n

U svakodnevnom govoru, tako\u0111e, susre\u0107emo se sa oksimoronima koriste\u0107i ih kao fraze:<\/p>\n

gotovo savr\u0161eno, originalna kopija, konstantna varijabla, virtualna stvarnost, siguran rizik, tamna svetlost, napola gotovo, \u017eivi fosil, nov i pobolj\u0161an, stopostotna \u0161ansa, istinita bajka<\/em><\/strong><\/p>\n

U knji\u017eevnosti, obilje je primera:<\/p>\n

\u201e<\/em>O sve na svetu, stvoreno iz ni\u0161ta!
\nLako\u0107o te\u0161ka, zbiljska utvaro!
\nO ru\u017ena zbrko stvari divotnih!
\nO svetli dime, perje olovno!
\nO hladna vatro, zdravlje bolesno!“ (\u0160ekspir: Romeo i Julija)<\/em><\/p>\n

Jo\u0161 jedan \u0160ekspirov primer: O te\u0161ka bezbri\u017enosti \/ lako\u0107o! Ozbiljna ta\u0161tino \/ ispraznosti! Bezobli\u010dni haose prikladnih oblika \/ O\u010de olova, sjajnog dima, hladne vatre, bolesnog zdravlja!<\/em> (Romeo i Julija). Doslovno govore\u0107, te tvrdnje izgledaju besmislene po tome \u0161to dim nije sjajan, vatra nije hladna, a biti zdrav ne zna\u010di biti bolestan. Izgleda, me\u0111utim, da mo\u017eemo istovremeno konceptualno shvatiti dve stvari koje su o\u010dito kontradiktorne. Oksimoroni kao \u0161to su olovna pera<\/em> i bolesno zdravlje<\/em> ne predstavljaju jednostavno govorne figure. Oni tako\u0111e odra\u017eavaju poetske sheme pomo\u0107u kojih shvatamo ljudsko iskustvo i vanjski svet (Z. \u010culi\u0107).<\/p>\n

U nazivima nekih knji\u017eevnih dela prepoznaju se oksimoroni: \u017d<\/em><\/strong>iva smrt<\/em><\/strong>, Poznata neznanka<\/em><\/strong> (A. G. Mato\u0161), Zimsko ljetovanje<\/em><\/strong> (V. Desnica), Cve<\/strong><\/em>\u0107<\/strong><\/em>e<\/strong><\/em> zla<\/strong><\/em>\u00a0(\u0160. Bodler), Vidljiva tama<\/em><\/strong> \/ Darkness Visible<\/em><\/strong> (V. Golding)\u2026<\/p>\n

Kako prepoznati oksimoron?<\/h2>\n

Oksimoron naj\u010de\u0161\u0107e prepoznajemo u sintagmama sa\u010dinjenim naj\u010de\u0161\u0107e od dve re\u010di (npr. drveno \u017eeljezo \u2013 klasi\u010dan primer) koje su zna\u010denjski suprotstavljene, moglo bi se re\u0107i \u201ene pripadaju istom kodu\u201d. Da bismo ga razumeli, moramo na\u0107i vezu me\u0111u spojnicama koje ga \u010dine. Obi\u010dno je jedno zna\u010denje doslovno, a drugo preneseno. Pored direktnih, postoje i indirektni oksimoroni koji su nastali spojem dve re\u010di koje nisu direktni antonimi, ve\u0107 je jedna re\u010d hiponim drugoj \u2013 ti\u0161ina zvi\u017edi. Oksimoron se prepoznaje i u poslovicama: na primer, Prazna je torba te\u017ea od pune.<\/em><\/p>\n

Oksimoron je specifi\u010dan upravo po skra\u0107ivanju kontrasta, odnosno <\/strong>\u201e<\/strong>dodirivanju ekstrema\u201d<\/strong>.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Suprotnosti se pribli\u017eavaju, a<\/p>\n

\u201eza svaki par suprotnosti postoje razli\u010dite semanti\u010dke realizacije, tj. oksimoronsko se povezivanje sa svoje strane slu\u017ei odre\u0111enim tropima, ponaj\u010de\u0161\u0107e metaforom\u201d(R. Lahman<\/strong>).<\/p><\/blockquote>\n

Naredni primeri ilustruju razliku izme\u0111u tri razli\u010dite figure<\/em> misli<\/em> koje u svojoj osnovi, uslovno govore\u0107i, imaju suprotnost; treba imati u vidu da je u paradoksu<\/em> prisutniji nesklad me\u0111u pojmovima, a ne protivre\u010dnost, kao \u0161to je to slu\u010daj u oksimoronu<\/em>; nekada ga je te\u0161ko razlikovati od oksimorona<\/em>, gde<\/u> je<\/u> suprotnost<\/u> najizra<\/u>\u017eenija<\/u>. Oksimoron je naj\u010de\u0161\u0107e sintagmatska struktura, a paradoks re\u010deni\u010dna;<\/p>\n

KONTRAST ili ANTITEZA (pore\u0111enje po suprotnosti): Sit gladnom ne veruje; Jedni \u017eive, a drugi umiru;<\/p>\n

OKSIMORON<\/strong> (o\u0161troumna ludost): \u017eiva smrt; \u017eivi le\u0161; kraj beskraja, mladi starac; puno praznine;<\/p>\n

PARADOKS (uprkos, protivno op\u0161tem mi\u0161ljenju): Znam da ni\u0161ta ne znam; Go i bos i jo\u0161 mu je zima; \u0160to smo nebu bli\u017ei, sve smo od neba dalji ; \u201ePreturila bi godine takvog \u017eivota, ali nije mogla da preturi sate i minute\u201d, I. Andri\u0107;<\/p>\n

Zanimljivost<\/strong>: Za retori\u010dare, paradoks je stilska figura, a u doba baroka, paradoks je postupak za gra\u0111enje knji\u017eevnog dela; Osim na semanti\u010dko-sintaksi\u010dkom planu, paradoks se ogleda i u zna\u010denjskom sklopu dela. Paradoks kao postupak javlja se i u kasnom realizmu, kod \u010cehova; u avangardi, paradoksalni postupak u gra\u0111enju dela zauzima zna\u010dajno mesto \u2013 Kafka;<\/p>\n

Dakle, u oksimoronu je prikriven pogled na svet<\/strong>, njime se poku\u0161ava izre\u0107i ili iskazati sveop\u0161te iskustvo, zaklju\u010dak, poenta. Upravo tom svojom neobi\u010dno\u0161\u0107u, hermeti\u010dno\u0161\u0107u, prikrivenim o\u0161troumljem, provokativno\u0161\u0107u privla\u010di pa\u017enju. Najpre nas za\u010dudi, zapanji, a onda pozove da porinemo u njegov dublji smisao. Su\u0161tina je u \u0161irem smislu onoga \u0161to je re\u010deno<\/strong>.<\/p>\n

\"slika-4\"<\/p>\n

S obzirom na to da je oksimoron termin anti\u010dke retorike, u doba kada se govor smatrao darom od Boga, moglo bi se napomenuti da se uverljivost govora, po Aristotelu, posti\u017ee \u010dvrstim karakterom i ugledom, raspolo\u017eenjem u koje govornik dovodi slu\u0161aoca i posebno lepotom govora, a za dobar govor, izme\u0111u ostalog (uverljivost, argumentovanost\u2026), va\u017ean je izbor i red re\u010di.<\/p>\n

Izbor i red re\u010di u oksimoronskim spojevima imaju za cilj da iska\u017eu i opi\u0161u kompleksna, iracionalna i neiskaziva stanja.<\/strong> Posebno efektnim smatra se oksimoron pra\u0107en paronomazijom<\/em> (dovo\u0111enje u vezu re\u010di po zvu\u010dnoj srodnosti, jednakozvu\u010dnost razli\u010ditih, svojevrsna igra re\u010dima \u2013 prevareni varalica).<\/p>\n

Zbog jedne re\u010di \u010doveka \u010desto smatraju mudrim, a zbog jedne re\u010di \u010desto ga smatraju glupim. Zaista moramo dobro paziti \u0161to govorimo<\/em><\/strong> (Konfu\u010dije). <\/em><\/p>\n

Izgovorenu re\u010d ne mo\u017eemo vratiti, kao \u0161to ne mo\u017eemo vratiti odapetu strelu, protekli \u017eivot i propu\u0161tenu priliku. <\/em>Ma kako \u010dovek dobro govorio, kad previ\u0161e govori, uvek na kraju ka\u017ee neku glupost <\/em><\/strong>(A. Dima Sin).<\/em> Zato birajmo re\u010di, poku\u0161ajmo su\u0161tinu onoga o \u010demu govorimo sa\u017eeti, koristimo ukrase i izbegnimo ponavljanja bez smisla, odugovla\u010denja i prikrivanja misli jer manje je uvek vi\u0161e<\/em><\/strong>.<\/p>\n

Pi\u0161e: Nata\u0161a \u017divkovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mudrost se ne mo\u017ee saop\u0161titi. Mudrost koju mudrac poku\u0161ava da saop\u0161ti,\u00a0zvu\u010di uvek kao ludost (H. Hese). Spojevi: o\u0161troumna ludost, glasna ti\u0161ina, luda pamet, topli led, tiha buka, mlada starost, pametna glupost, \u017eivi mrtvac, mudra budala, skromna rasko\u0161, javna tajna Na koje nailazimo u svakodnevnom govoru, literaturi, medijima (novinski naslovi, reklame, nazivi emisija i sl.) privla\u010de […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-940","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-finese"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-fa","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/940","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=940"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/940\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":946,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/940\/revisions\/946"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=940"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=940"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=940"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}