{"id":975,"date":"2017-02-10T20:36:29","date_gmt":"2017-02-10T19:36:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=975"},"modified":"2017-04-16T18:51:54","modified_gmt":"2017-04-16T16:51:54","slug":"jugana-stojanovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/jugana-stojanovic\/","title":{"rendered":"Jugana Stojanovi\u0107 – prevodilac iz ljubavi"},"content":{"rendered":"

Napisala: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Nikada se ne\u0107u umoriti i prestati da slu\u017eim ljudima<\/em> Leonardo daVin\u010di<\/strong>.<\/p><\/blockquote>\n

Ko nije spreman da prevodi iz ljubavi<\/strong>, ne treba ni da se bavi tim poslom.<\/p>\n

Smisao prevo\u0111enja treba da je uvek jasan i pozitivan<\/strong>, a stvarala\u010dki proces nastajanja novog teksta treba da ima za cilj traganje za smislom originala.<\/p>\n

Ove krilatice su nesumnjivo bile vodilje uspe\u0161nim prevodiocima sa na\u0161ih prostora.<\/p>\n

U Jugoslaviji, kasnije i u Srbiji, prevodila\u010dkim poslom po\u017ertvovano su se bavili mnogi sjajni prevodioci: Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107<\/strong><\/a>, Eugen Verber<\/strong><\/a>, Stanislav Vinaver<\/strong><\/a>, Kosta i Nada Carina, Ivan V. Lali\u0107, Eros Sekvi…<\/p>\n

Svi su oni doprineli promociji prevodila\u0161tva kao struke i unapredili kvalitet na\u0161ih \u017eivota i kulture uop\u0161te. Me\u0111u takvim gorostasima-prevodiocima zaslu\u017eno mesto ima i Jugana Stojanovi\u0107<\/strong>, prevodilac sa italijanskog i francuskog jezika. Ne zvu\u010di li dovoljno ozbiljno podatak da je tira\u017e jedne prevedene knjige navedenih autora sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka bio preko 3.000 primeraka, a broj \u010ditalaca i 15 miliona?<\/p>\n

Dela Jugane Stojanovi\u0107<\/h2>\n

Dela Jugane Stojanovi\u0107 zauzimaju pozama\u0161ni deo kataloga Narodne Biblioteke Srbije. Poput Eugena Verbera, i ona je skoro 50 godina neprekidno radila. Prevela je i objavila oko 120 proznih dela iz romanske knji\u017eevnosti<\/strong>, najvi\u0161e sa italijanskog jezika; 28 drama (neke godinama izvo\u0111ene u beogradskim i splitskim pozori\u0161tima) kao i desetak radio drama.<\/p>\n

Najzna\u010dajniji pisci \u010dija je dela prevodila bili su: romani i drami Lui\u0111ija Pirandela, proza Alberta Moravije, \u010cezara Pavezea, Pjera Paola Pazolinija, Karla Kasole, Itala Kalvina, Dina Bucatija, pesme italijanskih pesnika Ungaretija i Montalea.<\/p>\n

Prevodila je velika dela iz opusa filozofije i istorije umetnosti. „Op\u0161ta istorija umetnosti“, „Istorija filmskih teorija“, „Mikelan\u0111elo“, „\u010cudesni svetovi Volta Diznija, tajni \u017eivot \u017eivotinja“, „Istorija pozori\u0161ta<\/em>“ – samo su deli\u0107 ovog korpusa znanja. Izdava\u010di takvih enciklopedijskih izdanja bili su veliki: \u201eRad\u201c, \u201eNolit\u201c, \u201eVuk Karad\u017ei\u0107\u201c.<\/p>\n

A toga svega ne bi bilo bez njenog \u0161irokog humanisti\u010dkog obrazovanja i marljivosti. Jugana je ro\u0111ena u Sutivanu, na ostrvu Bra\u010du dvadesetih godina pro\u0161log veka. Po struci je bila istori\u010dar romanske knji\u017eevnosti, prevodilac, esejista, teoreti\u010dar knji\u017eevnosti i urednik u izdava\u010dkom preduze\u0107u „Mlado pokolenje“. Godi\u0161nju nagradu Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca „Milo\u0161. N. \u0110uri\u0107“ za prevod Bucatijevog romana Jedna ljubav<\/em> dobila je 1987, <\/em>a nagrada za \u017eivotno delo Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije uru\u010dena joj je 1994. godine.<\/p>\n

\"Istorija<\/p>\n

Rasko\u0161na i ble\u0161tava vremena<\/strong><\/h2>\n

Jugana Stojanovi\u0107 se posebno bavila izu\u010davanjem dela Lui\u0111ija Pirandela o kome je napisala nekoliko eseja u va\u017enim jugoslovenskim \u010dasopisima i odr\u017eala vi\u0161e predavanja o ovom, pre svega, dramskom piscu. Komadi ovog italijanskog nobelovca izra\u017eavaju duboki pesimizam, razo\u010darenje u \u017eivot i nepoverenje u realnost, a imaju formu komedije del arte<\/em><\/strong>. Najpoznatije njegove drame u prevodu Jugane Stojanovi\u0107 su prire\u0111ene za TV Beograd i u formi radio drama poput „Ve\u010deras impovizujemo<\/strong>„. Drama istog pisca „\u010covek, \u017eivotinja i vrlina“ bila je i na repertoaru na\u0161ih pozori\u0161ta u nekoliko navrata.<\/p>\n

Jugana je bila dama starih vremena, ona je \u017eivela svoju epohu renesanse<\/em><\/strong> i u privatnom \u017eivotu. Uvek doterana i razdragana volela je teatralno da pri\u010da o umetnosti renesanse, o Leonardu (o kome je sve znala)<\/strong> i Firenci, o boji slika na zidu du\u017edove palate.<\/p>\n

Madrigali, lauta i flamanski slikari su joj bili glavna tema. U raznim \u010dasopisima je objavljivala eseje i studije o delima Moravije, Pavezea, o problemima knji\u017eevnog prevo\u0111enja. O tim temama imala je nekoliko ciklusa predavanja na Kolar\u010devom narodnom univerzitetu u Beogradu. U\u017eivala je da\u00a0 prenosi svoje znanje drugima.<\/p>\n

\"Admiral<\/p>\n

Leonardo kao opsesija
\n<\/strong><\/h2>\n

\"LeonardoKao samostalni autor, napisala je roman o Kolumbu „Admiral okenskih mora<\/strong>„<\/em> i
\nromansiranu biografiju „Pri\u010da o Leonardu<\/strong>„<\/em>.\u00a0 Da bi o\u017eivela jedno doba i velikog predstavnika umetnosti kao \u0161to je renesansni gorostas Leonardo, na\u0161la je meru, pravi stil, duh i miris epohe i u tekst utkala \u017eudnju sa saznanjem i dala mu oblik duhovite igre.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ostala mi je u se\u0107anju re\u010denica iz knjige koju ona spominje kao osnovnu \u017eivotnu filozofiju Leonarda \u201c\u0160to vi\u0161e zna\u0161, vi\u0161e \u0107e\u0161 mo\u0107i i da voli\u0161<\/strong>\u201d. U ovoj knjizi sam, kao dete, prvi put saznala \u0161ta zna\u010di fraza „enciklopedijska svestranost“ \u010doveka kao individue i osetila Leonardovu tugu za nesavr\u0161enstvom ljudske prirode.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Omiljeni pisci<\/strong><\/h3>\n

Jugana se bavila i sociolo\u0161kom i istorijskom analizom duha vremena. Jezik je tuma\u010dila kao odraz ideja sveta, a sadr\u017einski razli\u010ditih epoha. Prevo\u0111enje je za nju podrazumevalo \u017ertvovanje<\/strong>. Omiljeni pisci su joj bili:<\/p>\n

* Alberto Moravija<\/strong> sa njegovim ve\u010dnim temama: izopa\u010deno gra\u0111ansko dru\u0161tvo, kolaboracionizam, naopaki svet u vreme Musolinijevog re\u017eima.<\/p>\n

* Jedno od va\u017enih dela koje je prevela Jugana Stojanovi\u0107 je „Kaputt<\/strong>„. <\/em>Autor sjajnog romana je Kurcio Malaparte. Ovaj pisac, intelektualac i prognanik diktatorskog re\u017eima uspeo je da objavi 1944. godine roman o svireposti rata, borbi protiv nacizma, pisan na toskanskom dijalektu sa obiljem dijaloga na drugim jezicima, pogotovu na francuskom (koga Malaparte smatra zajedni\u010dkim jezikom Evrope). Ovo je neprevazi\u0111en roman o fa\u0161izmu, o ugro\u017eenosti romanti\u010dne Evrope hladnim, prora\u010dunatim ratom. Ina\u010de, ovom Toskancu koji zbog cenzure nije smeo da pi\u0161e u Italiji, prvi tekstovi izlaze u Francuskoj tridesetih godina 20. veka. Malaparte je bio prvi pisac koj je 1931. napisao delo protiv Hitlera „Tehnika dr\u017eavnog udara“<\/em>.<\/p>\n

* Prevod autobiografije Benvenuta \u010celinija, „Moj \u017eivot<\/em>“ iz 1963. godine o italijanskom zlataru i vajaru je prvi i jedini autorski prevod ove va\u017ene istorijske li\u010dnosti na ovim prostorima.<\/p>\n

Citati<\/a>\u00a0Jugane Stojanovi\u0107<\/strong><\/h2>\n

„Do zna\u010denja u tekstu prevodilac ne mo\u017ee prodreti samo prostim segmentiranjem jedinica jezi\u010dke forme u tom tekstu. Prevodilac nije ogledalo koje odslikava sve \u0161to pored njega pro\u0111e. Ve\u0107 sam re\u010dnik koji prevodilac ima pred sobom upu\u0107uje ga na slobodan izbor jednog od ponu\u0111enih sinonima; tako se on hteo-ne-hteo, mora usuditi da samostalno donosi odluke<\/strong>„<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

\u00a0„Prevod knji\u017eevnog dela je definicija individualnog specifi\u010dnog stava pri tuma\u010denju objektivne stvarnosti. A objektivna stvarnost za prevodioca je delo koje je uzeo da prevodi“<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

\u00a0„Prevoditi knji\u017eevno delo uvek zna\u010di komunicirati sa neizrecivim koje se krije iza fizi\u010dke strane jezika originala. Stara ideja gr\u010dko-latinskih prvodilaca je da se ne mo\u017ee shvatiti smisao teksta ako se samo poznaju re\u010di, a ne i ono \u0161to je iza njih i \u010dime je tekst osmi\u0161ljen“<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

\u00a0 „Prevodilac mora da uspostavi intiman odnos s unutarnjim svetom pisca da bi izvr\u0161io pravilan izbor re\u010di od kojih zavisi da li \u0107e jezgro originala biti presa\u0111eno u prevod. Pored marljivosti, prevodilac mora da bude senzibilan, domi\u0161ljat, ma\u0161tovit, da poseduju inteligenciju srca<\/em>\u201c<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

„Prevodilac koji nema sklonosti da se sa\u017eivi da su\u0161tinom dela, ne mo\u017ee da prenese ni njegovu formu. Dobar prevodilac se prilikom prevo\u0111enja razli\u010ditih dela mora pona\u0161ati kao dobar glumac koji ima \u0161irok dijapazon interpretacije i koji nije isti u svim ulogama jer onda predstavlja sebe, a ne likove koje\u00a0 tuma\u010di“<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

\u00a0„U jeziku nema ni\u010deg \u0161to se ne bi moglo dovesti u vezu sa dru\u0161tvenim stanjem. Re\u010d su dru\u0161tveni fakti, \u010dinjenice koje \u0107e biti aktuelne dokle god to dru\u0161tvo \u017eivi. Re\u010di \u017eive, obrazuju se i umiru zajedno sa dru\u0161tvom, one se dakle, menjaju sa dru\u0161tvom.“<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Govor Jugane Stojanovi\u0107 prilikom dodele nagrade Udru\u017eenja prevodilaca „Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107“: „\u010covek u realnosti ne mo\u017ee na\u0107i ispunjenje svojih visokih zahteva i poku\u0161ava da iz nje be\u017ei prema ne\u010demu \u0161to uvek ostaje nedosti\u017eno. To nedosti\u017eno i ta \u010de\u017enja treba da obogate realnost i u\u010dine je dostojnom \u017eivljenja“<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Napisala: Valentina Brankovi\u0107 Nikada se ne\u0107u umoriti i prestati da slu\u017eim ljudima Leonardo daVin\u010di. Ko nije spreman da prevodi iz ljubavi, ne treba ni da se bavi tim poslom. Smisao prevo\u0111enja treba da je uvek jasan i pozitivan, a stvarala\u010dki proces nastajanja novog teksta treba da ima za cilj traganje za smislom originala. Ove krilatice […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[],"class_list":["post-975","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-velikani-prevodjenja"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-fJ","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/975","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=975"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/975\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":982,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/975\/revisions\/982"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=975"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=975"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=975"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}