Prevod sa srpskog na hrvatski jezik (hrvatsko-srpski prevod)


U lingvističkim krugovima postoje brojne diskusije o sličnostima i razlikama između srpskog i hrvatskog, kao i o tome da li se uopšte može govoriti o različitim jezicima, ili je reč tek o varijantama jednog jedinstvenog jezika. Ipak, iako je evidentno da je razumljivost između dvaju jezika izuzetno velika, iskustvo pokazuje da je u nemalom broju situacija poželjan prevod od strane profesionalnog prevodioca kako bi se izbegle eventualne greške, nejasnoće i nedoslednosti u prevodu.

Ukoliko vam je potreban prevod sa srpskog na hrvatski ili sa hrvatskog na srpski, prevodilačka agencija “Prevodioci Libra” nudi vam prevod visokog kvaliteta koji će biti izrađen u dogovorenom roku i uz maksimalno poštovanje privatnosti materijala koji nam budete dostavili. Od osnivanja do danas, sa našom agencijom sarađivalo je više od 1.000 zadovoljnih klijenata, a ukoliko je i vama potreban prevod, možete nam poslati upit na adresu prevodiocibg@gmail.com ili nas pozvati na broj telefona +381 (0) 65 36 70 320.

Šta možete očekivati ako prevod sa srpskog jezika na hrvatski ili sa hrvatskog na srpski poverite prevodilačkoj agenciji “Prevodioci Libra”?
- Saradnju sa profesionalnim prevodiocima koji iza sebe imaju višegodišnje i bogato iskustvo u prevođenju. Naši saradnici poseduju obrazovanje iz oblasti lingvističkih nauka i stručnjaci su kako za hrvatski, tako i za srpski jezik, pri čemu imaju položene i stručne ispite i specijalizovani su za različite naučne oblasti. Stručnost u kombinaciji sa iskustvom čini ih maksimalno kompetentnim za izradu svih vrsta prevoda za koje nam pošaljete zahtev. Ukoliko želite da vaš materijal bude preveden ili pregledan od strane izvornog govornika, na pravom ste mestu, budući da sarađujemo i sa prevodiocima i lektorima kojima je hrvatski jezik maternji.
- Prevod materijala različite tematike, sadržine, obima i stepena stručnosti sa hrvatskog jezika na srpski, kao i sa srpskog na hrvatski.

Ukoliko vam je potreban prevod sa srpskog na hrvatski jezik ili obrnuto pozovite nas na 065 36 70 320 ili pošaljite upit na mejl prevodiocibg@gmail.com.

Ana Todorović Radetić - vlasnica prevodilačke agencije

Ana Todorović Radetić - vlasnica prevodilačke agencije,
diplomirani filolog za engleski jezik i književnost



Najčešća pitanja vezana za prevod na hrvatski jezik

U proteklih 5 godina, u radu sa preko 1.000 klijenata ovo su najčešća pitanja vezana za prevod sa srpskog na hrvatski jezik i obrnuto:

Da li se prevod na hrvatski jezik tretira kao adaptacija srpskog jezika ili kao klasičan prevod?

Kada govorimo o prevodu teksta na hrvatski jezik, govorimo o klasičnom prevodu s obzirom na to su ipak u pitanju dva različita jezika. Klijenti često podrazumevaju da se adaptacija na hrvatski jezik obavlja kao lektorisanje srpskog teksta, međutim, nastojimo da budemo precizniji, te prevod i na hrvatski jezik tretiramo kao prevod na drugi strani jezik.

Koje sve vrste tekstova prevodite na hrvatski jezik?

Naši saradnici poseduju iskustvo u prevođenju različitih književnih ostvarenja bilo da je reč o poeziji ili prozi, prevođenju časopisa i članaka, kao i različitih vrsta stručnih tekstova – naučnih i seminarskih radova, doktorskih disertacija, udžbenika i slično. Sve vrste ličnih dokumenata (ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu, izvode iz matičnih knjiga, uverenje o državljanstvu itd.), dokumente i uverenja neophodne za potrebe obrazovanja, zaposlenja, apliciranja za vizu i slično, kao i sve vrste ugovora, odluka, rešenja, zapisnika takođe prevodimo na hrvatski jezik i sa hrvatskog jezika. Među uslugama koje nudimo su i prevodi reklamnih materijala, specifikacija uređaja, Excel dokumenata i Power Point prezentacija. Prevođenje veb-sajtova je najtraženija usluga kada je u pitanju hrvatski jezik. Pored toga, bavimo se i prevodom i transkribovanjem svih vrsta audio i video materijala.

Da li u timu imate sudske prevodioce za hrvatski jezik?

Da, imamo. Naša agencija uspešno sarađuje sa sudskim prevodiocima za hrvatski jezik. Sudski prevodioci obaviće prevod za vas u najkraćem mogućem roku, a mi ćemo vas obavestiti na kojoj adresi možete preuzeti originale prevedene dokumentacije. U zavisnosti od vaših potreba i zahteva, skenirane overene prevode možemo vam poslati i putem mejla, a moguć je i izlazak sudskog tumača na teren. Sudski prevodioci prevode dokumentaciju od izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih, preko diploma, uverenja, sve do izvoda iz APR-a, bilansa stanja i uspeha i kompletne dokumentacije za apliciranje za vizu, kao i mnogo drugih dokumenata.

Koje su cene standardnog prevoda, a koje prevoda sa overom sudskog prevodioca?

Cene prevoda bez overe se kreću između 8 i 10 evra u zavisnosti od kompleksnosti, a odobravamo i popuste u odnosu na obim materijala koji se prevodi. Cene overenih prevoda su između 9 i 12 evra. Sve precizne informacije možete dobiti upitom na mejl adresu prevodiocibg@gmail.com ili pozivom na broj telefona +381 (0) 65 36 70 320.

Dodatne informacije o hrvatsko-srpskom prevodu

Saradnici agencije “Prevodioci Libra” imaju dugogodišnje iskustvo u prevođenju proznih i poetskih književnih sadržaja, članaka i časopisa, kao i stručnih tekstova poput seminarskih, diplomskih, master, doktorskih i drugih naučnih radova, referata, udžbenika i slično. Kada je reč o prevodu stručnih tekstova, ne postoji ograničenje u pogledu sfere prevoda koji vas zanima – imamo saradnike koji su specijalizovani za prevođenje u različitim naučnim oblastima, ali i kolege koje se određenom disciplinom bave u praksi i pomažu nam da naši prevodi budu maksimalno stručni i terminološki tačni. Bez obzira na to da li vam je potreban prevod teksta iz oblasti medicine, farmacije, informatike, elektronike, mašinstva i građevinarstva, prava, ekonomije ili marketinga, ili možda umetnosti, ekologije ili turizma, naši prevodioci i lektori su tu da za vas sačine kvalitetan prevod.

Sa hrvatskog na srpski i obrnuto prevodimo i sve vrste dokumentacije, kao što su zahtevi, uverenja, ugovori, rešenja, zapisnici, odluke; dokumenti neophodni za potrebe apliciranja za vizu, obrazovanje ili zaposlenje; medicinska dokumentacija; lični dokumenti (lična karta, pasoš, vozačka dozvola, izvodi iz matičnih knjiga, uverenje o državljanstvu i drugo).

Takođe, možete nam se obratiti i ako vam je potreban prevod brošura, kataloga, prospekata i svih drugih vrsta reklamnih materijala, ali i specifikacija uređaja ili farmaceutskih proizvoda. Sa hrvatskog na srpski i obrnuto prevodimo i Excel dokumente, Power Point prezentacije, titlove igranih, animiranih i dokumentarnih filmova, a takođe radimo i prevod svih vrsta audio i video materijala.

Kako se u savremeno doba ogroman broj informacija plasira putem interneta, u oba smera (srpsko-hrvatski i hrvatsko-srpski) prevodimo i sadržaje veb-sajtova, a ukoliko je potrebno, za vas kreiramo i originalne tekstove napisane na hrvatskom jeziku. Svesni smo da vam je, pored kvaliteta prevoda ili originalnog teksta, bitno i da vaši sadržaji budu što vidljiviji na internetu – sa tim ciljem posebno se posvećujemo i optimizaciji datog materijala za pretraživače, u čemu nam pomažu naši SEO stručnjaci.
- Kvalitetan prevod uz striktno poštovanje dogovorenih rokova. Znamo koliko je važno svaki posao obavljati savesno i blagovremeno, i tog principa se držimo i kada je u pitanju izrada prevoda. Bilo da je reč o srpsko-hrvatskom ili hrvatsko-srpskom prevodu, materijal koji nam poverite najpre će biti preveden od strane profesionalnog prevodioca, a zatim i lektorisan od strane našeg saradnika čija je specijalnost lektura. Na ovaj način dobijate tekst koji je u potpunosti pravopisno, gramatički i stilski korektan, i u duhu je jezika na koji se prevodi. Rado ćemo vam izaći u susret i ako vam je potrebna dorada već prevedenog teksta, kao i u slučaju da želite lekturu materijala izvorno napisanog na hrvatskom jeziku.
- Usluge simultanog/konsekutivnog prevoda sa srpskog na hrvatski i obrnuto. Ukoliko vam je neophodan simultani/konsekutivni prevod za potrebe poslovnog sastanka, konferencije, seminara, radionice… – naši prevodioci stoje vam na raspolaganju. Stručnost i bogato iskustvo u ovom vidu prevođenja garancija su kvaliteta usluge koju vam pružamo.
- Usluge sudskog prevodioca za hrvatski jezik. Od samog osnivanja naše prevodilačke agencije sarađujemo i sa sudskim prevodiocima, među kojima su i prevodioci za hrvatski jezik. Ako vam je potreban prevod overen od strane sudskog tumača, isti će biti izrađen u najkraćem mogućem roku, nakon čega ćete biti obavešteni na kojoj adresi možete da preuzmete originale prevedenih dokumenata. Budući da se maksimalno trudimo da izađemo u susret zahtevima i potrebama naših klijenata, skenirane overene prevode možemo vam poslati i mejlom, a postoji i mogućnost izlaska sudskog tumača na teren.
- Korektnu i transparentnu saradnju sa adekvatnim odnosom cene i kvaliteta prevoda. Pre nego što ugovorite prevod sa našom agencijom, dobićete tačne informacije o ceni naših usluga u zavisnosti od kompleksnosti prevoda, kao i od toga da li se radi o standardnom ili prevodu sa overom sudskog prevodioca. Kada je u pitanju prevod sa srpskog jezika na hrvatski i sa hrvatskog na srpski, cene prevoda bez overe kreću se od do, a sa overom – između i evra. Precizne informacije o ceni konkretnog prevoda možete dobiti putem imejl adrese prevodiocibg@gmail.com ili na broj telefona +381 (0) 65 36 70 320.

Dodatne informacije o hrvatskom jeziku

Hrvatski jezik pripada južnoslovenskoj grupi jezika, a njime se danas služi preko 5,5 miliona ljudi. Najveći broj govornika živi u Hrvatskoj, gde je ovaj jezik i službeni, kao i u Bosni i Hercegovini, ali se njime govori i u drugim zemljama u kojima žive Hrvati, kao što su Srbija, Crna Gora, Mađarska, Slovačka, Italija, Austrija i SAD. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji Srbije hrvatskim se kao maternjim jezikom služi više od 19.000 govornika. Od 2013. hrvatski je i jedan od službenih jezika Evropske unije.

Iako je standardni hrvatski jezik najbliži štokavskom narečju, na njegovo formiranje umnogome su uticala još dva narečja – kajkavsko i čakavsko. Za ovaj jezik karakterističan je jekavski, odnosno ijekavski izgovor, koji podrazumeva da je staroslovenski glas jat (Ѣ) u nekim rečima dao glasove –je ili –ije. Tako naspram srpskog oblika mleko stoji hrvatsko mlijeko, a naspram srpskog rečnik – hrvatsko rječnik. Da li će se u datoj reči upotrebiti refleks –je ili –ije, zavisi od dužine akcentovanog vokala, a poznavanje navedenih i sličnih jezičkih pojava nesumnjivo je od značaja za izradu kvalitetnog prevoda.

Iako u leksičkom fondu hrvatskog i srpskog jezika postoji veliki broj reči koje su po obliku i izgovoru iste ili slične, upravo se u sitnim razlikama često krije opasnost da se u procesu prevođenja napravi propust, te da samim tim prevod izgubi na tačnosti i profesionalnosti. Uzmimo kao primer zamenice koje se u dva jezika razlikuju u samo jednom slovu – neko i netko, svako i svatko, šta i što; imenice i prideve u kojima je drugačiji svega jedan vokal – aktuelan i aktualan, poenta i poanta, savremeno i suvremeno; naspram hrizanteme i haosa u srpskom stoje krizantema i kaos u hrvatskom, a naspram priloga juče i takođe – jučer i također. Primera je mnogo, a izbegavanje grešaka na koje mogu navesti jedan je od razloga da se prevod poveri stručnom prevodiocu.

Reči koje imaju isto značenje i gotovo isto zvuče, u hrvatskom i srpskom jeziku ponekad su drugačijeg roda. Tako su, na primer, srpski karantin, molekul, snimak, prtljag i kvalitet gramatičkog muškog roda, ali su hrvatske karantena, molekula, snimka, prtljaga i kvaliteta – ženskog. I obrnuto: dok su u srpskom jeziku imenice kao što su teorema, kometa ili teritorija ženskog roda, u hrvatskom je njihov rod muški, te glase teorem, komet i teritorij.

Jedna od karakteristika hrvatskog jezika su i glagoli čiji infinitiv ima oblik koji se završava sa –irati, za razliku od srpskog u kome isti glagoli mnogo češće imaju oblik sa –isati ili -ovati. Edukovati i educirati, definisati i definirati, pakovati i pakirati, garantovati i garantirati, promovisati i promovirati , legitimisati i legitimirati, samo su neki od brojnih primera.

U sintaksi hrvatskog i srpskog jezika takođe postoje razlike, te konstrukcije koje su prirodne i uobičajene u jednom jeziku – nisu to uvek i u drugom. Dok ćemo u srpskom činjenicu da između dve osobe postoji sličnost izraziti konstrukcijom na+akuzativ (Marko liči na oca), u hrvatskom će se uobičajeno upotrebiti dativ (Marko sliči ocu). Ni konstrukcija mirisati na nešto koja je u upotrebi u srpskom takođe nije karakteristična za hrvatski jezik, u kome se ona izražava kao – mirisati po nečemu. U Srbiji ćemo reći: naša zemlja se graniči sa Hrvatskom (povratni glagol), ali će Hrvati konstatovati da njihova zemlja graniči sa Srbijom (bez povratne rečce). Iako navedene i druge slične razlike ne ometaju međusobno razumevanje dvaju jezika, svakako je neophodno o njima voditi računa prilikom izrade prevoda, kako bi finalni tekst u potpunosti bio u duhu jezika na koji se prevodi.

Pojava parova reči koje se u različitim jezicima pišu i(li) zvuče slično ili potpuno isto, ali imaju drugačije značenje – u lingivstici poznata pod slikovitim nazivom “lažni prijatelji”, prisutna je i u odnosu između hrvatskog i srpskog jezika. I pored značajne međusobne razumljivosti, “lažni prijatelji” neretko mogu dovesti do pogrešne interpretacije teksta i grešaka u prevodu, pa o njima takođe valja voditi računa prilikom prevođenja. Pomenućemo samo neke od zanimljivijih primera.

Osoba kojoj bismo na srpskom dodelili titulu naučnika, u hrvatskom jeziku bila bi nazvana znanstvenikom. No, ako u Hrvatskoj nekoga nazovete naučnikom, time ćete mu zapravo reći da je – šegrt. Hrvatska reč stanica ne odnosi se, kao što bi se moglo pomisliti, na stajalište autobusa ili voza, već je u pitanju naziv za ćeliju, pa ni živčane stanice nisu stajališta na kojima vlada nervoza, već nervne ćelije ili neuroni. A kada smo već u sferi nauke, pomenimo i da se, iako se u svakodnevnom govoru koristi i kao sinonim za obrvu, hrvatska reč vjeđa kao anatomski termin zapravo odnosi na očni kapak. Interesantni su i primeri poput hrvatskog obrt, koje se ne odnosi ni na okretanje ni na preokret, već znači zanat, pa ćete, ukoliko vam u Hrvatskoj zatreba zanatska radnja, morati da potražite obrtničku radionicu (trgovinu). A ako vas govornik hrvatskog upita imate li deku, pitanje se ne odnosi na člana porodice, već na – ćebe.

Takođe, ima i situacija u kojima nas, ukoliko ne poznajemo dovoljno jezik sa kojeg ili na koji se prevodi, zvučanje reči može navesti na pogrešnu asocijaciju. Tako, na primer, tenisice nisu nužno deo opreme za igranje tenisa, već hrvatski naziv za patike, dok tajnik nije povezan sa čuvanjem tajni, već je u pitanju osoba koja radi kao sekretar.

Za hrvatski jezik vezuje se i pojam jezičkog purizma, odnosno težnje da se leksičke i druge osobenosti datog jezika što bolje sačuvaju, što naročito dolazi do izražaja u novije vreme u kome pozajmljenice iz stranih jezika, naročito engleskog, postaju sve prisutnije u svakodnevnom govoru. Pored hrvatskih kovanica kao što su brzojav (telegram) ili strojopisačica (daktilografkinja), brojne su i savremenije, skorije “skovane” reči kojima se zamenjuju anglicizmi koji su u upotrebi u najrazličitijim sferama. Štaviše, hrvatski časopis “Jezik” od 1992. godine organizuje takmičenje za novu hrvatsku reč, za koju dodeljuje nagradu “Dr. Ivan Šreter”. Godine 2012. za najbolje nove hrvatske reči proglašene su zatipak – štamparska ili slovna greška, nekapnica – sprava koja se utakne u grlić vinske boce i sprečava da vino kaplje prilikom točenja, i dodirnik – tačskrin, ekran osetljiv na dodir. U izboru za novu reč 2020. godine našle su se, između ostalih, i novosnik (njuzleter), preklikanje (skrinšotovanje), velepošast (pandemija) i društvostaj (lokdaun).

Kada je reč o uticaju koji su drugi jezici imali na leksiku hrvatskog, posebno je izraženo prisustvo bohemizama, odnosno reči preuzetih iz češkog jezika. Ovo se uglavnom pripisuje lingvisti češkog porekla Bogoslavu Šuleku, koji je veliki broj ovih pozajmljenica uveo u hrvatski jezik u drugoj polovini 19. veka. Kisik, dušik, pokus, vlak, stroj, burza, tlak, naklada, dojam, samo su neki od bohemizama koji i danas imaju široku upotrebu u hrvatskom jeziku.

Dijana Jelenkov

Politika privatnosti prevodilačke agencije "Prevodioci Libra"

Naš tim prevodilaca u potpunosti poštuje i štiti podatke koje dobije od svojih klijenata i neće ih ni u kom slučaju proslediti trećem licu, osim kada to zahteva sam klijent ili uz njegovu saglasnost ili eventualno iz pravnih razloga. Naš tim prevodilaca ne deli podatke svojih korisnika niti objavljuje sadržaj tekstova koje prevodi.

Svi podaci korisnika ostaju potpuno privatni i ne može im niko pristupiti osim prevodioca koji rade na određenom projektu. Naš tim prevodilaca ima obavezu da strogo poštuje privatnost klijenata kao i sadržaj tekstova koji nam se poveri radi prevoda.

Autorska prava i odricanje od odgovornosti

Na blogu našeg sajta često objavljujemo sadržaj koji se tiče prevođenja, književnosti, pozorišnih predstava, filmova i sl. Naš cilj je da promovišemo učenje veštine prevoda, interesovanje za čitanje i književnost i postove objavljujemo sa najboljom namerom da budu korisni čitaocima. S obzirom na to da postoji opcija komentara čitalaca,ne možemo garantovati apsolutnu tačnost informacija i sadržaja koji se nalaze na blogu.

Sajt Prevodioci.co.rs ne dozvoljava dalju upotrebu sadržaja koji su zaštićeni autorskim pravom i ne odgovara ukoliko dođe do dalje zloupotrebe teksta. Sajt Prevodioci.co.rs ima pravo da potpiše stvarno ime i prezime autora nekog teksta, ili, u dogovoru sa njegovim autorom, stavi njegov pseudonim radi zaštite privatnosti. Sav sadržaj koji sadrži govor mržnje, uvrede, pretnje, poziv na nasilje ili vulgarne reči neće biti objavljen ili će biti uklonjen sa sajta.

Zašto raditi sa nama?

Konkretna cena

Konkretna cena

Treba prevesti članak, tehničko uputsvo ili pravni dokument? Slobodno zatražite procenu cene i estimaciju vremena. Ukažite nam poverenje i bićete prijatno iznenađeni odnosom kvaliteta i cene. Naš mejl je prevodiocibg@gmail.com.

Tačni rokovi

Tačni rokovi

U ovom poslu, jedan od najbitnijih parametara je i poštovanje vremenskih rokova. Pored kvaliteta, dajemo vrlo precizne estimacije, pa u situacijama kada su rokovi kratki, ubacujemo dodatne resurse ili ne prihvatamo posao. Iskustvo je pokazalo da je zadovoljan klijent jedini signal dugoročnog opstanka na tržištu ...

Kvalitet

Kvalitetna usluga

Kao vlasnik SEO agencije, kad je u pitanju izrada web sajtova, odlično znam koliko su višejezični sadržaji važni za moje klijente. Konkurencija na webu je sve jača, neprikosnovena je samo kvalitetna usluga, pa zato i imamo višegodišnju saradnju - Milan Todorović.