Prevod sa srpskog na ruski jezik


Kad je reč o prevodu teksta sa srpskog na ruski jezik, prevodilačka agencija "Prevodioci Libra" okuplja dobro uigran tim diplomiranih filologa koje odlikuje veliko i dugogodišnje iskustvo. Karakteriše nas izuzetna profesionalnost, visok kvalitet prevoda, brzina i stručnost, kao i striktno poštovanje rokova i privatnost dokumenata koji su nam povereni.

Pored toga, posedujemo položene stručne ispite i specijalizacije za različite stručne oblasti iz ruskog jezika.

Ukoliko vam je potreban prevod sa srpskog na ruski jezik ili obrnuto pozovite nas na 065 36 70 320 ili pošaljite upit na mejl prevodiocibg@gmail.com.

Ana Todorović Radetić - vlasnica prevodilačke agencije

Ana Todorović Radetić - vlasnica prevodilačke agencije,
diplomirani filolog za engleski jezik i književnost



Najčešća pitanja vezana za prevod na ruski jezik

U proteklih 5 godina, u radu sa preko 1.000 zadovoljnih klijenata ovo su najčešća pitanja vezana za prevod sa srpskog na ruski jezik i obrnuto:

Koje su cene prevoda sa overom i bez overe sudskog prevodioca?

Standardne cene prevoda bez overe se kreću između 8 i 10 evra u zavisnosti od kompleksnosti i obima, a cene overenih prevoda između 9 i 12 evra. Sve precizne informacije možete dobiti upitom na mejl adresu prevodiocibg@gmail.com ili pozivom na broj telefona +381 (0) 65 36 70 320.

Da li vaši prevodioci prevode simultano/konsekutivno na ruski i sa ruskog jezika?

Potreba za simultanim i konsekutivnim prevođenjem na ruski jezik i obrnuto u poslednje vreme je postala sve učestalija zbog sve većeg broja organizacija i kompanija koje sarađuju sa Rusijom i sve češćih konferencija, seminara ili poslovnih sastanaka na kojima je neophodan simultani/konsekutivni prevodilac, kako bi komunikacija između govornika nesmetano tekla. Naši saradnici su do sada pokazali izuzetne sposobnosti u ovom načinu prevođenja na različitim radionicama i seminarima, tako da nas za više informacija možete pozvati na broj telefona +381 (0) 65 36 70 320 i mi ćemo vam dati sve potrebne informacije.

Da li se bavite lekturom ruskih tekstova?

Deo naših saradnika se bavi isključivo prevođenjem, a drugi deo radi lekturu već prevedenog materijala. Kada klijent nakon nekog prevoda želi da drugi prevodilac/lektor pregleda i doradi prevod, najčešće se tada obratimo maternjem govorniku jezika i time je usluga prevod+lektura kompletirana. Osim objedinjene usluge, radimo i samo lekturu tekstova koji su izvorno napisani na ruskom jeziku.

Da li u agenciji imate prevodioce za ruski jezik?

Da. Naši saradnici su diplomirani filolozi za ruski jezik sa višegodišnjim iskustvom u ovoj delatnosti. Svakodnevno prevodimo na desetine strana na ruski jezik i sa ruskog jezika. Osim saradnika kojima je maternji jezik srpski, a koji su svoje znanje ruskog jezika sticali na renomiranim univerzitetima, naš tim čine i maternji govornici ruskog jezika koji su rođeni na tom podneblju i veliki deo života proveli u Rusiji. Kada su u pitanju zahtevniji prevodi za koje klijenti insistiraju da budu prevedeni od strane maternjeg govornika jezika, zbog duha jezika koji treba da se prenese, naši saradnici su vam na raspolaganju.

Da li radite stručne prevode na ruski jezik?

Naravno. Osim klasičnih tekstova koji ne zahtevaju poznavanje karakteristične terminologije i nisu usko vezani za određenu oblast, naši saradnici su specijalizovani i usmereni i za određene naučne oblasti. U zavisnosti od toga ko je stručan za traženu oblast, on prihvata prevođenje materijala koji nam poverite na prevod. Tokom svog rada, prevodioci su u kontaktu i sa kolegama koje se određenom disciplinom bave i u praksi, te se sa njima konsultuju i na taj način uvek imamo koncizan i tačan prevod sa preciznim terminima, a vi ćete biti u potpunosti zadovoljni prevodom koji vam isporučimo.

Koje vrste tekstova ste do sada prevodili?

U proteklih 5 godina, sa preko 1.000 zadovoljnih klijenata možemo reći da ne postoji oblast koju nismo imali prilike da prevodimo na ruski jezik. Naši saradnici su do sada prevodili tekstualni sadržaj za reklamni materijal, poeziju, književne tekstove u prozi, naučne radove, seminarske radove, doktorske disertacije, udžbenike, ugovore, zapisnike, izveštaje s raznih događaja, bilanse stanja i uspeha, dokumentaciju neophodnu za apliciranje za vizu, romane, Excel dokumentaciju, PowerPoint prezentacije za radionice, stručne tekstove iz oblasti informacionih tehnologija, građevine i arhitekture, prava i mašinstva, kao i različite medicinske tekstove, te specifikacije tehničkih uređaja i slično.

Da li u timu imate sudske prevodioce?

Da. Ukoliko vam je potreban overen prevod od strane sudskog prevodioca, na pravoj ste adresi. Saradnju sa sudskim prevodiocima za ruski jezik smo ostvarili od samog početka i oni su u mogućnosti da na naše upite uvek odgovore u najkraćem roku. Nakon obavljenog prevoda sudskih prevodioca, bićete obavešteni o adresi na kojoj možete preuzeti originale prevedene dokumentacije, a ukoliko su vam potrebni samo skenirani overeni prevodi, to je takođe moguća opcija. U tom slučaju bismo vam prevode dostavili putem mejla, te tada sve možemo obaviti elektronskim putem. Takođe, postoji mogućnost izlaska sudskog tumača na teren ukoliko je potrebno da prisustvuje potpisivanju ugovora sa ruskim državljanima, sklapanju braka ili slično.

O ruskom jeziku i rusko-srpskom prevodu

Ruski jezik pripada istočnoj grupi slovenskih jezika, zajedno sa ukrajinskim, beloruskim i rusinskim. Kao jezik koji govori preko 260 miliona ljudi širom sveta, pri čemu ga oko 160 miliona govornika smatra maternjim, ruski je jezik međunarodne komunikacije, a kao zvanični jezik koristi se u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Kirgistanu. Pored engleskog, francuskog, španskog, kineskog i arapskog, jedan je od šest službenih jezika Ujedinjenih nacija.

Sličnosti ruskog i srpskog

Između srpskog i ruskog jezika postoje izvesne sličnosti kako u fonetici, tako i u gramatici i leksici, što ne čudi ako se ima na umu da oba jezika imaju zajedničke korene. Naime, i ruski i srpski vode poreklo od danas izumrlog praslovenskog, a smatra se da su iz ovog prajezika savremeni slovenski jezici nasledili oko 2.000 osnovnih reči, koje su u leksičkim fondovima različitih jezika i danas iste ili slične.

Ruska ćirilica

Ako krenemo od pisma, ruska ćirilica prilično je srodna srpskoj, pri čemu dva pisma imaju čak 24 identična slova. Neke od slovnih oznaka kojih ima u ruskom ali ne i u srpskom pismu su one kojima se zapravo označavaju dva glasa: я (= ja), щ (=št), ю (=ju), kao i oznake za tvrdi i meki poluglasnik (ъ i ь), te ы (tzv. jeri, ili tvrdo i). Takođe, u ruskom se glas j obeležava znakom й, a uz određene specifičnosti u položaju i izgovoru glas e označava se slovom э.

Sistem ruskih zamenica

Sistem ruskih zamenica я, ты, он, мы, вы, они prilčno podseća na lične zamenice u srpskom jeziku, a ako govornik ruskog počne da broji, njegovo один, два, три, четыре, пять, шесть... sigurno će nas podsetiti na srpske nazive brojeva. Ruske reči kao što su азбука, тишина, мило, дом, сила ili нож ne samo što označavaju iste pojmove, nego se i pišu identično kao odgovarajuće reči u srpskom jeziku. Govornik srpskog koji ne poznaje ruski jezik verovatno će lako razaznati i značenja reči kao što su время, отец, говорить, смешной, оружие... Pomenute i druge sličnosti mnoge navode na pomisao da je ruski lako naučiti, a podjednako lako i prevoditi – sa čime se prevodioci, ali i oni koji su se ozbiljnije bavili izučavanjem ovog jezika, verovatno ne bi složili.

Veliki broj reči koje srpskima nisu ni nalik

Ruski jezik, naravno, u svom leksičkom fondu ima i veliki broj reči koje srpskima nisu ni nalik, pa je za adekvatno prevođenje neophodno dobro poznavanje datog jezika, ali i konsultovanje pouzdanih rečnika i priručnika. Primera radi, ako neko nikada nije učio ruski, mala je verovatnoća da će znati da je neko ko je okarakterisan kao осторожный zapravo obazriv; ako i nasluti da je автофургон neka vrsta prevoznog sredstva, teško će se dosetiti da je u pitanju baš šleper; a ukoliko ga prijatelj iz Rusije pozove na завтрак, moraće da otvori rečnik da bi dokučio da je u pitanju poziv na doručak.

Reči koje se moraju prevesti opisno

Leksičko bogatstvo ruskog jezika čine i lekseme za koje ne postoji potpuno adekvatan prevod u vidu jedne srpske reči, već se one moraju prevesti opisno – što prevodiocu dodatno otežava zadatak da sačini prevod koji će biti u duhu srpskog jezika, i istovremeno sačuvati suštinu koja je sadržana u izvornoj reči, odnosno tekstu. Tako, na primer, Rusi imaju poseban naziv za tanak sloj svežeg snega koji obično napada preko noći i podseća na prah – пороша, dok će imenicom почемучка označiti osobu, uglavnom radoznalo dete, koje neprekidno postavlja pitanje zašto (почему). Naročito su brojne specifične reči kojima se imenuju čovekova duševna stanja, osobine ili način ponašanja. Recimo, reč хамство može se objasniti kao drsko i grubo ponašanje sa ciljem isticanja svoje nadmoći, pri čemu je onaj koji se tako ponaša svestan činjenice da za svoje postupke neće biti kažnjen. Zatim, ruska reč тоска predstavlja kompleksno osećanje duševne patnje, nemira i teskobe, u koje čovek dospeva bez nekog jasnog, konkretnog razloga. Zanimljiva je i teško prevodiva reč aвось – pojam koji se odnosi na slepu veru u dobru sudbinu, uverenost da će se uz pomoć čuda ili božje promisli određeni sled događaja na kraju završiti dobro, baš onako kako treba. Pomenimo i neobičnu reč надрыв, koju je u svojim delima često koristio Dostojevski. Njome je opisivao duševno stanje u kome dolazi do konfliktnog spajanja protivrečnih osećanja i pobuda, koje je često prisutno u kompleksnim ličnostima njegovih junaka. Već iz ovih nekoliko primera da se naslutiti da je leksički fond ruskog jezika ne samo bogat, već i obiluje rečima specifičnog i slojevitog značenja. Ovo dodatno usložnjava proces prevođenja i iziskuje od prevodioca da do tančina poznaje ruski, ali i srpski jezik, te da vodi računa o osobenostima konteksta, duhu jezika i semantičkim nijansama reči i izraza.

Lažni prijatelji ili lažni parovi

Posebnu poteškoću prilikom učenja ruskog i prevođenja sa ovog jezika predstavljaju tzv. lažni prijatelji ili lažni parovi. U pitanju su reči koje se u oba jezika pišu i(li) izgovaraju slično, ponekad i apsolutno identično, ali je njihovo značenje potpuno različito. Ovakve reči i izrazi često zbunjuju početnike u učenju bilo kog stranog jezika, pa i ruskog, ali neretko zadaju muke i manje iskusnim prevodiocima. Tako, na primer, ruska reč слово na srpskom ne bi značila slovo, već reč ili govor; s druge strane, slovo kao oznaka glasa u ruskom se imenuje kao буква, što je na srpskom naziv za vrstu drveta. Ista situacija je i sa ruskim imenicama kao što su живот и столица, koje u prevodu na srpski označavaju stomak i glavni grad, ili pak pridevom красный, koji se ne odnosi na lepotu, već na crvenu boju. Ako ste u Rusiji nešto uradili быстро, to ne ukazuje na činjenicu da ste bistri, već brzi; a ako je vaše ponašanje вредно, nemojte se obradovati komplimentu, jer ova reč u prevodu na srpski znači štetno ili škodljivo. Reč фамилия ne odnosi se, kao što bi se moglo pomisliti, na porodicu, već na prezime, pa ako vas Rus upita: Как твоя фамилия?, ne zanima ga zdravlje vaših bližnjih, već želi da sazna kako se prezivate. Navedeni i brojni drugi primeri pokazuju da sličnosti među jezicima, iako su često od pomoći, ponekad i otežavaju učenje jezika i otvaraju mogućnost za nesporazume u komunikaciji, a prevodiocima nameću obavezu naročite obazrivosti prilikom prevoda.

Složena gramatika ruskog

Pored razvijene leksike, ruski jezik ima i prilično složenu gramatiku, koju dobar prevodilac takođe mora dobro da savlada kako bi mogao da sačini kvalitetan prevod.

Prevod književnih dela

Neka od najpoznatijih i najznačajnijih dela svetske književnosti napisana su upravo na ruskom jeziku, a zahvaljući prevodiocima, u literarnom umeću ruskih pisaca uživaju čitaoci širom sveta. Ruski klasici su na srpski jezik prevođeni već u 19. veku, mada su se u to vreme ruski pisci na našim prostorima dosta čitali i na izvornom jeziku. Primera radi, prvo delo Lava Nikolajeviča Tolstoja koje je prevedeno na srpski bila je pripovetka „Mećava“, koja je objavljena 1868. godine u književnom časopisu „Danica“. Kada je reč o Dostojevskom, prvi tekst ovog ruskog literarnog genija bio je odlomak iz „Piščevog dnevnika“, objavljen 1881. u časopisu „Srpska nezavisnost“. Zanimljvo je i da je na prvom srpskom prevodu Gogoljevih „Mrtvih duša“ radio naš čuveni pisac Milovan Glišić, a nakon Glišićeve smrti prevod je završila njegova sestra Stanka. Pored pomenutih, na srpskom se mogu pročitati i dela ruskih klasika poput Puškina, Ljermontova, Turgenjeva, Čehova, Pasternaka, Bulgakova, Maksima Gorkog, Jesenjina i mnogih drugih. Savremeno prevodilaštvo bavi se i modernijim predstavnicima ruske literature, pa tako u prevodu na srpski danas možemo čitati i pisce kao što su Ljudmila Ulicka, Tatjana Tolstoj, Zahar Prilepin, Viktor Peljevin, Vladimir Sorokin, Viktor Jerofejev i drugi. Iako ih nema u velikom broju, i neki od savremenih srpskih pisaca prevođeni su na ruski jezik, pa su se tako prethodnih godina pojavila ruska izdanja romana poput „Jedra nade” Nikole Malovića i „Zaveta heroja” Slaviše Pavlovića.

Pored dela umetničke književnosti (proznih i poetskih), sa ruskog jezika na srpski, kao i obrnuto, danas se veoma često prevode i tekstovi potpuno drugačije prirode. Prevodioci i prevodilačke agencije na zahtev klijenata rade rusko-srpske i srpsko-ruske prevode različitih vrsta ličnih dokumenata, kao što su lična karta, izvod iz matičnih knjiga ili uverenje o državljanstvu, vozačka dozvola, pasoš, potvrda o prebivalištu, kao i različita rešenja, ugovori i odluke, te uverenja i potvrde koji su vezani za obrazovanje ili zaposlenje. Pritom su, kada je u pitanju prevod zvaničnih dokumenata koji zahtevaju overu, neophodne i usluge sudskog tumača, što prevodilačke agencije uglavnom pružaju u sklopu svoje ponude. Takođe, neretko postoji potreba i za prevođenjem sadržaja sajtova, pri čemu se vodi računa i o njihovoj dobroj optimizaciji (SEO), ali i audio i video materijala, titlova igranih i animiranih filmova, tekstova u časopisima različite tematike... Prevodioci sa ruskog i(li) na ruski često imaju posla i kada su u pitanju stručni tekstovi iz brojnih oblasti – od prava, ekonomije i marketinga, preko medicine, farmacije i informatike, do umetnosti, građevinarstva, turizma i ekologije. Bilo da je dati prevod potreban pojedincu koji se školuje ili zasniva radni odnos u jednoj od zemalja u kojima su ovi jezici službeni, firmi ili preduzetniku koji komunicira sa tržištem putem sajtova i reklama, ili pak piscu koji želi da njegovo delo dospe do ruskih ili srpskih čitalaca, svakako je poželjno prevod prepustiti stručnom i iskusnom prevodiocu.

O bogatstvu i lepoti ruskog jezika

O bogatstvu i lepoti ruskog jezika govorili su i književni stvaraoci koji su se njime služili, a za kraj izdvajamo i nekoliko citata na ovu temu:

„Русский язык в умелых руках и в опытных устах – красив, певуч, выразителен, гибок, послушен, ловок и вместителен”, rekao je ruski pisac Aleksandar Ivanovič Kuprin. Ili u prevodu na srpski, „u veštim rukama i na iskusnim usnama ruski jezik je lep, melodičan, izražajan, gibak, poslušan, okretan i prostran“. Visarion Grigorijevič Bjelinski tvrdio je da nema sumnje da je ruski jedan od najbogatijih jezika u svetu: „Что русский язык – один из богатейших языков в мире, в этом нет никакого сомнения”, reči su ovog poznatog književnog kritičara. Izražajne mogućnosti ruskog jezika veličao je i književnik Konstantin Georgijevič Paustovski: „Нет ничего такого в жизни и в нашем сознании, что нельзя было бы передать русским словом”, ili na srpskom: „Ne postoji ništa u životu i našim mislima što se ne može preneti ruskom rečju“.

Kontakt za ruski jezik

Ukoliko vam je potreban prevod sa srpskog na ruski jezik ili obrnuto pozovite nas na 065 36 70 320 ili pošaljite upit na mejl prevodiocibg@gmail.com.



Politika privatnosti prevodilačke agencije "Prevodioci Libra"

Naš tim prevodilaca u potpunosti poštuje i štiti podatke koje dobije od svojih klijenata i neće ih ni u kom slučaju proslediti trećem licu, osim kada to zahteva sam klijent ili uz njegovu saglasnost ili eventualno iz pravnih razloga. Naš tim prevodilaca ne deli podatke svojih korisnika niti objavljuje sadržaj tekstova koje prevodi.

Svi podaci korisnika ostaju potpuno privatni i ne može im niko pristupiti osim prevodioca koji rade na određenom projektu. Naš tim prevodilaca ima obavezu da strogo poštuje privatnost klijenata kao i sadržaj tekstova koji nam se poveri radi prevoda.

Autorska prava i odricanje od odgovornosti

Na blogu našeg sajta često objavljujemo sadržaj koji se tiče prevođenja, književnosti, pozorišnih predstava, filmova i sl. Naš cilj je da promovišemo učenje veštine prevoda, interesovanje za čitanje i književnost i postove objavljujemo sa najboljom namerom da budu korisni čitaocima. S obzirom na to da postoji opcija komentara čitalaca,ne možemo garantovati apsolutnu tačnost informacija i sadržaja koji se nalaze na blogu.

Sajt Prevodioci.co.rs ne dozvoljava dalju upotrebu sadržaja koji su zaštićeni autorskim pravom i ne odgovara ukoliko dođe do dalje zloupotrebe teksta. Sajt Prevodioci.co.rs ima pravo da potpiše stvarno ime i prezime autora nekog teksta, ili, u dogovoru sa njegovim autorom, stavi njegov pseudonim radi zaštite privatnosti. Sav sadržaj koji sadrži govor mržnje, uvrede, pretnje, poziv na nasilje ili vulgarne reči neće biti objavljen ili će biti uklonjen sa sajta.

Zašto raditi sa nama?

Konkretna cena

Konkretna cena

Treba prevesti članak, tehničko uputsvo ili pravni dokument? Slobodno zatražite procenu cene i estimaciju vremena. Ukažite nam poverenje i bićete prijatno iznenađeni odnosom kvaliteta i cene. Naš mejl je prevodiocibg@gmail.com.

Tačni rokovi

Tačni rokovi

U ovom poslu, jedan od najbitnijih parametara je i poštovanje vremenskih rokova. Pored kvaliteta, dajemo vrlo precizne estimacije, pa u situacijama kada su rokovi kratki, ubacujemo dodatne resurse ili ne prihvatamo posao. Iskustvo je pokazalo da je zadovoljan klijent jedini signal dugoročnog opstanka na tržištu ...

Kvalitet

Kvalitetna usluga

Kao vlasnik firme za SEO optimizaciju, internet marketing i pravljenje web sajtova SeoExpert.rs, odlično znam koliko su višejezični sadržaji važni za moje klijente. Konkurencija na webu je sve jača, neprikosnovena je samo kvalitetna usluga, pa zato i imamo višegodišnju saradnju - Milan Todorović.