Top 10 pisaca i Top 100 knjiga svih vremena

Lav Nikolajevič Tolstoj

Lav Nikolajevič TolstojKoliko ste samo listi „top 10“ ili „top sto najboljih knjiga do sada pročitali? Uvek se zapitamo ko ih sastavlja, kakvi to kriterijumi stoje iza redosleda dela sa kojim se nikada ne složimo u potpunosti. Ponekad nam se čini da je svako rangiranje umetnika ćorav posao, ali nove liste niču svakog dana. Čak iako preziremo takvo „listanje“ umetnosti, svi smo nestrpljivi da ih pročitamo i stignemo do prvog mesta.

Nedavno smo imali prilike da posvedočimo nastanku i gašenju trenda da korisnici društvenih mreža izazivaju jedni druge da napišu listu svojih deset omiljenih knjiga. Preuzimanju izazova odoleli su samo oni koji nisu mogli da nabroje deset knjiga koje su uopšte pročitali ili oni koji su na čitavu tu pomamu za listama gledali sa visine.

Neki kriterijum u sastavljanju lista uvek postoji – demokratičnost i relativisanje ukusa nisu prihvatljivi kada je ozbiljno umetničko stvaralaštvo u pitanju. Koliko god da ukus igra bitnu ulogu u formiranju liste, postoje norme po kojima se određuje značaj književnih dela. Uostalom, to su i principi prema kojima se određuje program studija svetske književnosti, a zasnivaju se na širini uticaja, inovacijama u tematici i stilu, usavršavanju jednih i stvaranju novih književnih postupaka.

Pre par godina objavljeno je istraživanje sprovedeno među piscima sa engleskog govornog područja. Njih 125-oro glasalo je za svoje omiljene autore i omiljena dela. Evo kako izgleda njihov izbor 10 najboljih dela devetnaestog veka.

  1. Ana Karenjina, Lav Tolstoj
  2. Madam Bovari, Gistav Flober
  3. Rat i mir, Lav Tolstoj
  4. Avanture Haklberi Fina, Mark Tven
  5. Sabrane priče Antona Čehova
  6. Midlmarč, Džordž Eliot
  7. Mobi Dik, Herman Melvil
  8. Velika Očekivanja, Čarls Dikens
  9. Zločin i kazna, Fjodor Dostojevski
  10. Ema, Džejn Ostin

A evo i liste 10 najboljih dela dvadesetog veka.

  1. Lolita, Vladimir Nabokov
  2. Veliki Getsbi, F.Skot Ficdžerald
  3. U potrazi za izgubljenim vremenom, Marsel Prust
  4. Uliks, Džejms Džojs
  5. Dablinci, Džejms Džojs
  6. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes
  7. Buka i bes, Vilijam Fokner
  8. Ka svetioniku, Virdžinija Vulf
  9. Sabrane priče Fleneri  O’Konor
  10. Bleda Vatra, Vladimir Nabokov

Ako pogledamo broj dela koja su se našla na listama članova velikog žirija lista najboljih pisaca svih vremena izgledala bi ovako:

  1. Vilijam Šekspir-11
  2. Vilijam Fokner-6
  3. Henri Džejms-6
  4. Džejn Ostin-5
  5. Čarls Dikens-5
  6. Fjodor Dostojevski-5
  7. Ernest Hemingvej-5
  8. Franc Kafka-5
  9. Tomas Man, Džejms Džojs, Vladimir Nabokov, Mark Tven, Virdžinija Vulf- 4

Sa druge strane, kada se pozicije na listama preliju u bodove, redosled se malo menja i izgleda ovako:

  1. Lav Tolstoj-327
  2. Vilijam Šekspir-293
  3. Džejms Džojs-194
  4. Vladimir Nabokov-190
  5. Fjodor Dostojevski-177
  6. Vilijam Fokner-173
  7. Čarls Dikens-168
  8. Anton Čehov-165
  9. Gistav Flober-163
  10. Džejn Ostin-161

Kao što se može primetiti, preovladavaju pisci koji su pisali na engleskom, maternjem jeziku „glasača“. Ono što je ipak bitno, pored te relativnosti suda u odnosu na jezik, jeste da je u ovim listama došao do izražaja glas pozvanih, glas koji vredi više od prosečnog, glas pisaca. Koliko god nam se činile uzaludnim, liste koje stvaraju kompetentni ljudi bar bi malo trebalo da zaintrigiraju naše interesovanje i poboljšaju naš čitalački ukus.

Ako vam, ipak ovaj sud deluje relativan evo još jedne liste, pa uporedite rezultate. U pitanju je lista „100 najboljih knjiga svih vremena“ koju je objavio magazin „Njusvik“ a nastala je na osnovu listi „Gardijana“ i „Telegrafa“ kao i izveštaja biblioteka širom sveta.

1. Lav Tolstoj – „Rat i mir
2. Džordž Orvel – „1984
3. Džems Džojs – „Uliks
4. Vladimir Nabokov – „Lolita
5. Vilijam Fokner – „Buka i bes
6. Ralf Elison –  „Nevidljivi čovek
7. Virdžinija Vulf – „Ka svetioniku
8. Homer – „Ilijada“ i „Odiseja
9. Džejn Ostin – „Ponos i predrasude
10. Dante – „Božanstvena komedija

Za kraj, čuvena je i lista „Norveškog kluba čitalaca“ koja je sprovedena među 100 pisaca iz 54 zemlje i svaki od njih je imao zadatak da sastavi listu svojih 10 omiljenih knjiga. Kada su rezultati pregledani ispostavilo se da se pisci slažu oko toga da je „Din Kihot“ Migela de Servantesa najbolje književno delo svih vremena. Ostala dela iz „top 100“ nisu rangirana po kvalitetu. Svako od pomenutih dela iz prethodnih listi nalazi se i na ovoj što je valjda dokaz da određenih slaganja po pitanju rangiranja književnih dela ipak ima i da liste nisu besmislene.

Činua Ačebe, Nigerija, „Things Fall Apart“ (Sve se raspada)
– Hans Kristijan Andersen, Danska (1805-1875) „Bajke i priče
Džejn Ostin, Engleska (1775-1817) „Gordost i predrasuda
Onore de Balzak, Francuska (1799-1850) „Čiča Gorio
– Semjuel Beket, Irska (1906-1989) Trilogija „Moloj„, „Maloun umire“ i „Bezimeni
Đovani Bokačo, Italija (1313-1375) „Dekameron
Horhe Luis Borhes, Argentina (1899-1986) „Sabrane priče
Emili Bronte, Engleska (1818-1848) „Orkanski visovi
Alber Kami, Francuska (1913-1960) „Stranac
Pol Selan, Rumunija/Francuska (1920-1970) „Poeme
Luj-Ferdinan Selin, Francuska (1894-1961) „Putovanje nakraj noći
Migel de Servantes, Španija (1547-1616) „Don Kihot
Džefri Čoser, Engleska (1340-1400) „Kenterberijske priče
– Džozef Konrad, Engleska (1857-1924) „Nostromo
Dante Aligijeri, Italija (1265-1321) „Božanstvena komedija
Čarls Dikens, Engleska (1812-1870) „Velika očekivanja
Deni Didro, Francuska (1713-1784) „Žak fatalist
Alfred Doblin, Nemačka (1878-1957) „Berlin Aleksanderplac
Fjodor Dostojevski, Rusija (1812-1881) „Zločin i kazna„, „Idiot„, „Zli dusi“ i „Braća Karamazovi
Džordž Eliot, Engleska (1819-1880) „Midlmarč
Ralf Elison, SAD (1914-1994) „Nevidljivi čovek
Euripid, Grčka (oko 480-406. pre n.e) „Medeja
Vilijam Fokner, SAD (1897-1962) „Avesalome, Avesalome!“ i „Buka i bes
Gistav Flober, Francuska (1821-1880), „Madam Bovari“ i „Sentimentalno vaspitanje
Federiko Garsija Lorka, Španija (1898-1936) „Ciganske balade
Gabrijel Garsija Markez, Kolumbija (1928-2014) „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere
Gilgameš, Vavilon (oko 1800. pre n.e) „Mesopotamija
Johan Volfgang fon Gete, Nemacka (1749-1832) „Faust
Nikolaj Gogolj, Rusija (1809-1852) „Mrtve duše
Ginter Gras, Nemačka (rođen 1927) „Limeni doboš
Žoao Gimaraeš Rosa, Brazil (1880-1967) „The Devil to Pay in the Backlands
Knut Hamsun, Norveška (1859-1952) „Glad
Ernest Hemingvej, SAD (1899-1961) „Starac i more
Homer, Grčka (oko 700. pre n.e) „Ilijada“ i „Odiseja
Henrik Ibzen, Norveška (1828-1906) „Kuća lutaka
Jevanđelje po Jovanu, Biblija, Izrael (600-400. pre n.e)
Dzejms Dzojs, Irska (1882-1941) „Uliks
Franc Kafka, Česka (1883-1924) „Sabrane priče„, „Proces“ i „Zamak
Kalidasa, Indija (oko 400) „Spoznaja Sakuntale
Jasunari Kavabata, Japan (1899-1972) „Zvuk planine
Nikos Kazancakis, Grčka (1883-1957) „Grk Zorba
D.H. Lorens, Engleska (1885-1930) „Sinovi i ljubavnici
Haldor K. Kaksnes, Island (1902-1998) „Nezavisni narod
Đakomo Leporadi, Italija (1798-1837) „Sabrane pesme
Doris Lesing, Engleska (rođena 1919) „Zlatna beležnica
Astrid Lindgren, Švedska 91907-2002) „Pipi Duga Čarapa
Lu Sun, Kina (1881-1936) „Dnevnik ludaka i druge priče
– „Mahabharata“ Indija (oko 500. pre n.e)
Nagib Mahfuz, Egipat (rođen 1911) „Deca ulice
Tomas Man, Nemačka (1875-1955) „Budenbrokovi“ i „Čarobni breg
Herman Melvil, SAD (1819-1891) „Mobi Dik
Mišel de Montenj, Francuska (1533-1592) „Eseji
Elza Morante, Italija (1918-1985) „Istorije
Toni Morison, SAD (rodjena 1931) „Voljena
Sikibu Murasaki, Japan (973-1025?) „Prica o Genđiju
Robert Muzil, Austrija, (1880-1942), „Čovek bez svojstava
Vladimir Nabokov, Rusija/SAD (1899-1977) „Lolita
– „Njaals Saga„, Island (oko 1300)
Džordž Orvel, Engleska (1903-1950) „1984
Ovidije, Italija (43. pre n.e-17) „Metamorfoze
Fernando Pesoa, Portugal (1888-1935) „Knjiga nemira
Edgar Alan Po, SAD (1809-1849) „Sabrane priče
Marsel Prust, Francuska (1871-1922) „U potrazi za izgubljenim vremenom
Fransoa Rable, Francuska (1495-1553) „Gargantua i Pantagruel
Huan Rulfo, Meksiko, (1918-1986) „Pedro Paramo
Džalal ad-din Rumi, Iran (1207-1273) „Matnavi
Salman Ruždi, Indija/Britanija (rodjen 1947) „Deca ponoći
Seik Musarif ud-din Sadi, Iran (oko 1200-1292) „Orhideja
Tajeb Salih, Sudan (rođen 1929) „Sezona migracije na sever
Žoze Saramago, Portugal (1922-2010) „Slepilo
Vilijam Šekspir, Engleska (1564-1616) „Hamlet„, „Kralj Lir“ i „Otelo
Sofokle, Grčka (496-406) „Kralj Edip
Stendal, Francuska (1783-1842) „Crveno i crno
Lorens Stern, Irska (1713-1768) „Život Tristama Šendija
Italo Zvevo, Italija (1861-1928) „Zenova ispovest
Džonatan Svift, Irska (1667-1745) „Guliverova putovanja
Lav Tolstoj, Rusija (1828-1910) „Rat i mir„, „Ana Karenjina“ i „Smrt Ivana Iljiča i druge priče
Anton P. Čehov, Rusija (1860-1904) „Izabrane pripovetke
– „Hiljadu i jedna noć„, Indija/Iran/Irak/Egipat (700-1500)
Mark Tven, SAD (1835-1910) „Haklberi Fin
Valmiki, Indija (oko 300 pre n.e) „Ramajana
Vergilije, Italija (70-19 pre n.e) „Eneida
Volt Vitman, SAD (1819-1892) „Vlati trave
Virdžinija Vulf, Engleska (1882-1941) „Gospođa Dalovej“ i „Ka svetioniku
Margaret Jursenar, Francuska (1903-1987) „Hadrijanovi memoari„.

Analizu koncipirao Dušan Stojanović.

Avatar

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

komentara

Zaštita: *

  • Наслов ми смета! Волим српски језик, језике и књиге. Али, наслов…
    Најчитанија дела светске књижевности и писци… не top. Чему тај енглеско-српски?
    Поштовање за одабир теме.

  • Poštovanje Mirjana,

    Možda niste znali da naslov utiče sa skoro 70% na to kako će Vas Google rangirati. Nama je bilo u interesu da povećamo vidljivost ove priče, jer postoje puno ljudi koji pretražuje termine na način na koji smo ih prikazali u naslovu.

    • Ideja o sastavljanju liste najznačajnijih (najčitanijih, najdražih, najboljih, najtraženijih, najomiljenijih i naj, naj, naj kako god) književnih dela određenog perioda svakako je veoma zanimljiva i potrebna. Zašto, sami ste već naveli u svom tekstu. Ali, moje mišljenje je da nijedna lista ne može da bude zanemarena, upravo zato što se ne može uspostaviti jedinstven kriterij po kojem se sastavlja definitivna i nepogrešiva lista najznačajnijih dela za istoriju književnosti. Čak i svaki onaj koji ocenjuje neko delo sa svoga stručnog i profesionalnog stanovišta ne može da ne bude bar u nekoliko imena dela ili pisaca u suprotnosti sa mišljenjima svojih kolega iz struke. Među brojnim čitaocima, ljubiteljima dobre pisane reči , ma koliko oni bili vrsni poznavaoci književnih vrednosti nekog dela, neće se pronaći ni dva čitaoca da su im liste sa najznačajnijim delima potpuno iste. Dakle, živele liste, koje samo mogu da pomognu u odabiru najdražih književnih dela, koja su nesporno dobra preporuka za čitanje jednom ili više puta.

  • Делује ми да су иѕоставили највећег од свих, Петра II Петровића Његоша 😉

  • Nisam neki ljubitelj citanja, ali sam procitao na priemr B. Karamazovi, Kockar, Uliks i jos desetak poznatih i manje poznatih dela… i sada Lolitu, zato sto sam video ovu listu 10 najboljih dela 20. veka, i odlucio sam da uzmem i procitam ovaj roman. Ranije sam gledao film ali sam medjuvremeno zaboravio radnju, samo se secam Dzeremi Ajronsa u glavnoj ulozi, takodje da se ovaj roman smatra erotskim romanom, i da je Lolita sinonim za mladu devojku (devojcicu). Utisak posle citanja mi je bio gotovo jasan a to je da sam procitao (uz Bracau K.) do sada jedno od najboljih dela svetkse knjizevnosti, socijalno, realisticno, psiholoski precizno predstavljen glavni lik (kao i Lolita, i ostali likovi) sa nizom povezanih paralela i logickih raspleta i dogadjaja koje pazljiv citala moze da prepozna. Stil pisanja je takodje jedinstven i pazljivo odabran i primenjen. Samo jedan detalj toga je: kada Humbert u trenucima kada prezire Lolitu on njeno ime ne pise, nego stavi crticu (-) umesto njenog imena. I kasnije kada se njihov odnos popravi on je prvo pominje njenim pravim imenom (Dolores, Hejzovka) kao da nije siguran u sebe i nema poverenja u nju ali vremenom njegovo poverenje u nju se vraca i on ponovo je oslovljava nesigurnim ali prozaicnim imenima, sve dok ne dodje do Lolita, Lo, kako najvise voli da je oslovljava.

  • pitanje odredjivanja “ najboljih “ književnih dela u nekom veku ili i uopšte je diskutabilno. Zavisi od mnogo faktora. naravno da je jedan i u funkciji zavisnosti od maternjeg jezika članova žirija ili čitaoca, drugi je od socijalne situacije i aktuelnosti teme koja se obradjuje u datom trenutku na datoj teritoriji, naravno tu je i poruka pisca, filosofski aspekt same teme, tehnika obradjivanja i jezik ali i jezik prevodioca…postoje knjizevna dela jedne epohe i dela za „sva vremena“, šekspir je taj koji nas na primer jako dobro poznaje a verovatno mi još uvek nismo spoznalui u dovoljnoj merni njega a samim tim i sebe. Teme Jozefovih lutanja , objašnjenje vremena i prostora Čarobnog brega ili pak osecaj usamljenosti i otudjenosti STRANCA uz vecitu sumnju postojanja ili nepostojanja Tvorca opstaju vekovima. Pitace se neko sad a koja su dela dobra…pa naravno dobra ili malo manje dobra ne podlezu fenomenu svidjanja od strane konzumenta vec od njegovog shvatanja, njegove pripremljenosti da razume i da pronikne u sustinu ili da ne razume,,,

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.