Autobiografija kao potkategorija biografije često biva mešana sa memoarima, te je važno da to na početku obrazložimo. Ova dva žanra povezuju veoma slične karakteristike, kao što su pisanje u prvom licu i sadržina koja obiluje detaljima o životu autora koji ih piše. Važna tačka razilaženja između njih jeste što se u memoarima nastoji opisati određeni period iz života, dok je najbitnija odlika autobiografije to što se život autora opisuje detaljno od samog početka, tj. od najranijih godina kojih se autor seća, pa sve do trenutka u kom delo nastaje.
Radnja autobiografije je najvećim delom smeštena u prošlost, te pretežno biva napisana u prošlom vremenu, ali se zbog kontinuiteta u pisanju i vremenske linije koju radnja prati neretko javlja i sadašnje, ali i buduće vreme.
Pisanje autobiografije nije nimalo lak zadatak. Kako bismo napisali kvalitetnu autobiografiju, informativnu, zanimljivu i poučnu, potrebno je da poznajemo karakteristike ove književno-naučne vrste. Takođe, važno je napomenuti da je za razliku od biografije gde su najčešće svi podaci istiniti i njihova tačnost lako proverljiva, u autobiografiji se tačnost informacija često dovodi u pitanje, što zbog vremenske distance s koje se autor priseća događaja iz prošlosti, tako i zbog mogućnosti da je autor doživeo neki događaj u prošlosti na samo sebi svojstven način koji se umnogome razlikuje od stvarnog događaja, ili pak autor ulepšava ili dramatizuje događaje kako bi pojačao reakciju čitalaca. Pogledajte članak Goustrajting – pisanje iz senke i Prevod romana.
Pre nego što krenemo sa pisanjem, važno je da dobro razmislimo koje događaje iz prošlosti želimo da uključimo u priču, a koji nisu dovoljno zanimljivi, i njih nećemo pominjati. Najpre možemo napisati ideje i napraviti „kostur“ budućeg dela, a uz to bi bilo dobro i da odaberemo koje ljude iz života ćemo uvrstiti kao najvažnije i njih takođe predstaviti onakvima kakvi jesu u odnosu sa nama samima. Razmišljanjem o selekciji događaja i osoba javljaće nam se nove ideje i to će doprineti aktiviranju inspiracije.
Sve događaje koje smo postavili u „kostur“ treba da složimo hronološki. Dobro bi bilo i da skiciramo vremensku liniju i na njoj obeležimo važne godine, a unutar njih važne događaje i osobe. Neophodno je napomenuti da autobiografija nije puko hronološko nabrajanje događaja i njihovo opisivanje. Ona sadrži i ideje do kojih smo dolazili između dva događaja, one koje su važne za naš rast i razvoj, put do velikih životnih istina, saznanja, nedaća, uviđanje pravog prijateljstva, suočavanje s nesrećom… Sva ta saznanja čine niti koje spajaju velike događaje u životu.
Najvažniji korak u nastajanju autobiografije je istraživanje, ali istraživanje unutar sebe i svojih osećanja, uspomena. Jasno je da ja pisac autobiografije najbolje upućen u srž dela u nastajanju, međutim, nekada je važno posavetovati se sa porodicom i najbližim prijateljima kako bi se neki događaji iz prošlosti sagledali iz više uglova i kako bi se našlo najoptimalnije rešenje koje će čitaocima biti predočeno. Takođe, čitaoci uvek žele da prodru u dušu pisca, posebno kada su u pitanju ovakvi žanrovi, tako da autor treba da bude spreman da delove svojih najdubljih misli uspešno prenese na papir u nastojanju da ih približi čitaocu. Međutim, veliki zadatak na autoru jeste da i u tome pronađe pravu meru kako delo ne bi poprimilo tugaljiv i melodramatičan ton.
Kao i kod drugih oblika naracije, i u autobiografiji postoje tri važna elementa o kojima se mora voditi računa – uvođenje likova, zaplet i isticanje centralnih tema. Poseban fokus jeste na ličnim osećanjima i detaljima koji treba da ukažu na to kako su i pozitivna i negativna životna iskustva učestvovala u građenju ličnosti autora.
Osnovni principi za nastanak dobre autobiografije su:
- da bude logična
- da bude zanimljiva
- da bude laka za čitanje
Kako biste autobiografiju učinili logičnom, potrebno je da se od svih misli, događaja i osećanja koja ćete pomenuti odaberete jednu koja će činiti suštinsku ideju, i nju je potrebno istaći kao tezu i provlačiti kroz čitavo delo. Zatim, da bi bila zanimljiva, neophodno je da u njoj otkrijete nešto što o vama niko ne zna, neki lični detalj poznat samo vama, a da bi autobiografija bila laka za čitanje trebalo bi da joj napravite konkretnu strukturu tako da ona ima uvod, razradu i zaključak. Postoje i druge strukturne forme, ali je najbolje odabrati što jednostavniju, jer komplikovanije mogu izazvati zabunu kod čitalaca prilikom praćenja niti, događaja i hronologije, pa i forme.
Da biste se setili što više detalja iz prošlosti, osim istraživanja unutar sebe i razgovora sa najbližima, uvek se možete vratiti starim fotografijama, sačuvanim video-zapisima, pismima, čestitkama i dnevnicima koji dosta govore o određenom vremenu, čuvaju uspomene od zaborava i imaju moć da uvek kada ih otvorimo ili pogledamo iznova u nama probude davno arhivirane osećaje.
Kao i bilo koje drugo autorsko delo, dobro je da napisanu autobiografiju pročitamo nekoliko puta, i tada ćemo moći da uvidimo koji segmenti su suvišni, da li je nešto potrebno razraditi, da li u okviru teme imamo određena preskakanja i nejasnoće, skakanje s teme na temu, i sve to bi trebalo ispraviti. Nakon završnog čitanja, tekst treba poslati na lekturu kako bi lektor konačno mogao da ispravi gramatičke i stilske greške i da pečat celom radu.
Možda bismo kao zaključak mogli reći da je trik u pisanju autobiografije u stvari da ona ima protagonistu – to ste vi, zatim centralni zaplet i grupu odabranih osoba koji imaju svoju ulogu u centralnom zapletu.
Ukoliko vam je potrebna pomoć pri pisanju autobiografije ili želite da je neko napiše umesto vas – mi smo vam na raspolaganju! Obratite nam se na broj telefona +381 65 36 70 320 ili nam pišite na adresu prevodiocibg@gmail.com. Naš tim će vam dati sve odgovore u vezi sa potencijalnom saradnjom i od vas potražiti najvažnije detalje koje je potrebno uvrstiti u vašu autobiografiju, a i biće u stalnom kontaktu sa vama kako bi sve informacije i detalje iz vašeg života mogao verno da prenese. Potrudićemo se da u najkraćem roku odgovorimo na svaki vaš upit. Čekamo vas!
Dodaj komentar