Šta je intuicija, zašto je važna i kako je kultivisati

Piše: Ana Todorović-Radetić, vlasnica agencije i edukator

Ukoliko te interesuje vežbanje intuicije i intuitivnih pristupa, prijavi se za onlajn radionicu na: prevodiocibg@gmail.com

Ili se javi telefonom: +381(0) 65 36 70 320

Šta je intuicija?

Intuicija je jedan od najintrigantnijih kapaciteta ljudske svesti. Često je nazivamo „unutrašnjim kompasom” ili „šestim čulom”, ali njena priroda daleko prevazilazi ovu metaforu. Prema Dajen Brendon, autorki knjige Intuicija za početnike i integrativnom intuitivnom savetniku sa više od 20 godina iskustva, intuicija predstavlja pristupanje informacijama na način koji ne pripada racionalnom razmišljanju i zato se ne može se naučno objasniti; pripada prostoru izvan nauke, svetu koji je po svojoj prirodi iracionalan.

Drugim rečima − to je sposobnost spoznaje bez upotrebe intelekta i bez posredstva čula, način da nešto znamo i pre nego što um shvati zašto.

Iako ju je teško definisati, svi je posedujemo. Pored toga što neki ljudi smatraju da je to dar koji poseduju samo odabrani, istina je da se svi sa njom rađamo kao sa alatom za preživljavanje.

I Ošo u predgovoru svoje knjige Intuicija podvlači da se ona ne može objasniti naučnim metodama, jer pripada domenu koji prevazilazi strogo racionalno − domenu iracionalnog i nedokučivog.

Intuicija u Jungovoj psihologiji

U Rečniku Jungovih pojmova i simbola Žarka Trebješanina nalazimo niz ključnih uvida:

1. Intuicija je neposredno saznanje stvarnosti, bez logičkog zaključivanja.
2. Jedna je od četiri osnovne psihičke funkcije i predstavlja „nesvesno opažanje”.
3. Ne počiva na analizi, već na unutrašnjem uvidu koji izranja iz nesvesnog.
4. Često deluje kao otkrovenje − iznenadna spoznaja.
5. Bliska je instinktu, ali je sofisticiranija: tumači smisao, ne samo preživljavanje.
6. Dok čula otkrivaju ono što jeste, intuicija ukazuje na ono što tek dolazi.
7. Nosilac je predviđanja − opaža potencijale pre nego što postanu vidljivi.
8. Ispoljava se u mitu, umetnosti, religiji, snovima, kreativnosti.
9. Pojavljuje se iznenada, bez racionalnog procesa mišljenja.
10. Nije racionalna funkcija, već uvid u nesvesno i odnose među pojavama.

Anri Bergson je taj odnos sažeo ovako: nauka prodire u tajnu materije, a intuicija u unutrašnjost života.

Kada se nauka i intuicija susretnu − nastaju najdublji skokovi ljudskog znanja.

Prema Dženin Baron (Jannine Barron) postoje tri nivoa intuicije.

1. Instinkt/slutnja

Prvi ćete odmah prepoznati. Pomislite na nekog i stigne vam poruka. Ili vas nešto vuče da negde odete − i nešto značajno se desi. Ili suprotno. Znao sam da to ne treba da uradim. Uvek poslušajte intuiciju, ona nikada ne greši.

Takođe, na ovom nivou ponekad imamo fizičke simptome, osećaj u stomaku, ili se naježimo. I to je ono gde uglavnom ljudi misle da se intuicija završava.

2. Inspiracija

Na ovom nivou počinjemo da postavljamo pitanja i primamo odgovore − ne kroz logičko razmišljanje, već kroz nagle uvide, ideje i slike koje se pojavljuju gotovo istovremeno sa našom namerom da saznamo.

To je složenije nego što zvuči, jer kada krenemo da „kultivišemo” intuiciju, odgovori često dolaze u milisekundi − i mogu se lako izgubiti pod naletom novih misli koje ih preklapaju. Potrebna je vežba da ih primetimo i uhvatimo na vreme.

U ovom stadijumu postaje vrlo zanimljivo kada počnemo da donosimo odluke iz intuicije. Kada jednom dobijemo potvrdu da intuicija funkcioniše, proces postaje kreativan i duboko inspirativan.

Jedan od zanimljivih primera za ovaj nivo intuicije je Pol Makartni, koji je melodiju za ”Yesterday” čuo u snu i zabeležio je odmah nakon buđenja. To je intuicija na delu − verovatno je bio u teta stanju, tipičnom za REM fazu sna. Sličnu tehniku koristio je i Tomas Edison, namerno ulazeći u polusan kako bi pristupio intuitivnim idejama.

3. Treći nivo intuicije je poverenje, potpuno poverenje u intuiciju da je ona validan i pouzdan metod u donošenju odluka i vođenju života.

Na ovom nivou ne preispitujemo svaki unutrašnji impuls, već smo naučili da ga prepoznamo, tumačimo i primenimo u skladu sa realnošću.

Ljudi koji funkcionišu iz ovog prostora često se prepoznaju kao pioniri, inovatori ili vizionari, geniji. Oni su u stanju da spoje racionalno i intuitivno, naučno znanje i unutrašnji uvid. Kada je logika iscrpljena, veliki umovi nastavljaju intuicijom.

Tesla, Ajnštajn, Kekule i mnogi drugi naučnici su otvoreno govorili o ulozi intuicije kao saznajnom instrumentu koji ide korak dalje od nauke.

Upravo ta kombinacija intuicije i akademskog, empirijskog znanja stvara temelje za istinsku kreativnost, naučni napredak i dublje razumevanje života.

Intuicija je univerzalna, ali ne i automatska: ona zahteva kultivaciju.

Albert Ajnštajn je rekao: „Intuitivni um je sveti dar, a racionalni um – verni sluga. Stvorili smo društvo koje poštuje slugu, a zaboravlja dar.”

Kako ne bismo zaboravili taj sveti dar, potrebno je da negujemo, kultivišemo i razvijamo intuiciju vežbom.

Kako negujemo intuiciju

U vremenu preopterećenosti informacijama, konstantne analize, spoljašnjih očekivanja i digitalne buke, sve je teže razlikovati ono što znamo od onoga što osećamo da je istina. Zato je intuicija danas važnija više nego ikada, i dobra vest je ta da ona može da se vežba i produbljuje, do onog stepena do kog mi želimo.

Da bismo počeli da vežbamo intuiciju, za početak je potrebno je budemo u usporenijem stanju moždanih talasa.

Dok smo pod stresom ili u intenzivnom fokusu, naš mozak funkcioniše u beta talasima – to je stanje napetosti, analize i spoljašnje pažnje. Kada se opustimo, pustimo misli da lutaju ili uđemo u laganu meditaciju, prelazimo u alfa stanje, koje donosi mir i povećanu kreativnost.

Još dublje, u stanju teta talasa – tokom polusna, dremeža ili vođene meditacije – postajemo najreceptivniji za intuitivne uvide.

U najdubljem snu, delta talasi omogućavaju regeneraciju i pristup nesvesnom sloju svesti.

Ovo je pojednostavljeno objašnjenje; sva četiri tipa moždanih talasa prisutna su u nama istovremeno, ali u različitim proporcijama. Zato trenutke opuštanja, sna i tišine možemo posmatrati kao prostorno vreme u kojem intuicija ima najveće šanse da se čuje.

Intuicija se može razvijati i negovati, baš kao svaka druga mentalna veština.

Njeno „kultivisanje” podrazumeva stvaranje uslova u kojima se um smiruje, a pažnja preusmerava ka unutrašnjem doživljaju.

Takva stanja mogu se postići kroz disanje, meditaciju, jogu, tai chi, umetnost, muziku, ples, kreativni rad ili jednostavno – boravak u prirodi.

U japanskoj tradiciji postoji izraz ”shinrin-yoku”, što u bukvalnom prevodu znači „šumska kupka”. Ovaj pojam opisuje svesni boravak u prirodi, posebno među drvećem, radi relaksacije, smanjenja stresa i regeneracije uma i tela. Na engleskom glasi ”forest bathing”.

Upravo u takvim trenucima dolazi do usklađivanja uma i tela, čime se otvara prostor za dublju percepciju i intuitivno razumevanje stvarnosti.

Umesto zaključka: Intuicija nam omogućava da mislimo drugačije i sagledamo svet iz nove perspektive, jer ona ide dalje od logičkog, analitičkog uma. Ako želimo da dosegnemo svoj najviši potencijal, intuicija je put koji nas vodi kroz spoznaju, otkrivanje sebe i ka pristupanju informacijama koje su zatvorene za naučne metode. Intuicija se vežba, kao i mnoge druge mentalne aktivnosti, a što je više kultivišemo, to bolje i jasnije razumemo ono što nam ona saopštava.

Ukoliko želiš da vežbaš intuiciju i razvijaš intuitivne pristupe, prijavi se za onlajn radionicu na: prevodiocibg@gmail.com

Ili se javi telefonom: +381(0) 65 36 70 320