Ana Todorović RadetićTekst napisala: Ana Todorović-Radetić
Koliko puta ste učili nešto što je toliko dosadno, suvoparno i bez ikakve sličice da su vam misli lutale ko zna kuda? Koliko puta ste čitali ili učili nešto što je komplikovano, zamršeno, nerazumljivo, teško? Verujem, bezbroj puta do sada.
Prisetite se samo koliko puta ste vodili beleške na nekom predavanju (linearna forma) i pisali i pisali i nakon toga većinu stvari zaboravili? Da ste imali crteže na tim papirima, verujem da biste se posle predavanja odmah svega prisetili.
Probajte da se setite 10 rečenica koje ste čuli u poslednjih mesec dana? Da li možete da se setite ijedne? Teško. Ali zato možete da se setite nekog dana, događaja, utiska, zbog toga što su urezani u vašu memoriju uz pomoć slika, čula, asocijacija… Još jedan dokaz kako naša memorija funkcioniše.
Kako se crtaju mape uma? O tome smo već pisali. A zašto su korisne mape uma? Pogledajte ovde:
Da li su mape uma nešto novo? Ne baš. Pitanje je samo kada ste čuli o njima. Mnogi geniji iz prošlosti su stalno koristili slike, crteže i asocijacije radeći na svojim izumima. Leonardo da Vinči, na primer.
Toni Buzan, čuveni tvorac ove tehnike, kaže da ih već koristi 450 miliona ljudi širom sveta. On je stručni konsultant mnogim velikim korporacijama, kao što su: Microsoft, IBM, Walt Disney, Apple. Ovo je njegov sajt i veoma je zanimljiv: http://www.tonybuzan.com/
Pored toga što mape uma podsećaju na neurone, one na sličan način (kao što se neuroni međusobno povezuju) povezuju ideje, misli, reči, crteže i asocijacije. Mapa uma je, ukratko, “jezik”, tj. metajezik mozga, eksternalizovan.
Ali najpre naučite da ih crtate. Pa da ih primenjujete učeći. Onda da uz njih planirate. A kada uspete da ih koristite na dnevnom nivou, shvatićete da vam život postaje ispunjeniji, produktivniji i uspešniji na svakom nivou. Probajte i uverite se.
Dodaj komentar