Japanski pogled na smisao života – Ikigai

Japan je zemlja u kojoj duga tradicija i najviša tehnološka dostignuća koegzistiraju u veoma usklađenoj ravnoteži. Brojni putopisi o ovoj zemlji izlazećeg sunca, koja je najverovatnije jedna od najneobičnijih i najposebnijih zemalja na svetu za posetiti, opisuju je kao spoj futurističke tehnologije i vekovne tradicije koja se poštuje, a u kojoj i najmoderniji gradovi i dalje neguju rituale i disciplinu u svakodnevnom životu. 

Japan ima i jednu od najdugovečnijih populacija na svetu, sa prosečnim životnim vekom od oko 84 godine, ali i jednu od najviših stopa urbanizacije, pa megapolisi poput Tokija svakodnevno opslužuju desetine miliona ljudi bez vidljivog haosa. 

U visoko automatizovanoj i digitalizovanoj stvarnosti i dalje se čuvaju rituali stari vekovima − od hanamija (posmatranja cvetanja japanske trešnje, sakure), preko japanske čajne ceremonije, pa sve do poštovanja zanata i svakodnevne discipline rada.

U istom danu posetilac može da se nađe pod svetlima najsavremenijih četvrti, a zatim u uličici u kojoj vreme kao da je stalo, i da ostane zadivljen takvim spojem tradicionalnih vrednosti i visoke tehnologije u savremenom životu. I zato je dobro da se Japan doživi lično.

Gotovo naučna preciznost životnog funkcionisanja Japanaca najpre se uočava u javnom prevozu gde vozovi dostižu pouzdanost od preko 99%, pa nije neobično što posetiocu ponekad deluje kao da je zakoračio u 22. vek. U zemlji sa oko 125 miliona stanovnika, od kojih više od 28% ima preko 65 godina, takav sistem prati izuzetno niska stopa kriminala i snažan osećaj kolektivne odgovornosti, a urednost je vrlina koja se upražnjava na svakom mestu.

S druge strane, tradicija se ogleda i u samom načinu života ljudi − u njihovoj sklonosti ka skromnosti, uzdržanosti i poštovanju zajednice, u navici da se lične potrebe usklađuju sa okruženjem i drugima, kao i u osećaju odgovornosti prema poslu, prostoru i vremenu koji se doživljavaju kao zajednička vrednost.

Upravo ta mešavina reda i skromnosti, discipline i estetike, otkriva još jednu važnu crtu japanskog društva: sklonost da se smisao ne traži samo u velikim ciljevima i prekretnicama, već u doslednosti svakodnevnih radnji, u veštinama koje se strpljivo usavršavaju i u načinu na koji se neguju odnosi i zajednica – u onome što Japanci nazivaju ikigai, ličnim razlogom zbog kog se ustaje ujutru.

Šta ikigai zaista znači

Ikigai se najčešće prevodi kao „razlog za buđenje ujutru“, ali sama reč nosi slojevitije značenje. Nastaje od iki (život) i gai (vrednost, korist, ono što život čini smislenim), pa se ikigai može razumeti kao „vrednost življenja“ ili kao unutrašnji razlog zbog kog svakodnevica dobija smisao, čak i kada spolja deluje sasvim obično. 

U tom kontekstu, i japansko pismo deluje kao dobra metafora za slojevitost: japanski jezik koristi tri pisma (kanji, hiraganu i katakanu), a značenja se često grade kroz kombinovanje znakova, nijansi i konteksta − slično kao što se i ikigai retko svodi na jednu jedinu, jasnu rečenicu.

Ikigai nije nužno velika životna misija, poziv ili karijera iz snova. Češće se prepoznaje u onome što je skromno, svakodnevno i stvarno: u načinu na koji se radi, u odnosima koji se neguju, u malim ritualima, u učenju i u sitnim stvarima koje donose radost u svakodnevici. 

Za nekoga, ikigai može biti posao koji se obavlja savesno i sa osećajem odgovornosti. Za drugoga, briga o porodici, negovanje bašte, učenje, prenošenje znanja ili svakodnevni rituali. Ikigai ne mora da bude spektakularan da bi bio stvaran.

Važno je razumeti i da se ikigai ne posmatra kao nešto što se „pronalazi“ jednom zauvek. On se menja tokom života, prilagođava godinama, okolnostima i unutrašnjim promenama. Ponekad je lako prepoznatljiv, nekad se ne vidi jasno, pod pritiscima svakodnevnih obaveza, a nekad se otvara tek kada život uspori i pokaže novo značenje poznatih stvari. 

Ikigai i zapadno tumačenje smisla

Na Zapadu se ikigai često predstavlja kroz dijagrame i modele koji pokušavaju da ga racionalizuju: šta voliš, u čemu si dobar, šta svetu treba i za šta možeš biti plaćen. 

Iako takvi modeli mogu biti korisni kao početna mapa, ikigai u japanskom smislu često je širi i jednostavniji − ne mora da ima veze sa karijerom ili zaradom, već sa osećajem da život ima lični smisao i kontinuitet. U japanskom društvu, ikigai ne mora da ima veze sa novcem niti sa profesionalnim uspehom. On može da postoji i tamo gde nema karijere, priznanja ili vidljivih rezultata. Smisao se ne meri ishodom, već kontinuitetom.

Upravo tu dolazi do razlike: dok zapadni pristup često traži lično postignuće, ikigai postavlja suštinsko pitanje:

„šta daje mom životu osećaj vrednosti, danas, u ovim okolnostima“.

Kako se ikigai prepoznaje u svakodnevnom životu

Ikigai se retko pojavljuje kao jasan odgovor. Češće se prepoznaje u onome što se iznova ponavlja u svakodnevnom životu. To su momenti u kojima postoji osećaj unutrašnje usklađenosti, čak i kada nema posebne euforije. 

U procesu ličnog razmišljanja o ikigaiju, korisno je obratiti pažnju na sledeće aspekte:

• aktivnosti u kojima se gubi osećaj za vreme
• radnje koje se obavljaju sa prirodnom posvećenošću
• teme koje se iznova vraćaju u razmišljanjima
• situacije u kojima postoji osećaj korisnosti
• veštine koje su se razvijale spontano, bez pritiska
• vrednosti koje utiču na važne odluke

Ikigai ne obećava stalnu sreću

Jedna od čestih zabluda jeste da ikigai garantuje sreću i lakoću. U stvarnosti, ikigai ne isključuje napor, umor ili odgovornost. Naprotiv, često podrazumeva istrajnost i spremnost da se neke stvari rade iz dana u dan, čak i kada nema posebnog poleta.

Iz ugla neuronauke, to ima smisla: mozak se brzo navikava na „velike“ događaje i nagle dobitke, pa euforija kratko traje, dok se dugoročniji osećaj stabilnosti češće gradi kroz rutinu, učenje i male, ponovljene korake koji vremenom postaju deo identiteta. Drugim rečima, ikigai nije stalni nalet motivacije, već pre osećaj pravca; on pomaže da se ide dalje i onda kada raspoloženje varira, a dani nisu idealni.

Ikigai ne znači život bez problema, već način da se i u složenim okolnostima zadrži osećaj pravca i unutrašnje povezanosti. On ne uklanja teškoće, ali daje razlog da se kroz njih prođe, i okvir da se u zahtevnim periodima sačuva osećaj smisla, kontinuiteta i lične snage.

Zašto je ikigai danas relevantan

Sve ono što Japan čini toliko upečatljivim, poput spoja visoke tehnologije i vekovne tradicije, discipline svakodnevice, kolektivne odgovornosti, dugovečnosti i gradova koji funkcionišu bez vidljivog haosa, ujedno objašnjava i zašto je ikigai nastao baš u takvom okruženju. 

U kulturi u kojoj se smisao ne meri samo velikim uspesima i prekretnicama, već kontinuitetom, posvećenošću i negovanjem odnosa, ikigai dobija svoje puno značenje: lični razlog zbog kog se ustaje ujutru, često skroman i svakodnevan, ali dovoljno snažan da životu daje pravac i stabilnost.

Danas, kada tempo sve brže raste, a pažnja se rasipa između obaveza, ekrana i tuđih očekivanja, ikigai vraća fokus na ono što može da traje: na navike koje grade karakter, odnose koji se neguju, rad koji ima smisla i veštine koje se stiču svakodnevnim, malim koracima.

Zato Japan stoji kao uzor kome vredi težiti, jer je primer uzvišene ravnoteže u čoveku; pokazatelj da se može koračati napred, a nositi sa sobom mir i dostojanstvo prošlih vekova. Upravo zato budućnost ne pripada najbržima, već onima koji znaju kuda idu.