Kako pospešiti kreativnost?

Piše: Ana Todorović-Radetić

Jedna veština je od neprocenjive vrednosti – sposobnost da se bude kreativan u trenutku kada se to od vas zahteva. Sve veća potreba za kreativnošću traži od kreativca da bude u mogućnosti da se fokusira, bude inventivan i stvori originalnu ideju za veoma kratko vreme.

A kako izgledaju stvari u realnosti? Iako postoje zanimljivi projekti, većina njih, bar u prvoj fazi, baca kreativca na tantalove muke.

A šta kaže psihologija o stvaralaštvu? Postoje 4 faze stvaralačkog mišljenja:

1.     Faza pripreme. Ovde stvaralac mnogo vremena provodi razmišljajući i sakupljajući informacije.

2.     Faza inkubacije. Kreativac se umara od razmišljanja i odustaje od ideje. To je faza nerada i mirovanja kada se radi nešto drugo. Međutim, naš mozak nastavlja podsvesno da rešava zadatak (to najbolje znaju i oni koji ujutru ustanu, a noću su sanjali rešenje nekog zadatka). Vrlo često nismo ni svesni da intenzivno razmišljamo o nečemu. Sanjarenje i vizualizacija su magični trenuci u stvaralaštvu, toliko neophodni u kreativnom procesu.

3.     Faza inspiracije. Ideja pada na pamet! (uvek sam se pitala odakle padaju te ideje, iz kosmosa, odakle?

4.     Faza provere. (Ovo se odnosi samo na naučno stvaralaštvo koje se mora potkrepiti dokazima)

Psihologija još i nabraja koje su to osobine ličnosti poželjne za stvaralaštvo: radoznalost, motivacija, upornost, marljivost, samouverenost, istrajnost…

A sada da se vratimo temi, dakle, kako pospešiti kreativnost?

1.     Napravite dobar raspored rada. Iako ovo zvuči potpuno nekreativno, uvođenje reda i rasporeda u svakodnevni život umnogome olakšava stvari. Dobra organizacija čini čuda. Napravite raspored koji vam odgovara i u psihičkom i u fizičkom smislu. Neko bolje radi ujutru, neko noću. Postoje neke obaveze koje su potpuno dosadne, a moraju se obaviti, pa zato dobar raspored znači da ne morate vreme određeno za kreativu da trošite na to.
2.     Obezbedite sebi kreativan kutak (mesto za rad). Slična stavka prethodnoj – ako imate svoj kutak gde vam ništa ne odvlači pažnju kada radite ili se jednostavno odlično osećate u mikrokosmosu koji ste napravili za sebe, onda je taj dobar osećaj već odličan preduslov za prijatan rad. Pozitivan stav vodi u druge pozitivne stvari. (Kao kada se jedna osoba smeje, svi oko nje počinju da se smeše, probajte 🙂
3.     Pričajte o tome što radite. Razgovarajte o svojim idejama sa drugima i razgovarajte sa drugima o onome što oni rade. Čak i kada teme nisu povezane, kada imate nekoga sa kim razmenjujete mišljenje, vi glasno razmišljate i analizirate, negujete ideju otvorenog uma i razvijate kreativna rešenja. Ponekad, promena perspektive, tj. ugla posmatranja stvari bude od krucijalne važnosti za stvaralaštvo. Zato je i bitno da budete okruženi inspirativnim osobama.

4.     Postanite posmatrač. Posmatrajte svet i ljude oko sebe. Pratite promene u društvu, obratite pažnju na ključne reči koje se ponavljaju na vestima, na primer. One obično oslikavaju neku društvenu pojavu ili situaciju. Ako sedite u kafiću, osmotrite ljude, njihov način komunikacije… Treba upoznati svoju ciljnu grupu ako je potrebno da prenesete neku poruku svojim stvaralaštvom.

5.     Proširite kreativna interesovanja. Rad svakog dana na istoj vrsti projekta može da postane iscrpljujuć i krajnje neinventivan. Zato treba proširiti sfere interesovanja, na primer, na fotografiju, slikarstvo, muziku, pisanje – bilo šta što može da stimuliše um u pozitivnom smislu.

6.     “Prikupljajte” inspiraciju. Napravite svesku, prezentaciju, fasciklu, šta god, gde ćete stavljati fotografije, isečke iz novina… Može biti i u digitalnoj formi. Probajte da idete i korak napred od pukog prikupljanja inspirativnih delova na gomili. Proučite razne kombinacije različitih delova, razmišljajte kako bi nešto moglo da funkcioniše, isprobajte i nešto što nikada ne biste kombinovali… Ako naiđete na misao ili pročitate nešto što vas je emotivno ili intelektualno dotaklo, zapišite tu misao. Negde sam pročitala da, kada zapišemo neku misao ili cilj, stvari počinju da se dešavaju.

7.     Naučite nešto novo svaki dan. Nemojte nikad da se zaustavite u učenju. Živimo u tehnološkoj eri gde se stvari menjaju munjevitom brzinom. Zato moramo i mi da se menjamo. Da li ćemo učiti novi jezik, nove kompjuterske veštine, raditi istraživanja iz određenih oblasti i sl. zavisi od naših aspiracija. Ali poznavanje raznih metoda umnogome razvija našu inventivnost.

8.     Primenite inverziju i posmatrajte stvari iz opozitnog ugla. Zamenite početne i krajnje uslove i mozak će mnogo jasnije ukapirati zakonitosti. Ako ne znate šta je idealno ili optimalno, da li znate šta je najgora situacija? Nekad na osnovu onog što ne želite mnogo jasnije definišete oblast koju želite!

Uz sve to, neophodan je dobar san i često pravljenje pauza. Jer, zapamtite šta kaže psihologija – faza inkubacije vodi do ideje.