Putovanja u procesu učenja jezika

Putovanja su odličan vid učenja jezika. Trenuci kad ste prepušteni svojim veštinama i načinu komuniciranja su dragoceni, pažnja je maksimalna, a snaga jezika se nikad bolje ne manifestuje.

U tom cilju, jedan putopis o znamenitostima jedinog grada koji živi na dva kontinenta, nekadašnjeg Konstantinopolja, a današnjeg Istanbula.

Plava Džamija

Sultanahmet camii (džamija sultana Ahmeta ili Plava džamija) počela je da se gradi 1609. i završena je za sedam godina. Ova izuzetna građevina, sa šest gracioznih minareta, gleda na Mramorno more, Zlatni rog i Bosfor, a njena silueta dominira starim gradom.

Plavu džamiju je naručio sultan Ahmet I, a projektovao ju je Mehmed-aga. Unutrašnjost kupola i lukovi puni su dekorativne kaligrafije, ali 20.000 ili više iznik pločica pokriva unutrašnje zidove po čemu je dobila ime. Ogromna centralna kupola je široka 33 m i, zajedno sa manjim kupolama i polukupolama, nalazi se na četiri ogromna stuba, „slonove stope“, od kojih je svaki širok 4,5 m. Ogromna zagrađena unutrašnjost je okružena sa 260 prozora od vitraža i kupa se u dnevnoj svetlosti, time uvećavajući plave crepove u unutrašnjosti. Na žalost, vitraži nisu originalni – oni su davno bili razbijeni u zemljotresu.

Kada su prvi put sagradili 6 minareta, to je izazvalo veliki bes, jer je jedna džamija sa šest minareta postojala u Meki i nekima je izgledalo da je sultan bio drzak. Razmišljajući unapred, sedmi minaret je sagradio u Meki i tako je na fin način izbegaio problem. Plava džamija je otvorena svakog dana za posetu, osim tokom molitvi, i muškarcima i ženama je dozvoljeno da uđu dok god su izuveni i adekvatno obučeni. Pod je prekriven izvanrednim tepihom i u njemu još ima drevnih i prelepih molitvenih ćilima.

Aja Sofija

Aja Sofija, crkva Sveta Mudrost, nekadašnja je pravoslavna crkva i nalazi se preko puta Plave džamije. Ona je jedna od najvećih zatvorenih prostora na svetu i zapanjujuća je arhitektonska majstorija. Prva bazilika je završena 360. godine, ali je izgorela do temelja 532. godine, a zatim ju je ponovo izgradio vladar Justinijan, kao najlepšu hrišćansku crkvu Rimskog carstva.

Justinijan je skoro ispraznio vladarsku kasu za tu raskošnu građevinu. Doneo je mermer i drugi građevinski materijal iz Azije i Egipta, a opljačkane stubove iz Efesa. Ogromna centralna kupola široka 30 m nalazi se na dve polukupole i ogromnom potpornom stubu oko nje, što daje ogroman prostor unutra. Stub plača, napravljen od poroznog kamena, kvasi se vodom iz cisterne ispod i kažu da ima isceliteljsku moć.

Godine 1453, nakon što je grad pao u ruke Turaka, Aja Sofija je postala džamija, a kasnije su joj dodata 4 minareta koji je okružuju – minaret od cigli je napravio Mehmed Osvajač, najtanji je napravio Bajazit II, a dva šira Selim II. Većina sultana dodala je nešto crkvi, posebno Mahmut II, koji je, između ostalog izgradio prelepu biblioteku. Većina njenih dragocenosti je pljačkana tokom vekova, krstaši su čak uzeli i izrezbarena pozlaćena bronzana vrata, kao i zlatni i srebrni presto. Prvobitni mozaici i njihove ranije zamene uveliko su nestali, ali od onog što je ostalo, najlepše se nalazi u ženskoj galeriji, i sve to, čak i danas, izaziva strahopoštovanje, uključujući i Hrista Pantokratora. Postala je muzej nakon što je Mustafa Kemal Ataturk naredio da se ponovo restauriše 1935. godine.

Palata Topkapi

Palata Topkapi (Topkapi Sarayi) nalazi se na rtu koji se zove rt Seraglio, na istočnom kraju Starog grada Istanbula i gleda na Bosfor i Mramorno more. Ogroman kompleks palate obuhvata oko 70 hektara i nekada je u njoj živelo 40.000 ljudi. Mehmed II počeo je izgradnju 1462. godine, a Turskim carstvom se odatle vladalo skoro 400 godina.

Danas posetioci u palatu ulaze kroz Srednju kapiju, koja vodi do Druge dvorane, ili Većničke dvorane, gde se sastaje državni savet, a njime predsedava veliki vezir. Sultan je mogao da prisluškuje sednice iza rešetkastog prozora. Sa jedne strane većničke dvorane nalazi se harem – lavirint od skoro 400 soba, holova i terasa grupisanih oko dve velike prostorije. Deo za evnuhe nalazi se blizu ulaza i sastoji se od neudobnih sobičaka, koji nisu ništa bolji od soba nekih konkubina. Evnuh je odlučivao koje će od konkubina biti predstavljene sultanu, a njegove omiljene konkubine su šetale „zlatnom stazom“ do njegovih privatnih apartmana. Svaka od njegove četiri žene imala je sopstveni deo palate, ali je samo sultanova majka imala za sebe ceo sprat.
Treća dvorana se sastoji od prelepo ukrašene prestone prostorije, Biblioteke Ahmeta III, sa svojom unikatnom zbirkom grčkih i arapskih rukopisa i zapanjujućom zbirkom odevnih predmeta, prekrivenih dragim kamenjem i napravljenih od srebrnih i zlatnih niti, koje su nosili sultani. Sve ovo je slabo u poređenju sa veličanstvenošću same Riznice – četiri sobe pune dragulja, u kojima se nalaze i smaragdni Topkapi bodež, dijamant Kašikči, koji je peti po veličini na svetu, i dva ogromna neobrađena smaragda.

Saradnici na ovom putopisu, online tim Mitos Travel-a.