Ana Todorović RadetićIstraživanje o najčitanijim domaćim piscima omogućio je roman „Cvetovi agave“.
„Veći greh od spaljivanja knjiga je ne čitati knjige”, rekao je poznati ruski pesnik i Nobelovac Josif Brodski, dok je čuveni španski pisac Migel de Servantes tvrdio da „nema knjige a da u njoj ne može ništa dobro da se nađe”. Iako gotovo svaki naslov pre ili kasnije pronađe svog čitaoca, činjenica je da mnoga dela kako domaće, tako i svetske književnosti vremenom gube na popularnosti, dok veliki broj napisanog često i ne uspeva da osvoji širu čitalačku publiku. Ipak, ima i onih drugih – svevremenih pisaca i književnih dela kojima vreme ne može ništa, i koja se uvek iznova rado kupuju, pozajmljuju, čitaju i preporučuju.
U nastavku teksta izdvajamo neke od domaćih klasika, modernih klasika i pisaca beletristike koji su stekli i zadržali naklonost čitalačke publike od „svog vremena” pa sve do današnjih dana, i čija popularnost ne bledi uprkos decenijama koje su prošle od nastanka i prvog objavljivanja njihovih dela.
Branislav Nušić. Jedan od naših najznačajnijih komediografa – pravog imena Alkibijad Nuša, daleko poznatiji kao Branislav Nušić, iza sebe je ostavio dela u kojima je, mahom kroz prizmu humora, prikazao svakodnevicu i osobine srpskog društva svoga doba. Ovaj klasik domaće književnosti često je i rado čitan i u današnje vreme, a drame poput „Sumnjivog lica”, „Gospođe ministarke” i „Narodnog poslanika” nastavljaju da žive što u knjigama, što kroz brojna pozorišna izvođenja. Nušićevo humorističko autobigrafsko delo nazvano jednostavno „Autobiografija” i danas je na spisku za čitanje ne samo školaraca već i brojnih zrelih čitalaca koji vole i cene kvalitetnu komediju.
Ivo Andrić. Svaki učenik koji prilježno čita školsku lektiru dobro je upoznat sa Andrićevim romanom „Na Drini ćuprija” i novelom „Prokleta avlija”, a njegova dela neprolazne književne vrednosti – zbirke pripovedaka i eseja, lirika u prozi objedinjena u knjigama „Ex Ponto” i „Nemiri”, riznica misli i zapisa „Znakovi pored puta”, romani „Travnička hronika”, „Gospođica” i drugi poznati naslovi, neizostavan su deo kućne biblioteke gotovo svakog poštovaoca domaćih klasika. Nobelova nagrada za književnost dodeljena mu je 1961. godine „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”.
Desanka Maksimović. Znamenita srpska pesnikinja Desanka Maksimović poeziju je takođe i prevodila, i to sa četiri strana jezika, a iza sebe je ostavila pedesetak objavljenih knjiga –kako pesničke zbirke, tako i prozna ostvarenja za decu i odrasle. Njenim jednostavnim, a duboko emotivnim stihovima čiji su česti motivi ljubav i priroda rado se okreću ljubitelji poezije i domaćih klasika, a „Vrt detinjstva”, „Nemam više vremena”, „Letopis Perunovih potomaka” samo su neke od njenih poznatih poetskih zbirki.
Milica Jakovljević Mir-Jam. Novinarka i književnica Milica Jakovljević, poznatija pod pseudonimom Mir-Jam, u svojim romanima najčešće se bavila temama ljubavi i braka, ali i načinom života i vrednostima građanske klase u međuratnom periodu. „Greh njene majke”, „Ranjeni orao”, „Samac u braku”, „Nepobedivo srce” i druga njena dela i danas su popularna među ljubiteljima ovog žanra, a kao književni stvaralac ponela je nadimak Džejn Ostin srpske književnosti. Gotovo svi njeni romani doživeli su ekranizacije mahom u vidu televizijskih serija, ali i nekoliko igranih filmova.
Meša Selimović. Poetska, refleksivna i filozofska drama o dervišu Ahmedu Nurudinu – „Derviš i smrt”, roman je koji je šezdesetih godina prošlog veka proslavio i danas veoma čitanog pisca Mehmeda Mešu Selimovića. Ovo ostvarenje koje je delimično zasnovano na autobiografskoj osnovi i inspirisano udesom piščevog rođenog brata kritika je ubrzo nakon objavljivanja proglasila izuzetnim. Romani „Tišine”, „Tvrđava” i „Ostrvo” neka su od Selimovićevih najpoznatijih dela, a deo njegovog opusa je i autobiografija pod naslovom „Sjećanja”.
Dobrica Ćosić. Trostruki kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, Dobrica Ćosić je na literarnu scenu stupio romanom „Daleko je sunce”. Pišući o ljudskim sudbinama omeđenim istorijskim i ratnim zbivanjima, obogatio je korpus domaće književnosti značajnim delima poput „Korena” i „Deoba”, te višetomnih romana „Vreme smrti”, „Vreme zla” i „Vreme vlasti”. Popularnost televizijskih serija snimljenih po Ćosićevim delima mnoge je inspirisala da iznova pročitaju neke od njegovih romana, ali i podstakla one koji do sada nisu čitali ovog velikog pisca da se upoznaju sa njegovim opusom.
Duško Radović. Iako ga znamo kao jednog od najvoljenijih dečjih stvaralaca u domaćoj književnosti, Dušan Duško Radović pisao je i za odrasle, a njegovi stihovi, priče i aforizmi ni decenijama kasnije nisu podlegli čitalačkom zaboravu. Ljubitelji aforističke forme rado posežu za trodelnom zbirkom „Beograde, dobro jutro”, koja donosi izbor Radovićevih tekstova emitovanih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u istoimenoj emisiji Prvog programa Studija B. Takođe, i dalje su popularne i duhovite priče objedinjene u knjizi „Ženski razgovori”.
Borislav Pekić. Jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka – Borislav Pekić, autor je dela prevedenih na čak 18 svetskih jezika, čija čitanost ni u savremeno doba ne opada među ljubiteljima književnosti. Već prvim romanom „Vreme čuda” privukao je pažnju kako čitalaca, tako i kritike, a jedno od njegovih čuvenih ostvarenja je i sedmotomna fantazmagorična saga „Zlatno runo”. Potresan i duboko metaforičan, Pekićev roman „Besnilo” doživeo je obnovljenu popularnost upravo u poslednjih nekoliko godina obeleženih pandemijom korona virusa.
Miroslav Antić. Autor čuvene pesme „Plavi čuperak” i niza poetskih zbirki, Miroslav Mika Antić nesumnjivo je jedan od omiljenih domaćih pesnika kako među decom i mladima, tako i među odraslim čitaocima. Prvi put objavljene u drugoj polovini prošlog veka, njegove zbirke („Mit o ptici”, „Savršenstvo vatre”, „Izdajstvo lirike” i druge) i danas doživljavaju nova izdanja i lako nalaze svoj put do čitalaca. Iako je najpoznatiji po svojoj lirici, ostvario se i kao pisac dramskih dela i režirao nekoliko filmova.
Momo Kapor. Diplomirani slikar, novinar i književnik, Momo Kapor je stekao izuzetnu popularnost pišući tekstove koji su najpre objavljivani u časopisu „Bazar” pod naslovom „Beleške jedne Ane”, da bi 1972. bili objedinjeni u istoimenoj knjizi. Bili su i ostali popularni njegovi naslovi kao što su „Foliranti”, „Zoe”, „Provincijalac” i drugi, a kultni roman „Una”, intrigantna ljubavna drama o mladoj studentkinji i profesoru Babiću, i u današnje vreme čuva svoje mesto na listi najčitanijih dela domaćih pisaca.
A koji to književnici – naši savremenici nose titulu najčitanijih modernih autora
A koji to književnici – naši savremenici nose titulu najčitanijih modernih autora i koja su književna dela napisana i(li) objavljena u savremeno doba naročito tražena? Spisak autora i naslova koji se bore za svoja mesta na top-listama najprodavanijih knjiga današnjice nesumnjivo bi bio podugačak – a u nastavku teksta predstavljamo vam samo neke od popularnijih i čitanijih savremenih pisaca.
Bojan Ljubenović. Novinar, kolumnista, aforističar i pisac Bojan Ljubenović iza sebe ima više od dvadeset objavljenih naslova kako za odrasle, tako i za decu. Njegovo stvaralaštvo namenjeno odraslim čitaocima uglavnom je obojeno satiričnim tonovima, a popularne knjige „Pisma iz Srbije” i „Srbijo, Bog ti pomogo” pretočene su i u uspešne monodrame. Nakon značajnog uspeha romana „Da je bolje, ne bi valjalo“, književna publika odlično je prihvatila i zbirku satiričnih priča „Ništa nije smešno“, koja kroz preplitanje humora, gorčine i društvene kritike suočava čitaoca sa svetom u kome živimo. Čitaocima „Večernjih novosti“ Ljubenović je poznat i kao urednik rubrike TRN.
Dejan Tiago-Stanković. Srpski, ali istovremeno i portugalski pisac Dejan Tiago-Stanković domaću publiku osvojio je romanima „Estoril“, čija je radnja smeštena u istoimeno letovalište za vreme Drugog svetskog rata, i „Zamalek“, čija se neobična priča razvija iz jedne antikvarnice u dalekom Kairu. Tiago je ne samo pisac već i prevodilac sa srpskog na portugalski i obrnuto, a među njegovim najznačajnijim prevodilačkim radovima su prevodi dela Ive Andrića, Dragoslava Mihailovića i Žozea Saramaga. Kolika je popularnost njegovih knjiga pokazuje i činjenica da se roman „Estoril“ nalazi na spisku školske lektire u Portugalu.
Dejan Stojiljković. Prozni i dramski pisac, ali i filmski i strip scenarista Dejan Stojiljković autor je niza romana prevashodno istorijske tematike, nekoliko zbirki priča, od kojih je poslednja – „Neonski bluz”, ovenčana Andrićevom nagradom, i jedan je od tvoraca ilustrovane trilogije o Stefanu Nemanji. Od izuzetno uspešnog bestselera „Konstantinovo raskršće” koji je doživeo i adaptaciju u vidu stripa, pa do romana „Dukat za lađara”, njegove knjige nisu izgubile na popularnosti. Između ostalog, Stojiljković je i jedan od scenarista izuzetno gledane televizijske serije „Senke nad Balkanom”.
Đorđe Lebović. Prvi put objavljen 2005. roman „Semper idem” pisca, dramaturga i scenariste Đorđa Lebovića doživeo je još nekoliko izdanja i prethodnih godina ne odstupa sa liste najtraženijih naslova u knjižarama. Ovaj roman-hronika na kome je autor, i sam prošavši kroz ratna stradanja, radio sve do smrti, govori o detinjstvu proživljenom uoči Drugog svetskog rata i dešavanjima u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji viđenim kroz oči jednog dečaka. Objavljen je posthumno iz Lebovićeve zaostavštine, kao i zbirka priča „Anđeli neće sići sa nebesa”, koja je iz štampe izašla prošle godine.
Marko Vidojković. Od prvog romana „Ples sitnih demona” do današnjih dana pisac i kolumnista Marko Vidojković nesumnjivo je uspeo da privuče i zadrži pažnju svoje čitalačke publike. Nagrađivani roman „Kandže”, čija su tema građanski protesti 1996/97. i koji je za manje od dve godine od objavljivanja doživeo pet izdanja, dobio je priznanje „Zlatni bestseler” kao jedan od najtraženijih naslova u domaćim knjižarama. Satirični prikaz stvarnosti koja nas okružuje u dvema poslednjim Vidojkovićevim knjigama – romanu „Đubre” i zbirci priča „Kovid 19+”, takođe je naišao na odličan prijem kod čitalaca.
Milena Marković. Srpska pesnikinja, scenaristkinja i dramska spisateljica Milena Marković dospela je u žižu interesovanja čitalaca i kritike nakon što je njen naslov „Deca” dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen u 2021. godini. Ispovedna priča o porodici, detinjstvu i odrastanju, neobična po tome što je napisana kao roman u stihu i bez znakova interpunkcije, „Deca” su brzo postala jedna od traženijih knjiga domaćih pisaca u novije vreme. Popularnost ovog naslova mnoge je navela da se, ukoliko već nisu, upoznaju i sa pesničkim zbirkama ove autorke, kao što su „Pas koji je pojeo sunce”, „Pesme za žive i mrtve” i druge.
Miodrag Majić. Iako je po struci pravnik i po zanimanju sudija Apelacionog suda u Beogradu, Miodrag Majić okušao se i kao pisac i već sa svoja prva dva romana uspeo da privuče ogromnu pažnju čitalačke publike. „Deca zla” i „Ostrvo pelikana” trileri su koji se čitaju „u jednom dahu”, tim pre što kroz napetu i dramatičnu priču oslikavaju i društvenu stvarnost u kojoj se nalazimo. Mada je tek na početku književne karijere, Majićeve romane mnogi već svrstavaju među najbolja dela kriminalističkog žanra u domaćoj književnosti.
Mirjana Bobić Mojsilović. Novinarka, kolumnistkinja i književnica Mirjana Bobić Mojsilović takođe se bavi i slikanjem, a autorka je i nekoliko popularnih i često izvođenih pozorišnih komada. Kao pisac, jedna je od miljenica čitalaca koji vole ljubavne, ozbiljno-duhovite priče i drame čiji su nosioci uglavnom ženski protagonisti, i koji rado čitaju njene naslove kao što su „Azbuka mog života”, „Srce moje”, „Tvoj sam”… U novije vreme, na top-listama najprodavanijih naslova u knjižarama je i zbirka priča „Baba, nemoj ništa da me pitaš”, reizdanje njene prve objavljene knjige.
Nenad Novak Stefanović. Ljubitelji publicističkih i dela sa istorijskom tematikom često se odlučuju za knjige Nenada Novaka Stefanovića. Među njegovim najtraženijim naslovima svakako su „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda” i „Beograd kroz ključaonice 100 kuća”, u kojima autor na zanimljiv način, kroz priče o značajnim beogradskim zdanjima, vodi čitaoca kroz istoriju srpske prestonice. Veliku popularnost postigao je i njegov najnoviji roman „Apis i Aleksandar”, priča o životu naslovnih junaka koji su obeležili modernu srpsku istoriju.
Vladika Grigorije. Među najčitanijim autorima današnjice našao se i jedan duhovnik, svetovnog imena Mladen Durić – episkop Srpske pravoslavne crkve, vladika Grigorije. Njegova najnovija knjiga, roman „Nebeska dvorišta”, upečatljiva i potresna priča o studentu teologije smeštena u predratni period ranih devedesetih, već od objavljivanja je u samom vrhu na top-listama najtraženijih naslova u našim knjižarama. Ništa manji uspeh postigla su i njegova prethodna dela – svojevrsna autobiografija „Gledajmo se u oči” i zbirka priča „Preko praga”.
Istraživanje o najčitanijim domaćim piscima omogućio je roman „Cvetovi agave“.
Dodaj komentar