Ana Todorović RadetićDa li ste znali da je Nikola Tesla bio veliki zaljubljenik u poeziju i prvi koji je prevodio Zmajeve pesme na engleski jezik? Inspiraciju za ovu priču pronašla sam u knjizi „Ja, Nikola Tesla”, koju su priredili Aleksandra Ninković Tašić i Milorad Durutović, u izdanju AGAPE knjige.
Ova dragocena zbirka zapisa o Nikoli Tesli otkriva i manje poznate aspekte našeg genijalnog izumitelja i pronalazača – njegovu duboku emotivnost, ljubav prema poeziji i doprinos srpskoj književnosti kao prvog prevodioca i tumača stihova Jovana Jovanovića Zmaja na engleski jezik.
Dirljiva i retko isticana strana Nikole Tesle ogleda se u njegovoj ljubavi prema stihovima. Ovaj briljantni um, koji je svetu podario svetlost, preminuo je sâm, pored knjige srpskih narodnih pesama, otvorene na pesmi „Smrt majke Jugovića”, a tražio je da ga isprate pesmom „Tamo daleko”. Tokom svog života, govorio je stihove na srpskom, engleskom, nemačkom i francuskom jeziku, ali je najdublju vezu osećao prema pesmama Jovana Jovanovića Zmaja.
Kao dečak, Tesla je zavoleo narodnu poeziju zahvaljujući majci Đuki, nepismenoj, ali izuzetno darovitoj ženi iz porodice izumitelja. Đuka je imala neverovatno pamćenje – znala je čitav Gorski vijenac napamet, kao i njegov otac prota Milutin, koji ga je učio da pamti, pogađa misli i razvija kritičko mišljenje. Njena intuicija vodila ju je da kroz epske pesme oblikuje sinovljev moralni kompas. Kao što majka Jevrosima savetuje Marka: „Nemoj, sine, govoriti krivo: ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga”, tako je i Đuka u svog sina usadila pravednost i čestitost.
Tesla je bio čitalac fanatik. U tajnosti je pravio lojanice da bi noću čitao. Kada je saznao da je Volter, pijući sedamdeset dve kafe dnevno, napisao gotovo sto knjiga, Tesla je odlučio da ih sve pročita – što ga je dovelo do ivice iscrpljenosti. Znao je napamet dela Šilera i Getea, naročito „Fausta”, kog je nazivao knjigom svog života. U mladosti, tokom teške bolesti, bila mu je dopuštena neograničena čitalačka sloboda – a upravo rani radovi Marka Tvena pomogli su mu u čudesnom oporavku. Dvadeset pet godina kasnije, kada je upoznao Tvena, ispričao mu je to – a slavni pisac je zaplakao.
Tesla nije bio samo naučnik. Imao je „pesnički temperament” i bio je istinski ljubitelj umetnosti i književnosti. Verovao je u jedinstvo nauke i umetnosti – da „dolaze iz istog izvora”. U jednom intervjuu ispričao je da je obrtno magnetno polje i indukcioni motor – pronalazak koji ga je proslavio u 26. godini – vizualizovao jedne večeri dok je sa prijateljem Antalom Sigetijem posmatrao zalazak sunca u Budimpešti.
„Hiljade vatri okretalo se plamteći hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magli, video sam kako se okreće magnetno polje i radi indukcioni motor. Video sam ih u suncu!”
Za Teslu, pesnik i naučnik nisu bili suprotnost, već dve strane iste prirode. Oslanjao se na misao Vilijama Blejka, koji je tvrdio da je univerzum rođen iz mašte, da ga ona održava i da će trajati dokle god postoji i jedan čovek. Za Teslu, mašta nije bila bekstvo od stvarnosti, već stvaralačka sila ravna svetlosti.
Njegova ljubav prema Zmajevoj poeziji bila je duboka i trajna. Kada je 1892. godine prvi i jedini put posetio Beograd, Tesla je Zmaju poljubio ruku dok mu je pesnik čitao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli”. Bio je to susret dve tople duše, u kojem su se stih i nauka sreli na svetoj tački poštovanja. Kasnije je rekao:
„U dalekoj tuđini čitao sam Zmajeve pesme, ljubio ih i suzama zalivao.”
Zajedno sa svojim prijateljem, istaknutim američkim pesnikom Robertom Andervudom Džonsonom, Tesla je za Century Magazine 1894. godine preveo 13 Zmajevih pesama. Prve tri su bile: „Tri ajduka”, „Dva sna” i „Čudnovata ljubav”. Prevodi nisu bili samo prenošenje reči – bili su poetski most između kultura, svojevrsni antologijski omaž srpskoj istoriji i izraz Teslinog dubokog poštovanja prema Zmaju.
U pismu iz 1894. godine, Tesla piše Zmaju:
„Odavna tražio sam takova druga, koga bih mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su… Htedoh „Đuliće”, ali je preteško… ma i koliko posla imao, za to ću naći vremena.”
Sam je napisao predgovor američkom izdanju Zmajeve poezije, gde srpsku narodnu borbu smešta u kontekst junaštva, pesništva i otpora, navodeći da su narodne pesme „besmrtni plod epohe u kojoj nije bilo ni nade za trgovinu, ni za nauku, ali je bilo poezije”.
Tesla je čitao i recitovao dugačke odlomke narodnog epa, koji je smatrao vrednijim i od Ilijade. Imao je prefinjen osećaj za vrhunsku poeziju, a njegovo poznavanje klasične književnosti Grčke, Italije, Nemačke, Francuske i Engleske bilo je zapanjujuće. Jedan njegov poznanik, češki student Frantižek Žurek, svedočio je kako je Tesla znao čitave knjige poezije napamet – svaku reč.
Veliki naučnik nije se ustručavao da pokaže svoju nežnu, umetničku stranu. Njegov „pesnički temperament” bio je toliko izražen da su i njegovi naučni govori često dobijali literarne konture. Njegovo prijateljstvo sa Markom Tvenom, njegova ljubav prema epskoj poeziji i guslama (posebno ga je dirnulo izvođenje pesme „Stari Vujadin” od strane guslara Petra Perunovića), kao i sublimacija njegovih emocija u nauku, otkrivaju duhovnu stranu jednog istinskog Prometeja 20. veka.
Nije ni čudo što mnogi smatraju da je Tesla „čovek koji je izumeo dvadeseti vek”. Za razliku od drugih izumitelja koji su bili lučonoše, Tesla je bio požar svetlosti.
Verovao je da od svih otpora trenja, onaj koji najviše usporava ljudsko kretanje jeste neznanje.
Dodaj komentar