Kopernik

Poljski – maternji jezik Šopena, Marije Kiri, Kopernika

Opis slike: Slikar: Jan Matejko, Nikola Kopernik gledajući zvezde
Piše: Katarzyna Ewa Stojičić

Jezik Marije Sklodovske-Kiri, Valense, Šopena, Kopernika i Levandovskog – po poreklu i leksičkom sloju veoma je srodan srpskom jeziku.

Ipak, lingvisti ga s razlogom često nazivaju „kineskim među slovenskim jezicima“, što zna ozbiljno da zabrine, pa i uplaši buduće studente poljskog jezika.

Da li zaista postoji razlog za strah?

Poljski jezik može da bude jednostavan

Ne postoje jezici naročito teški za učenje – kažu pojedini naučnici. Iako se smatra da je poljski jezik izuzetno težak, zbog komplikovane gramatike i ortografije, od 2004. godine čak deset hiljada stranaca je uspešno položilo državni ispit iz tog prelepog jezika, što im je svakako otvorilo vrata na poljskom tržištu rada, koje se već godinama unazad nalazi u zavidnoj razvojnoj fazi i pruža sve bolje mogućnosti zaposlenja i života u nekom od bajkovitih poljskih gradova.

Poznato je da se porodica slovenskih jezika, koja čini deo mnogo veće indoevropske grupacije jezika, prema teritorijalnoj pripadnosti, deli na tri podgrupe: zapadnoslovenske, istočnoslovenske i južnoslovenske.

Poljski jezik spada u zapadnoslovenske jezike (zajedno sa slovinjskim i kašupskim dijalektom), uz češki, slovački, pomeranski, donjolužičkosrpski, gornjolužičkosrpski i izumrli polapski jezik. Maternjih govornika poljskog jezika ima oko 50 miliona na svetu, od čega većina živi u Poljskoj, a određeni deo i van granica Poljske.

Prema podacima iz 2017. godine, poljski aktivno uči – putem kurseva i na univerzitetima u okviru države i van njenih granica – oko 10.000 ljudi, od čega većina polaznika dolazi iz oblasti germanskih i romanskih govornih grupa.

Za prosečnog Engleza ili Amerikanca savladavanje poljskog zahtevaće oko 1100 sati napornog učenja, što je ipak upola manje od vremena neophodnog za učenje kineskog ili korejskog.

Međutim – evo dobre vesti!

Za Slovene, a pre svega Čehe, Ruse i Srbe, poljski ne predstavlja poseban lingvistički problem.

Iako izvorni poljski govornici aktivno koriste više od deset hiljada reči, dok pasivno razumeju oko trideset hiljada reči, a akademski sloj društva se može pohvaliti sa čak preko sto hiljada reči, nama je za svakodnevnu komunikaciju i snalaženje dovoljno poznavanje oko hiljadu i dvesta poljskih reči.

Što je veoma bitno – deo spomenutih reči toliko liči na svoje sinonime u srpskom jeziku – da je to neverovatno!

Tamo gde drugi lome jezik, Srbima može biti baš lako, sve dok se „doviđenja“ izgovara „do widzenia“ [čit. „dovidzenja“], „ime“ – „imię” [čit. „imje“], a „leto“ – „lato“. Naravno, tu su i čuvene poljske jezikolomke, poput „chrząszcza” [čit. „hžonšča“] – bube, „przepraszam“ [čit. „pšeprašam“] – „izvini“ ili „szczęścia” [čit. „šćenšća“] – „sreća“, ali upornost i marljivost u učenju brzo će vas pretvoriti u majstore najtežih jezičkih izazova!

Prilikom učenja najviše problema prouzrokuju padeži, ali… oni postoje i u srpskom jeziku!

Poljski je takođe čuven zbog velikog broja suglasnika i suglasničkih grupa, pre svega strujnih – frikativnih (kao što su „s“, „z“, „ž“ i „š“) ili slivenih – afrikata („đ“, „ć“, „č“, „dž“), koje se veoma često u izvornim rečima grupišu u prilično dugačke redove „š“-ova, „č“-ova i „ž“-ova.

Rečenice poput: „W Szczebrzeszynie chrząszcz brzmi w trzcinie” [čit. „V Ščebžešinje hžonšć bžmi v tšcinje“ – „U gradu Ščebžešin buba svira u travama“] ili: „W czasie suszy szosa sucha“ [čit. „V časie suši šosa suha“ – „Za vreme suše put je suv“] mogu biti problematične ne samo za strance, već i za Poljake, koji se često zbune, ukoliko govore prebrzo .

Poljski jezik, mada prilično složen, jedan je od milozvučnijih evropskih jezika, a postaje još poželjniji za učenje nakon posete gostoljubivoj Poljskoj. Tada shvatate da su sve jezičke smicalice zapravo korisna vežba za mozak, a mi – kad savladamo čaroban broj od 1200 reči – možemo da se pohvalimo pristojnim znanjem jezika, koji se ubraja u 20 najbitnijih jezika na svetu.

Ako vam je potreban prevodilac za poljski jezik, obratite nam se preko stranice kontakt.

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović-Radetić rođena je 22. juna 1980. godine u Dimitrovgradu. Kao diplomirani filolog za engleski jezik i književnost, ali i poznavalac bugarskog i ruskog, svoj profesionalni rad ostvaruje upravo u oblasti jezika, prevoda i lekture. Osnivač je prevodilačke agencije „Prevodioci Libra”.

Autor je romana „Cvetovi agave“ (2022), izdavač: Prometej, Novi Sad i pesničke zbirke „Kada sam bila ptica“ (2024), izdavač: Prometej, Novi Sad. Bavi se pisanjem recenzija, tekstova iz domena filologije, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte, kao i kreiranjem mapa uma. Član je grupe „Naučno tumačenje snova”, a poseduje i zvanje theta praktičara. Živi, radi i stvara u Beogradu. Udata je i majka je dva dečaka.

1 komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Preporuka za čitanje:

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.