Zlatna Crkva Sofija, TT-Group.net

СРПСКО-БУГАРСКО И БУГАРСКО-СРПСКО ПРЕВОЂЕЊЕ У ПЕРИОДУ ОД 1990. ДО 2015. ГОДИНЕ

Елизабета Георгиев 

Споменик Ћирилу и Методију испред националне библиотеке у Бугарској
Споменик Ћирилу и Методију испред националне библиотеке у Бугарској

Са циљем да заокружим причу о савременом тренутку на пољу превођења српске књижевности на бугарски језик и бугарске књижевности на српски језик, спровела сам једно мало истраживање електронских база националних библиотека Србије и Бугарске. Намерно сам узела период од 1990. до 2015. године који је у друштвеном, историјском и књижевном смислу интересантан (донео је битне друштвено-политичке промене и у једној и у другој земљи, нове гласове у књижевности, нове међусобне везе двеју националних књижевности).

Пре него што представим податке до којих сам дошла „чешљањем“ база, навешћу два основна закључка која су „изронила“ из тог истраживања:

  • У Бугарској се више преводи српска књижевност
  • У Србији су чешћи преводи бугарске књижевности у периодичним публикацијама

На основу увида у базу података COBISS.BG о превођењу српских књига на бугарски за период од 1990. до 2015. године, може се закључити да су у том периоду у Бугарској превођене поетске књиге: Радована Караџића, Зорана Вучића, Јована Ристића, Драгана Јовановића Данилова, Десанке Максимовић, Ивана Лалића, Васка Попе, Душка Трифуновића, Марка Ристића, Србе Игњатовића и других. Од прозних писаца, сем великог броја нових превода српских класика Андрића, Нушића, Станковића и других, у том периоду превођеи су: Данило Киш, Милорад Павић, Давид Албахари, Горан Петровић, Слободан Селенић, Вида Огњеновић, Јелена Лонголд, Михајло Пантић, Радослав Петковић, Срђан Ваљаревић, Драгослав Михаиловић, Момо Капор, Марко Видојковић, Ласло Башковић, Владимир Пиштало и други.

Преводе потписују: Жела Георгиева, Светлозар Игов, Сијка Рачева, Асја Тихинова-Јовановић, Русанка Љапова, Марија Јоана-Стојадиновић, Иван Коларов, Моника Јанева,  Катја Јорданова, Бојан Ничев, Прван Стефанов, Калина Јорданова, Христијана Василева, Николај Канчев и др.

Истим методом, увидом у базу података COBISS.SR,  може се направити преглед превођења бугарске књижевности на српски. Што се поезије тиче ту су збирке песама: Николаја Канчева, Валерија Манолова, Димитра Стефанова, Маје Далгачеве, Димитра Христова, Љубомира Левчева, Евтима Евтимова, Михаила Белчева и других. Прозне књиге: Јордана Радичкова, Радоја Ралина, Бориса Христова, Георги Господинова, Антона Дончева, Алека Попова, Елене Алексиеве, Емила Андреева, Николаја Табакова и других.

Преводе потписују: Мила Васов, Ристо Василевски, Бранко Ристић, Јасмина Јовановић, Елизабета Георгиев, Велимир Костов, Денко Рангелов, Ивана Давитков,  Ивана Стоичков и други.

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović-Radetić rođena je 22. juna 1980. godine u Dimitrovgradu. Kao diplomirani filolog za engleski jezik i književnost, ali i poznavalac bugarskog i ruskog, svoj profesionalni rad ostvaruje upravo u oblasti jezika, prevoda i lekture. Osnivač je prevodilačke agencije „Prevodioci Libra”.

Autor je romana „Cvetovi agave“ (2022), izdavač: Prometej, Novi Sad i pesničke zbirke „Kada sam bila ptica“ (2024), izdavač: Prometej, Novi Sad. Bavi se pisanjem recenzija, tekstova iz domena filologije, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte, kao i kreiranjem mapa uma. Član je grupe „Naučno tumačenje snova”, a poseduje i zvanje theta praktičara. Živi, radi i stvara u Beogradu. Udata je i majka je dva dečaka.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Preporuka za čitanje:

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.