Zašto životinje proizvode različite zvukove u različitim jezicima?

Pitanje i odgovor Arike Okrent

Pre nekoliko godina susreo sam se sa pitanjem kako laje pas na srpskom jeziku. Budući da sam imao pse od detinjstva, podrazumevalo bi se da bar tu reč mogu obrazložiti na bilo kom jeziku, bez obzira da li je u pitanju domaće ili međunarodno okruženje. U to vreme po prvi put sam iskusio stalni život i rad u multinacionanom i multikulturalnom okruženju. Iako sam sarađivao sa strancima još u vreme studija, učešće u međunarodnom programu kulturne razmene u Italiji omogućilo mi je da na nedeljnom nivou upoznajem ljude iz najrazličitijih delova sveta. Takvo okruženje primoralo me je na stalnu upotrebu engleskog, ali i na ubrzano savladavanje italijanskog jezika, kao i lokalnog sicilijanskog dijalekta.

Kuca

Temu je pokrenula devojka iz Nemačke. Iako je verovatno bila pomalo zaludna, još mi se tada učinilo zanimljivim što pas na engeskom, italijanskom i nemačkom zaista laje drugačije od psa na srpskom i/ili hrvatskom jeziku.

Tokom godina zaboravio sam ovu temu, prem da mi nije krucijalna za ono što me intrigira u polju kulture i jezika. Međutim, pre nekoliko nedelja slučajno sam naišao na YouTube objašnjenje američke lingvistkinje Arike Okrent: Zašto životinje proizvode različite zvukove u različitim jezicima? (Why Do Animals Make Different Sounds in Different Languages?). Čak iako ne zapažamo ovu razliku, kao što do skoro ni sam nisam činio, pitanje je vrlo zanimljivo. Sa jedne strane, čini se da otvara potrebu za kulturološkom analizom, a ne samo lingvističkom, dok me je jedna od poslednjih rečenica snimka asocirala na Sapir-Whorfovu hipotezu poznatu i kao princip lingvističkog relativiteta.

Arika Okrent je američka lingvistkinja poljsko-rumunskog porekla. Rođena je u Čikagu (SAD). MA diplomu iz lingvistike stekla je na Univerzitetu Gallaudet, dok je PhD u polju psiholingvistike odbranila pri Univerzitetu u Čikagu. Širu popularnost stekla je nakon objavljivanja knjige In the land of Invented Languages (2009). Godine 2015. primila je nagradu Linguistics Journalism Award koju dodeljuje Američko lingvističko društvo (Linguistic Society of America).

Ova popularna naučnica pored engleskog zna američki znakovni jezik, mađarski i klingonski, a poseduje i pasivno znanje esperanta. Među zanimljivim temama koje istražuje, pokušala je da ukratko obasni životinjske zvukove. Ako se pitate zašto životinje proizvode različite zvukove u različitim jezicima, možda će vam ovaj trominutni video prilagođen našem jezičkom podneblju dati inspirativan odgovor. Da li ste znali da mi, osim što proizvodimo zvuk oponašajući životinje, tom zvuku dajemo ime, a imenovanje podleže različitim pravilima koja različiti jezici imaju? Ko zna? Možda će vas ovo objašnjenje navesti da se zamislite nad odgovorima koje ste mislili da znate.

*** *** ***

Prilagodio i preveo
Nemanja D. Milinović

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović-Radetić rođena je 22. juna 1980. godine u Dimitrovgradu. Kao diplomirani filolog za engleski jezik i književnost, ali i poznavalac bugarskog i ruskog, svoj profesionalni rad ostvaruje upravo u oblasti jezika, prevoda i lekture. Osnivač je prevodilačke agencije „Prevodioci Libra”.

Autor je romana „Cvetovi agave“ (2022), izdavač: Prometej, Novi Sad i pesničke zbirke „Kada sam bila ptica“ (2024), izdavač: Prometej, Novi Sad. Bavi se pisanjem recenzija, tekstova iz domena filologije, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte, kao i kreiranjem mapa uma. Član je grupe „Naučno tumačenje snova”, a poseduje i zvanje theta praktičara. Živi, radi i stvara u Beogradu. Udata je i majka je dva dečaka.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Preporuka za čitanje:

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.