10 saveta: Kako se bolje organizovati?

Neveliki broj ljudi poseduje veštinu dobrog organizovanja. Organizovanje raznih stavki u životu se uči i može da bude težak proces, ali nije nemoguć. Postoje određene aktivnosti koje u velikoj meri mogu poboljšati način svakodnevnog organizovanja stvari, a ukoliko prerastu u navike, onda svako od nas može postati “prirodno” organizovana osoba kojoj sve dobro funkcioniše. Na taj način dolazite do slobodnog vremena koje možete investirati u čitanje, učenje, gledanje filmova, druženje, tj. svoj hobi.

Pa krenimo sa savetima:

1. Neke stvari uradite odmah i na licu mesta. Kad vam, recimo, stignu računi, nemojte ih odmah baciti na sto, već ih razvrstajte u kategorije – šta je za plaćanje, šta za bacanje i td. Isto važi i za imejlove –  kada otvorite poštu, neke mejlove odmah pročitajte, na druge odgovorite, što vam ne treba, obrišite. Nemojte dozvoliti da broj mejlova u Inbox-u bude ogroman.

Takođe, kada naiđete na nešto u svojoj kući ili stanu što nije na svom mestu, odmah pokupite i vratite na svoje mesto. Nemojte prolaziti pored toga ili preskakati da biste se kasnije pitali kako je kuća u tolikom neredu.

2. Odvojite vreme za obavezne stvari koje moraju odmah da se urade. Upišite u svoj rokovnik: 20 minuta da se plate računi, 30 minuta dvaput dnevno, na pr. da se proveri pošta i odgovori na mejl. Pristupite izvršenju ovih obaveza kao bilo kojoj drugoj važnoj poslovnoj obavezi – uradite ih na vreme, svaki put.

3. Odlučite koje stvari su vam nepotrebne i otarasite ih se. To se ne odnosi samo na stvari koje posedujemo, već i na usluge, razne delatnosti i izvore stresa, takođe. Najbolje je da se organizujete u kući tako šte ćete se samo koncentrisati na jednu sobu u datom trenutku, a ne na ceo stan odjednom. Kada završite sa jednom sobom, pređite na drugu.  Odredite stvari koje nikad ne koristite i otarasite ih se. Možete ih pokloniti, dati ih prijateljima ili ih prodati. Ovde važi sledeće pravilo: ako neku stvar niste koristili ili nosili godinu dana, više vam ne treba.

4. Obavljajte aktivnosti u malim dozama. Ogromni zadaci kao, na primer, čišćenje garaže ili email inbox-a  se vrlo često ignorišu. Zašto je to tako? Zato što, čim bacimo pogled na to, obuzme nas nervoza zato što je obaveza isuviše velika. Umesto da pokušavamo da sve uradimo odjednom, treba da se posvetimo tom zadatku po 10 ili 15 minuta, ili onoliko vremena koliko nam prija da se time bavimo. Čak je i 5 minuta posla bolje nego ništa.

U tom vremenskom periodu treba se posvetiti obavezi u potpunosti i bez odvlačenja pažnje na druge stvari. Kada istekne vreme, krenite da radite nešto drugo. Možete se vratiti za par minuta, par sati ili sledećeg dana. Bitna stvar je da se usresredite na drugu aktivnost kako vam se ne bi činilo da radite jedno te isto čitavu večnost.

5. Selektujte koja dokumenta treba čuvati, a koja baciti. Napravite prostor u kući gde ćete držati i organizovati svoja dokumenta. Raspitajte se koliko godina treba da se čuvaju računi za struju, porez i sl. Garancije za belu tehniku i slično treba čuvati onoliko koliko važi garancija. Izvode iz matične knjige rođenih, venčani list, pasoše i sl. treba čuvati u sefu ili nekom mestu koje je otporno na vatru. Treba čuvati kopije ovih dokumenata na drugom mestu ili kod advokata.

6. Postavite sebi rok za sređivanje (izbacivanje) viška stvari. Izbacivanje viška stvari može biti jako emotivan zadatak. Ako ste nervozni zato što treba da se oslobodite nekih stvari, probajte da to odradite postepeno. Uzmite kutiju i označite je na šest meseci ili godinu dana od ovog trenutka. Stavite u nju stvari za koje niste sigurni da želite da ih se odreknete. To može biti odeća, dokumenti, uređaji, ili bilo šta što se gomila u vašem životu. Ako vam ta stvar ne zatreba pre ovog roka, onda treba da je izbacite tog datuma.

7. Napravite meni za nedelju dana i pridržavajte ga se. Priprema hrane je ”teren” gde je puno ljudi potpuno neorganizovano. Zato treba napraviti meni i spisak za kupovinu, kako ne biste morali da trčite u prodavnicu svakog dana posle posla. Pre toga pogledajte šta već imate u kući kako ne biste duplo kupovali. Jednom nedeljno idite u kupovinu i kupite ono što vam je potrebno za jednonedeljne obroke i užine. Tako vaš frižider neće biti ni prazan ni pretrpan, a hranu nećete bacati ili spremati u poslednjem trenutku.

8. Nabavite notes, svesku, rokovnik ili fasciklu da biste zapisivali sve važne stvari. Osobe koje sve postižu i pritom su nasmejane su verovatno osobe koje su odlično organizovane. Najbolje je da imate fasciklu za sve, na primer, fasciklu za nove projekte, za dečije školske obaveze, klubove i slično. Kada sve čuvate na određenom mestu, to može toliko da vam olakša život da nećete ni upola vremena trošiti tražeći neke stvari pre nego izađete  iz kuće.

9. Mesto za sve… Treba napraviti sistem kutija, korpi i sl. sa oznakama na njima. Koristite ih da organizujete igračke, odeću, uređaje, olovke, baterije i punjače, i sve što vam deluje nagomilano i razbacano. Sve to ne mora da bude skupo ili moderno, a dobra ideja je da sačuvate kutije od cipela ili bilo čega što kupite. Kada nešto uzmete iz kutije da bi se koristilo, vodite računa da se vrati na svoje mesto čim se završi sa upotrebom iste.

10. Stvorite dobre navike. Nećete naučiti da budete dobro organizovani preko noći. Da li ste znali da vam za stvaranje jedne navike treba otprilike 21 dan i onda će vaš svestan napor prerasti u rutinu, kao kada, na primer, peremo zube. Cela poenta je da loše navike pretvorimo u dobre. Onda život postaje neopisivo lakši i vedriji. Još ako se u ovu “akciju” uključi cela porodica, svi će biti na dobitku.