Iskusan prevodilac jezika

Pišu: Jelena Perišić i Ana Todorović-Radetić

Iz nekog razloga mnogi govornici dva jezika misle da im je to znanje sasvim dovoljno da bi prevodili. Prevođenje je zapravo veština i umetnost. To što govorite dva ili više jezika vas nužno ne pravi dobrim prevodiocima, kao što vas ni poznavanje umetnosti ne čini slikarom. Kao i kod svake veštine i zanata, postati dobar prevodilac je delom talenat i obrazovanje, a još većim delom i vaš lični rad, stav prema poslu i vežba.

Kada prevodimo nikada ne smemo da zaboravimo da, ma koliko mi osećali da je u pitanju naš rad, mi zapravo prevodimo tuđe reči. To nije naše delo i, bilo da nam se to što prevodimo sviđa, ne sviđa ili smo sasvim ravnodušni, moramo se odupreti nagonu da bilo šta menjamo i „popravljamo“. Veliki umetnici su veliki zbog onoga što vidimo u njihovim delima, dok su veliki prevodioci veliki upravo zbog njihove nevidljivosti. Stoga, dok prevodite, odložite vaš ego i, na neko vreme, zaboravite na njega.

Još jedna važna karakteristika prevodioca kome možete da verujete je preciznost. Pri prevođenju su važni detalji. Ovde ne možemo biti opušteni ni nemarni jer jedna „sitnica“ može napraviti veliku razliku u značenju. To podrazumeva i da prevodilac nije lenj da se raspita, istraži i proveri. A, pošto je nemoguće da budemo stručnjaci u svakom polju, nije loše da imamo po jednog prijatelja stručnog u svakoj oblasti koja nam je potrebna, te dobar prevodliac mora biti i druželjubiv.

S obzirom da uglavnom sami određujemo svoj tempo rada, kao prevodioci mi nužno moramo biti i veoma disciplinovani. Rokovi su naravno tu da nam „pomognu“, ali je ipak potrebna izuzetna samokontrola da odbijemo kada nas prijatelji zovu da izađemo da se „igramo“.

Sve u svemu, da bite bili i ostali uspešan prevodilac sve što vam je potrebno su, kako bi to Lav Trocki rekao, samo „red, rad i disciplina“.

A šta o tome kažu iskusni prevodioci? Mnogi smatraju da je posao prevodioca zasnovan na znanju i iskustvu. Kao i to da posao prevodioca ima najduži pripravnički staž. Kako tvrde, pre tridesete se ne postaje dobar prevodilac, a pre pedesete ne možete biti na vrhuncu.

Evo 16 nekih saveta koji mogu da pomognu da postenete bolji prevodilac:

1. Volite jezike, a naročito svoj. I stalno ga učite.
2. Učite da pišete lepo.
3. Izučavajte i druge jezike.
4. Prevodite samo na svoj jezik.
5. Budite spremni da učite od stručnih saradnika. Stalno.
6. Čitajte: knjige, novine, časopise, oglase, uputstva – sve što vam je nadohvat ruke.
7. Slušajte: radio, TV, prijatelje i rodbinu, strance na ulici, u autobusu, u barovima i klubovima, u prodavnicama…
8. Pohađajte seminare, radionice i konferencije u svojoj struci – slušajte eksperte, usvajajte njihov jezik. Čak i žargon – ali se trudite da ga ne koristite.
9. Budite u toku sa trenutnim aferama.
10. Usavršavajte svoje IT sposobnosti.
11. Čitajte naglas ono što ste napisali (mnogi pisci i prevodioci čitaju naglas tekst za sebe). Svaki jezik ima svoj ritam. Ako vaš tekst «ne zvuči» dobro, probajte da promenite red reči, ne samo reči.
12. Proveravajte pravopisne i slovne greške. Uvek.
13. Zapitajte se da li vaš prevod ima smisla. Ako zastanete, čak i na sekund, i zapitate se «šta ovo zapravo znači»?, onda nešto nije u redu.
14. Pišite jasno i precizno. Koristite jednostavne reči. Možete preneti i kompleksne ideje koristeći jasan, jednostavan jezik.
15. Obavestite klijenta o mogućim greškama ili dvosmislenim rečima zbog kojih ste u dilemi. Uvek je bolje pitati i prevesti tačno.
16. Uvek imajte čitaoca na umu.