Prevod i prevodilac za turski

Piše: Maja Velkovski

Naš Nobelovac Ivo Andrić je jednom prilikom rekao: “Više vredi s uspehom prevesti neku dobru knjigu nego napisati pet-šest prosečnih romana”. S obzirom na to da je i sam prevodio književna dela, Andrić je vrlo dobro znao sa kakvim se izazovima susreću prevodioci.

Prevođenje je težak posao, prvenstveno zato što uz prenošenje tuđih reči morate preneti i misao, ali tako da pazite da niste previše dodali, ukrasili, da ste ostali dosledni originalu i našli baš najbolji ekvivalent u drugom jeziku.

Galata most u Istanbulu
Galata most u Istanbulu. Veza starog i novog evropskog dela današnjeg Istanbula, kulturne prestonice savremene Turske.

Prevod na turski, kao i prevod na bilo koji drugi jezik, nosi određene poteškoće. Kao jezik koji pripada uralo-altajskoj porodici jezika, turski je aglutinativan jezik, i funkcioniše tako što se na osnovu reči dodaju različiti sufiksi (za množinu, padež, prisvojni nastavci i sl.).To najbolje možemo pokazati na primeru jedne reči:

Okul – škola
Okullar – škole
Okulda -u školi
Okullarda- u školama
Okuldayız – u školi smo
Okuldaydık – bili smo u školi
Okulumuzdaydık – bili smo u našoj školi

Primer:  Okul-umuz-da-ydık-

Bukvalan prevod: Škola-naša-u-smo bili

Kao što se vidi iz ovog primera, turska rečenica ima drugačiju strukturu od one na koju smo navikli, jer prati istočnjačku logiku i način razmišljanja koji je različit od evropskog. I sami Turci često ističu da im je važno kad neko razume Turk mantığı (tursku logiku). Red reči je uglavnom strogo utvrđen i dosledan. Ponekad možete imati osećaj da se rečenica niže unazad.

Primer:                  Derse gec kaldığım için özur dilerim

Bukvalan prevod: Na+čas+zakasnio/la+zbog+izvinjavam se
Semantički prevod: Izvinjavam se zato što sam zakasnio/la na čas

Prevođenje sa turskog na srpski i obrnuto

Prevođenje sa turskog na srpski i sa srpskog na turski je zahtevno jer se ponekad samo jedna turska reč može izraziti jednom srpskom rečenicom i obratno. Ukoliko nam neko kaže rečenicu na srpskom, postoji mogućnost da će se to u turskom rešiti jednom rečju koju čine osnova i nastavci.

Primer:  Bio/bila sam kod kuće – Evdeydim

Odnosne rečenice se u turskom izražavaju posebnim glagolskim oblicima –  participima i proparticipima.

Primer:  Čovek koji će doći – Gelecek adam

              Knjiga koju sam pročitao/la –Okuduğum kitap

Korišćenje idioma, onomatopeje, frazeologizama  i sl. takođe otežava prevodiocu posao.

Onomatopeja se u turskom razlikuje od srpskog, pa bi naša reč psssst  u turskom bila hişt! A mačku bi dozivali sa pisi, pisi umesto mac,mac. Živinu bi rasterali sa kiş,kiş, što je kod nas prešlo kao iš!

Raširena je i upotreba uzvika. U svakodnevnom turskom jeziku ćete često čuti be  što je, ustvari, naše bre, a kad nešto prepričavate Turci će vas šeretski upitati eeeee? U značenju pa? I šta sada? Za izražavanje bola, žalosti ili jadikovanja se koristi vay, a verovatno odatle potiče naš glagol vajkati se (žaliti se).

Uzvici u turskom jeziku

Postoje i reči koje imaju funkciju uzvika iako nisu pravi uzvici, kao što su aferin (bravo), aman (zaboga), haydi (ajde), sakın (pazi, ni slučajno), ulan (služi za dozivanje, hej).

Turci u velikoj meri koriste i izraze koji u sebi sadrže reč Allah. Ove fraze su neraskidivi deo svakodnevnog govora, i poželjno je i kulturno koristiti ih u komunikaciji sa turskim narodom. Uz veliki broj drugih izraza, najčešće ćete čuti tri reči – inşallah (ako Bog da), maşallah (koristi se kao i kod nas – za lepe vesti, uvek kad se pominju deca, u značenju svaka čast, ne bilo uroka) i bismillah (s Božjom voljom, uz Božju pomoć).

Za čuđenje se svakodnevno koristi Allah Allah (O Bože), a Allah korusun u značenju Da Bog sačuva. Reč Allah je i sastavni deo izraza kojima se čestita rođenje, venčanje, obrezivanje, verski i državni praznici, kojima se izjavljuje saučešće, ali i deo pogrdnih izraza kada se nekome želi zlo ili baca kletva.

Frazeologizmi i turiski žargon

Frazeologizmi se takođe ne mogu doslovno prevoditi sa jednog jezika na drugi. Zato je poznavanje frazeologizama izuzetno važno za svakog prevodioca. Neki od frazeologizama koji se koriste u svakodnevnom turskom jeziku su: ne olur ne olmaz – za svaki slučaj (bukvalno: šta će biti šta neće biti), şöyle böyle – onako (bukvalno: i tako i ovako),  yok yok – nema šta nema (bukvalno: nema nema), her şey yolundadır – sve je u redu (bukvalno – sve je na svom putu)…

Kao i svaki jezik, i turski ima svoj žargon (argo). Prihvatanje pozajmljenica i davanje novih značenja već postojećim rečima uobičajeno je za svaki jezik, pa i za turski. Jezik se neprestano menja, evoluira, a ljudi u određenim društvenim slojevima, profesijama, geografskim oblastima imaju njima svojstven govor koji je ponekad nerazumljiv drugim ljudima. Dut doslovno znači dud, ali u žargonu označava i pijanog čoveka, uçkağıtçi (bukvalno: čovek sa tri papira) u žargonu znači prevarant, mangır je ono što bi u srpskom žargonu bila lova, a reč izvorno označava stari metalni novac koji se koristio u jednom periodu postojanja osmanskog carstva.

Takođe, nove tehnologije donose i nove termine, pa ćete mnogo češće čuti mlađeg Turčina da za kompjuterski miš kaze maus (od eng.mouse) nego fare (turska reč koja znači miš), ili printer (eng. printer) umesto yazıcı (štampač)…

Na ovom linku imate jedan odličan online turistički vodič za najbitnije fraze ako putujete u Tursku.

Ponosni smo što u timu naše prevodilačke agencije imamo vrhunske poznavaoce turskog jezika.

Dobar prevodilac mora ovladati svim aspektima jezika. Iako zvuči teško, to nije nemoguće. Kao i u svemu drugom, bitno je samo da volite ono što radite.

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović-Radetić rođena je 22. juna 1980. godine u Dimitrovgradu. Kao diplomirani filolog za engleski jezik i književnost, ali i poznavalac bugarskog i ruskog, svoj profesionalni rad ostvaruje upravo u oblasti jezika, prevoda i lekture. Osnivač je prevodilačke agencije „Prevodioci Libra”.

Autor je romana „Cvetovi agave“ (2022), izdavač: Prometej, Novi Sad i pesničke zbirke „Kada sam bila ptica“ (2024), izdavač: Prometej, Novi Sad. Bavi se pisanjem recenzija, tekstova iz domena filologije, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte, kao i kreiranjem mapa uma. Član je grupe „Naučno tumačenje snova”, a poseduje i zvanje theta praktičara. Živi, radi i stvara u Beogradu. Udata je i majka je dva dečaka.

1 komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Preporuka za čitanje:

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.