Piše: Maja Velkovski
Naš Nobelovac Ivo Andrić je jednom prilikom rekao: “Više vredi s uspehom prevesti neku dobru knjigu nego napisati pet-šest prosečnih romana”. S obzirom na to da je i sam prevodio književna dela, Andrić je vrlo dobro znao sa kakvim se izazovima susreću prevodioci.
Prevođenje je težak posao, prvenstveno zato što uz prenošenje tuđih reči morate preneti i misao, ali tako da pazite da niste previše dodali, ukrasili, da ste ostali dosledni originalu i našli baš najbolji ekvivalent u drugom jeziku.
Prevod na turski, kao i prevod na bilo koji drugi jezik, nosi određene poteškoće. Kao jezik koji pripada uralo-altajskoj porodici jezika, turski je aglutinativan jezik, i funkcioniše tako što se na osnovu reči dodaju različiti sufiksi (za množinu, padež, prisvojni nastavci i sl.).To najbolje možemo pokazati na primeru jedne reči:
Okul – škola
Okullar – škole
Okulda -u školi
Okullarda- u školama
Okuldayız – u školi smo
Okuldaydık – bili smo u školi
Okulumuzdaydık – bili smo u našoj školi
Primer: Okul-umuz-da-ydık-
Bukvalan prevod: Škola-naša-u-smo bili
Kao što se vidi iz ovog primera, turska rečenica ima drugačiju strukturu od one na koju smo navikli, jer prati istočnjačku logiku i način razmišljanja koji je različit od evropskog. I sami Turci često ističu da im je važno kad neko razume Turk mantığı (tursku logiku). Red reči je uglavnom strogo utvrđen i dosledan. Ponekad možete imati osećaj da se rečenica niže unazad.
Primer: Derse gec kaldığım için özur dilerim
Bukvalan prevod: Na+čas+zakasnio/la+zbog+izvinjavam se
Semantički prevod: Izvinjavam se zato što sam zakasnio/la na čas
Prevođenje sa turskog na srpski i obrnuto
Prevođenje sa turskog na srpski i sa srpskog na turski je zahtevno jer se ponekad samo jedna turska reč može izraziti jednom srpskom rečenicom i obratno. Ukoliko nam neko kaže rečenicu na srpskom, postoji mogućnost da će se to u turskom rešiti jednom rečju koju čine osnova i nastavci.
Primer: Bio/bila sam kod kuće – Evdeydim
Odnosne rečenice se u turskom izražavaju posebnim glagolskim oblicima – participima i proparticipima.
Primer: Čovek koji će doći – Gelecek adam
Knjiga koju sam pročitao/la –Okuduğum kitap
Korišćenje idioma, onomatopeje, frazeologizama i sl. takođe otežava prevodiocu posao.
Onomatopeja se u turskom razlikuje od srpskog, pa bi naša reč psssst u turskom bila hişt! A mačku bi dozivali sa pisi, pisi umesto mac,mac. Živinu bi rasterali sa kiş,kiş, što je kod nas prešlo kao iš!
Raširena je i upotreba uzvika. U svakodnevnom turskom jeziku ćete često čuti be što je, ustvari, naše bre, a kad nešto prepričavate Turci će vas šeretski upitati eeeee? U značenju pa? I šta sada? Za izražavanje bola, žalosti ili jadikovanja se koristi vay, a verovatno odatle potiče naš glagol vajkati se (žaliti se).
Uzvici u turskom jeziku
Postoje i reči koje imaju funkciju uzvika iako nisu pravi uzvici, kao što su aferin (bravo), aman (zaboga), haydi (ajde), sakın (pazi, ni slučajno), ulan (služi za dozivanje, hej).
Turci u velikoj meri koriste i izraze koji u sebi sadrže reč Allah. Ove fraze su neraskidivi deo svakodnevnog govora, i poželjno je i kulturno koristiti ih u komunikaciji sa turskim narodom. Uz veliki broj drugih izraza, najčešće ćete čuti tri reči – inşallah (ako Bog da), maşallah (koristi se kao i kod nas – za lepe vesti, uvek kad se pominju deca, u značenju svaka čast, ne bilo uroka) i bismillah (s Božjom voljom, uz Božju pomoć).
Za čuđenje se svakodnevno koristi Allah Allah (O Bože), a Allah korusun u značenju Da Bog sačuva. Reč Allah je i sastavni deo izraza kojima se čestita rođenje, venčanje, obrezivanje, verski i državni praznici, kojima se izjavljuje saučešće, ali i deo pogrdnih izraza kada se nekome želi zlo ili baca kletva.
Frazeologizmi i turiski žargon
Frazeologizmi se takođe ne mogu doslovno prevoditi sa jednog jezika na drugi. Zato je poznavanje frazeologizama izuzetno važno za svakog prevodioca. Neki od frazeologizama koji se koriste u svakodnevnom turskom jeziku su: ne olur ne olmaz – za svaki slučaj (bukvalno: šta će biti šta neće biti), şöyle böyle – onako (bukvalno: i tako i ovako), yok yok – nema šta nema (bukvalno: nema nema), her şey yolundadır – sve je u redu (bukvalno – sve je na svom putu)…
Kao i svaki jezik, i turski ima svoj žargon (argo). Prihvatanje pozajmljenica i davanje novih značenja već postojećim rečima uobičajeno je za svaki jezik, pa i za turski. Jezik se neprestano menja, evoluira, a ljudi u određenim društvenim slojevima, profesijama, geografskim oblastima imaju njima svojstven govor koji je ponekad nerazumljiv drugim ljudima. Dut doslovno znači dud, ali u žargonu označava i pijanog čoveka, uçkağıtçi (bukvalno: čovek sa tri papira) u žargonu znači prevarant, mangır je ono što bi u srpskom žargonu bila lova, a reč izvorno označava stari metalni novac koji se koristio u jednom periodu postojanja osmanskog carstva.
Takođe, nove tehnologije donose i nove termine, pa ćete mnogo češće čuti mlađeg Turčina da za kompjuterski miš kaze maus (od eng.mouse) nego fare (turska reč koja znači miš), ili printer (eng. printer) umesto yazıcı (štampač)…
Na ovom linku imate jedan odličan online turistički vodič za najbitnije fraze ako putujete u Tursku.
Ponosni smo što u timu naše prevodilačke agencije imamo vrhunske poznavaoce turskog jezika.
Dobar prevodilac mora ovladati svim aspektima jezika. Iako zvuči teško, to nije nemoguće. Kao i u svemu drugom, bitno je samo da volite ono što radite.
Baš ste sve super objasnili!!! Hvala…❤❤