Sve ono što niste znali o turskom jeziku

Piše: Maja Velkovski

Turski jezik u poslednje vreme postaje sve popularniji u našoj zemlji, što zbog velikog broja turskih serija koje se trenutno prikazuju na televiziji, što zbog velikog broja turista koji svake godine voli da svoje letovanje provede u Turskoj ili Istanbul, magični grad koji spaja dva kontinenta. Ranije pomalo zapostavljen u našoj zemlji, svojom melodičnošću i egzotičnim prizvukom turski jezik privlači sve veći broj ljudi.

Iako je Turska jednim delom u Evropi, turski jezik nije blizak ni jednom evropskom jeziku, što ga čini još izazovnijim, ali i težim za učenje. Turci su vešti govornici, koriste ustaljene fraze i izraze, služe se onomatopejskim rečima, gestikulacijom koja se razlikuje od naše, kombinacijom reči i fraza istog značenja u istoj rečenici.

Let balonom iznad Kapadokije

Ukoliko pod utiskom putovanja ili romantike serija koje pratite želite da se upustite u avanturu učenja turskog, potrebno je da znate nekoliko činjenica:

    • Turski jezik danas govori oko 250 miliona ljudi u 35 zemalja sveta, što ga čini jednim od najviše korišćenih jezika na svetu.
    • Po broju ljudi koji ga govore je šesti u svetu, a osim u Turskoj, i na Kipru gde je takodje jedan od zvaničnih jezika, govori se u balkanskim zemljama koje su u celosti ili delimično pripadale nekadašnjem Osmanskom carstvu: Bugarskoj, Grčkoj, Albaniji…  Svoj matični jezik govore i milioni turskih emigranata u Evropskoj uniji, a smatra se da ga samo u Nemačkoj govori preko 2 miliona ljudi. Rasprostranjen je i u Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj.
    • Ukoliko dobro govorite turski, mogli biste delimično da se sporazumete i sa narodom  Azerbejdžana, Turkmenistana, Kazahstana, Kirgistana i Uzbekistana
    • Do 1928.god turski jezik je pisan modifikovanom verzijom arapskog pisma, kada je Mustafa Kemal Ataturk, koji se smatra ocem turske nacije, sproveo jezičku reformu, očistio turski od pozajmljenica i formirao Tursku jezičku asocijaciju (Turk Dil Kurumu) koja je zvanično ustanovila novi turski alfabet i u kasnijim godinama nastavila da brine o reformama jezika koje se sprovode. Ova ustanova i dalje aktivno radi.
    • Tursko pismo se sastoji od 29 slova, od čega je čak 8 samoglasnika. Turski upravo velikom broju samoglasnika može da zahvali za izuzetnu melodičnost i harmoniju.
    • “Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano” se ne odnosi samo na srpski već i na turski jezik. Svako slovo predstavlja jedan glas, bez izuzetka.
    • U turskom jeziku ne postoji kategorija roda, tako da vam se može desiti da dok čitate knjigu neko vreme ne znate kog su roda akteri, posebno što se i većina novijih ličnih imena može odnositi i na muški i na ženski rod. Starija imena poput Osman, Ali, Hasan ili Mihriban, Ajše (Ayşe), Ilknur (İlknür) su strogo rezervisana za muški odnosno ženski pol.
    • U turskom jeziku postoji jasno pravilo slaganja sasmoglasnika u sufiksu reči koje gotovo da nema izuzetka, i to se zove vokalna harmonija. Ovo pravilo, kao i većina drugih gramatičkih pravila u turskom,  ima zanemarljivo malo  izuzetaka.
    • Najduža reč na turskom ima 70 glasova i glasi: muvaffakiyetsizleştiricileştiriveremeyebileceklerimizdenmişsinizcesineIzvedena je od reči muvaffakiyet što znači uspeh, a prevod ove reči bi bio: Kao da ste od onih koje nećemo moći lako ubediti da postanu neko ko stvara neuspešne.
Turska-obala
Detalj sa turske obale

Da bi vam objasnili korišćenje ove rečenice Turci će vam ispričati priču o školi u kojoj su radili loši učitelji koji su stvarali generacije neuspešnih đaka ali jedan učitelj je ipak bio drugačiji.  Direktor škole upravo ovom rečenicom opisuje njegov rad.

      • Turski jezik obiluje dijalektima, postoji najmanje 10 razlicitih dijalekata čije su razlike uslovljene pre svega govornim područjem, a razliku možete uočiti lako ako jedne godine odete na letovanje u Crnomorsku, a druge u Antalijsku regiju, ili na Kipar.
      • Po svojoj strukturi toliko je logičan i koncizan, da neki strucnjaci smatraju da je ova struktura uzeta kao osnova za veštački jezik  esperanto. Nove reči se dobijaju tako što se sufiksi dodaju na koren reči. Ponosni Turci ce vam objasniti da to  znači da onaj ko npr. nauči sufiks za množinu može množinu napraviti i od reči koja je prestala da se koristi pre 300 godina, kao i od neke buduće reči koja jos uvek nije ni ušla u turski jezik.
      • Postoji teorija o matematičkom modelovanju turskog jezika i svojevrsnoj gimnastici uma kroz vrednosti 0 i 1 čijim se kombinovanjem dobijaju vrednosti slične kompjuterskom bitu. Brojnim primerima matematičkih izraza pomoću samo ove dve vrednosti dokazuje se neverovatna doslednost jezika.
      • Ukoliko uzmete parče (parça) bureka ( börek) iz tepsije (tepsi), ili se pokrijete jorganom (yorgan) i legnete na čarsav (carşaf) a stavite glavu na jastuk (yastık), ili iz sanduka (sandık) sa alatom (alet) uzmete čekić (çekiç) biće vam jasno u kojoj meri je period vladavine osmanskog carstva ostavio traga na naše kulturno i jezičko nasleđe. Postoji podatak da u srpskom jeziku ima oko osam hiljada turcizama od kojih se u svakodnevnoj komunikaciji aktivno koristi oko tri hiljade. Neke reči, poput pomenute jastuk, nemaju ekvivalent u srpskom jeziku i nezamenljivi su deo srpske jezičke svakodnevnice.
      • U novije vreme turski jezik obiluje francuskim pozajmljenicama – jeton (žeton), filoloji (filologija), akreditasyon (akreditacija), a u nešto manjoj meri i engleskim-şov (šou), çıp (čip), kampüs (kampus). Kao što je slučaj i sa drugim jezicima, na promenu jezika najviše utiču mladi, pre svega korišćenjem pozajmljenica, skraćivanjem i upotrebom žargona.

I na kraju, ako odlučite da naučite turski jezik, savetujemo vam da naučite ponešto i o turskoj kulturi, veri, turizmu, tradiciji, običajima… Novi svet koji ćete otkriti vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović-Radetić rođena je 22. juna 1980. godine u Dimitrovgradu. Kao diplomirani filolog za engleski jezik i književnost, ali i poznavalac bugarskog i ruskog, svoj profesionalni rad ostvaruje upravo u oblasti jezika, prevoda i lekture. Osnivač je prevodilačke agencije „Prevodioci Libra”.

Autor je romana „Cvetovi agave“ (2022), izdavač: Prometej, Novi Sad i pesničke zbirke „Kada sam bila ptica“ (2024), izdavač: Prometej, Novi Sad. Bavi se pisanjem recenzija, tekstova iz domena filologije, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte, kao i kreiranjem mapa uma. Član je grupe „Naučno tumačenje snova”, a poseduje i zvanje theta praktičara. Živi, radi i stvara u Beogradu. Udata je i majka je dva dečaka.

komentara

Zaštita: *

  • Mislim da mi vec dosta znamo o stranim jezicima ali turski je malo tezi ali uz pomoc serija sve se nauci

  • Постоји и србска реч за јастук, а то је злавач. Слично бугарском зглавач, очигледно је истог, словенског корена,а значи оно што долази испод главе.
    Ова реч „злавач“ се користи у западним србски крајевима који нису били под турском влашћу или су били неко кратко време. Конкретно, на Банији одакле сам ја.
    Такође, уместо турцизма јорган, користи се реч „поплан“ у истом значењу.
    Лепо сте описали како је Ататурк очистио језик од туђица, само ми немамо никакву језичку политику. За 100 година србски ће бити мешавина словенско, немачког, енглеског и турског језика. Довољно је обратити пажњу на излоге по БГ. Јадни смо, мислимо да смо много паметни и савремени ако уместо своје речи убацимо туђу.

    • Не знам за зглавач, али знам за узглавник, оно што иде уз главу, логично. И Словенци користе реч vzglavnik, тако да нема потребе за позајмљеницама.

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Preporuka za čitanje:

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.