Kako se pišu eseji na engleskom jeziku

Postoji mnogo vrsta eseja u engleskom jeziku. Mi ćemo se sada fokusirati na pisanje eseja koji opisuju ljude (deskriptivne eseje).

Eseji koji opisuje ljude na engleskom jeziku treba da se sastoje od:

a) uvoda (koji daje kratku informaciju o kojoj osobi je reč, gde i kako ste je upoznali, kako ste čuli o njoj i sl.),
b) glavnog dela (razrade u više pasusa) koji može da uključi opis, recimo, fizičkog izgleda, ličnosti, ponašanja, način ophođenja… (tu još može da se navedu hobi, interesovanja, ili svakodnevne aktivnosti osobe o kojoj se radi),
c) zaključka – u kome se piše zašto je ta osoba zanimljiva, a mogu i da se iskažu osećanja ili mišljenje o toj osobi.

U ovakvoj vrsti eseja možete takođe da objasnite zašto je ta osoba uspešna, vredna divljenja, neobična, kao i zašto je ostavila tako dubok utisak na vas, kako je na vas uticala i sl.

Svaki pasus treba početi takozvanom „topic sentence„, rečenicom koja, kako njen sam naziv kaže, opisuje temu o kojoj će biti reč. Sadržaj svakog pasusa zavisi od teme kojom se počinje pasus i treba da se razradi u njemu. Prva „topic sentence“ u uvodnom pasusu treba da bude napisana tako da zainteresuje čitaoca da pročita ceo tekst. Zato treba dobro razmisliti kada se ona sastavlja, jer je veoma bitna.

Činjenice koje treba razmotriti prilikom pisanja opisnog eseja:

– Da biste opisali fizički izgled, treba da uključite detalje o visini, građi, godinama, izgledu lica, kosi, odevanju, ponajpre opisujući opšte odlike, pa onda detalje. Što više prideva koristite, to bolje.
– Da biste opisali ličnost ili ponašanje, treba da podržite opise primerima o ponašanju osobe, manirima i sl.
– Da biste opisali životni stil ili verovanja te osobe, treba da pišete o njenim navikama, interesovanjima, profesiji, svakodnevnim rutinama, mišljenju i sl.

Da sumiramo:

Eseji na engleskom jeziku se pišu po ustaljenim šablonima i pravilima, od kojih je, možda, najvažnije pravilo da svaki pasus treba da počne rečenicom koja će najaviti temu o kojoj će se pisati u tom pasusu. Takva rečenica se zove „topic sentence“ i bilo bi poželjno da bude napisana tako da zavredi pažnju čitaoca. Prva „topic sentence“ u uvodnom pasusu je najbitnija i, pored toga što najavljuje temu kojom će se tekst baviti, treba da bude napisana jako dobro i interesantno, da bi čitalac hteo da čita dalje.

I za kraj jedan savet: prilikom pisanja eseja, na bilo kom jeziku, što više koristite rečnik, kao i rečnik sinonima, da bi esej dobio na težini.

I iako je poznati leksikograf Semjuel Džonson o rečnicima rekao sledeće: “Rečnici su kao časovnici – i najgori je bolji nego bez njega, a ni najbolji nije precizan”, nemojte da odustajete od rečnika ako ne nađete traženu reč, budite istrajni dok ne stvorite rutinu i lakoću u potrazi za datom reči ili frazom. A veština pisanja koju ćete steći biće od neprocenjive vrednosti za vreme u kome živimo.

Ukoliko su vam potrebne usluge pisanja eseja na engleskom jeziku pozovite nas!