Neologizmi i strane reči u srpskom jeziku

Izučavanju pozajmljenica u srpskom jeziku pažnja se posvećuje decenijama unazad. Reči se u sistem jednog jezika mogu adaptirati na različitim nivoima: grafijski i pravopisno, morfološki, fonološki i značenjski.

Jezik mora biti stabilan, ali i dovoljno elastičan kako bi mogao da prati komunikacijske potrebe svojih govornika. Teško je i nezahvalno govoriti o kategorijama neologizama. Najveći deo neološkog rečnika čine pozajmljenice.

U srpskom jeziku možemo pronaći reči pozajmljene iz različitih jezika: turcizme, rusizme, germanizme, romanizme, evropeizme i druge, međutim, pozajmljenice iz engleskog jezika i dalje prednjače u odnosu na ostale jezike i on i jeste glavni izvor za preuzimanje strane leksike. Kada je reč o neologizmima, oni se često i ne stvaraju već se preuzimaju iz drugih jezika.

Neologizmi su nove reči u nekom jeziku, nezabeležene u rečnicima, a njima se označavaju i novi pojmovi. Kako se civilizacija razvijala i kako se stizalo do novih otkrića, stvarala se i potreba za novim rečima kako bi se opisao neki nepoznati predmet ili novootkriveni fenomen u nauci, kulturi ili društvu.

Najčešći razlozi za stvaranje neologizama jesu potreba da se imenuju novi predmeti, pojave i pojmovi kao i stvaranje novih naziva kao dodataka već postojećim, a kako bi se zadovoljili stilistički ili pragmatički zahtevi.

Mogu se svrstati u više grupa:

• novi pojmovi – ajfon,Tviter, Gugl, vidžet, gadžet…
• nove reči za postojeće pojmove – advertajzing, audit, blokbaster, grand pri…
• novo značenje već postojećih reči – agent, program…
• mogu nastati slivanjem – gensek, morbil, kafućino, digitalozoik…
• mogu nastati tvorbom – Slaninijada, Afterijada, Basarijada…

Česta je pojava nastanka neologizama iz potrebe da se samo popuni mesto antonima u jeziku: mobilni – fiksni telefon.

Okazionalizmi – hapaksi ili individualizmi

Neologizmi se mogu podeliti u dve grupe u zavisnosti od toga da li samo zadovoljavaju komunikacijske potrebe jedne jezičke zajednice ili predstavljaju izraz određenog pisca koji je nastao za potrebe književnog dela i koje će biti upotrebljeno samo u jednom slučaju. Tada ih nazivamo prigodnicama ili okazionalnim neologizmima. Okazionalizmi ili drugačije – hapaksi ili individualizmi su reči koje su upotrebljene samo jednom i samo u određenom kontekstu. Obično ih uvode pisci pišući svoja dela. Vrlo su retki slučajevi da okazionalni neologizmi uđu u opšti leksički fond.

Tuđice

Kada govorimo o pozajmljenim rečima, ne možemo a da ne spomenemo tuđice koje su u srpski jezik ulazile preko pisane reči i putem kontakata naroda, tj. jezika. To su reči koje se ni posle prilagođavanja nisu bar jednim svojim delom uklopile u srpski jezički sistem: ansambl, kalodont, deterdžent… One su danas postale veoma učestale u jeziku, te većinu njih više i ne doživljavamo kao strane reči.

Važno je napomenuti da i neologizme koji su u duhu srpskog jezika, vremenom počinjemo da doživljavamo kao domaće reči.

Upotreba stranih reči je u srpskom jeziku često veoma kritikovana u onim slučajevima kada njihova upotreba nije neophodna. Međutim, najčešće upravo strane reči olakšavaju komunikaciju onda kada su opštepoznate, kao i onda kada mogu da doprinesu ekonomičnosti jezika.