Dubravka KaradarevićIzučavanju pozajmljenica u srpskom jeziku pažnja se posvećuje decenijama unazad. Reči se u sistem jednog jezika mogu adaptirati na različitim nivoima: grafijski i pravopisno, morfološki, fonološki i značenjski.
Jezik mora biti stabilan, ali i dovoljno elastičan kako bi mogao da prati komunikacijske potrebe svojih govornika. Teško je i nezahvalno govoriti o kategorijama neologizama. Najveći deo neološkog rečnika čine pozajmljenice.
U srpskom jeziku možemo pronaći reči pozajmljene iz različitih jezika: turcizme, rusizme, germanizme, romanizme, evropeizme i druge, međutim, pozajmljenice iz engleskog jezika i dalje prednjače u odnosu na ostale jezike i on i jeste glavni izvor za preuzimanje strane leksike. Kada je reč o neologizmima, oni se često i ne stvaraju već se preuzimaju iz drugih jezika.
Neologizmi su nove reči u nekom jeziku, nezabeležene u rečnicima, a njima se označavaju i novi pojmovi. Kako se civilizacija razvijala i kako se stizalo do novih otkrića, stvarala se i potreba za novim rečima kako bi se opisao neki nepoznati predmet ili novootkriveni fenomen u nauci, kulturi ili društvu.
Najčešći razlozi za stvaranje neologizama jesu potreba da se imenuju novi predmeti, pojave i pojmovi kao i stvaranje novih naziva kao dodataka već postojećim, a kako bi se zadovoljili stilistički ili pragmatički zahtevi.
Mogu se svrstati u više grupa:
- novi pojmovi – ajfon,Tviter, Gugl, vidžet, gadžet…
- nove reči za postojeće pojmove – advertajzing, audit, blokbaster, grand pri…
- novo značenje već postojećih reči – agent, program…
- mogu nastati slivanjem – gensek, morbil, kafućino, digitalozoik…
- mogu nastati tvorbom – Slaninijada, Afterijada, Basarijada…
Česta je pojava nastanka neologizama iz potrebe da se samo popuni mesto antonima u jeziku: mobilni – fiksni telefon.
Okazionalizmi – hapaksi ili individualizmi
Neologizmi se mogu podeliti u dve grupe u zavisnosti od toga da li samo zadovoljavaju komunikacijske potrebe jedne jezičke zajednice ili predstavljaju izraz određenog pisca koji je nastao za potrebe književnog dela i koje će biti upotrebljeno samo u jednom slučaju. Tada ih nazivamo prigodnicama ili okazionalnim neologizmima. Okazionalizmi ili drugačije – hapaksi ili individualizmi su reči koje su upotrebljene samo jednom i samo u određenom kontekstu. Obično ih uvode pisci pišući svoja dela. Vrlo su retki slučajevi da okazionalni neologizmi uđu u opšti leksički fond.
Tuđice
Kada govorimo o pozajmljenim rečima, ne možemo a da ne spomenemo tuđice koje su u srpski jezik ulazile preko pisane reči i putem kontakata naroda, tj. jezika. To su reči koje se ni posle prilagođavanja nisu bar jednim svojim delom uklopile u srpski jezički sistem: ansambl, kalodont, deterdžent… One su danas postale veoma učestale u jeziku, te većinu njih više i ne doživljavamo kao strane reči.
Važno je napomenuti da i neologizme koji su u duhu srpskog jezika, vremenom počinjemo da doživljavamo kao domaće reči.
Upotreba stranih reči je u srpskom jeziku često veoma kritikovana u onim slučajevima kada njihova upotreba nije neophodna. Međutim, najčešće upravo strane reči olakšavaju komunikaciju onda kada su opštepoznate, kao i onda kada mogu da doprinesu ekonomičnosti jezika.
Ana Todorović Radetić
Многе речи (не све) које се означавају као „турцизми“ су заправо речи које потичу из других језика попут персијског: „паре“, „кебаб“, „софра“ (арапски) итд.Срби до 20. века нису имали додира са „Турцима“, већ са Османлијама, Турска настаје са Кемалом Ататурком, тако да технички гледано никада нисмо чак ни ратовали са њима.Зашто то историчари уче, то заиста не знам.Његош их назива „Агарјанима“; не треба сметнути са ума да је Турски језик део Алтајских, монголских језика.Са Исламом примају доста арапских и персијских речи.Хвала за чланак и труд, сазнао сам нешто ново!
п.с. генсек је појам из комунизма и има политичку конотацију, има их још попут „агитпроп“, „информбиро“, „перестројка“ и др.Скраћене речи таквих функција и институција указују на њихово симболички „скрћено“ деловање