Ajfelova kula - simbol Pariza i Francuske

Reči francuskog porekla u srpskom jeziku – francuske pozajmljenice

Jezik se smatra jednim od fundamentalnih konstitutivnih činilaca svakog naroda – on je autentičan odraz kulture, umetnički doživljaj tradicije i epohalni prikaz istorije tog naroda. Iako su inicijalno nastali kao alati za lakše sporazumevanje, govor i pismo su vremenom zadobili status “izraz narodnog duha”.

Međutim, danas gotovo da nijedan jezik nema svoj “čist oblik” zbog brojnih pozajmljenica koje su rezultat preuzimanja stranih reči usled kontakta sa drugim narodima. Ove reči (tuđice) moraju prethodno pretrpeti određeni vid prilagođavanja kako bi se uskladile sa jezičkim normama domaćeg jezika, što neretko dovodi do pojave da ljudi nisu u stanju da razlikuju koje su reči izvorno srpske, a koje su dodate iz stranog jezika. 

Mnogi bi za sebe rekli da su boemi (bohème) jer uživaju u dobrom baletu (belette) i likeru (liquer), a pritom nisu ni svesni da se služe francuskim pozajmljenicama. U nastavku teksta pročitajte koje smo to sve reči usvojili iz francuskog jezika.

Galicizmi u srpskom jeziku – direktno i indirektno preuzimanje reči

Galacizmi označavaju skup reči koje su preuzete iz francuskog jezika i koje su prethodno prilagođene srpskom jeziku. Ove promene su propraćene fonološkom (promena glasova – kako reči zvuče) i pravopisnom (ortografska pravila – kako se reči pišu) adaptacijom, a potom i sintatičkom ( kako se reči uklapaju u rečenice) i morfološkom (kako se reči oblikuju i menjaju).

Pored galacizama, u srpskom jeziku ima mnogo germanizama (nemačke pozajmljenice), latinizama (latinske tuđice koje su većinski internalizovane), turcizama (reči preuzetih iz turskog jezika) i anglicizama (engleske pozajmljenice).

Skorašnja statistika navodi zanimljiv podatak da u našem jeziku ne postoje srpske reči na slovo “ f ” – svakodnevne reči koje počinju ovim slovom su zapravo pozajmljenice, poput fotelje (galicizam), flaše (germanizam), fakulteta (latinizam),…

Kada analiziramo prodor galacizama u srpsku kulturu, možemo primetiti da je on započet krajem 12. i početkom 13. veka kada je Hrvatska ostvarila prve vojne i religiozne interakcije sa Francuskom ( zabeleženo je da su mnogi hrvatski plaćenici bili u službi francuskih kraljeva Luja VIII i Luja IX).

Prema nekim lingvistima, najviše francuskih reči je usvojeno za vreme 18. veka kada je srpski književnik Dositej Obradović insistirao na prevodu remek dela francuske književnosti tog doba, “Avanture Telemaha, Odisejevog sina”.

Prema Klajnu, galacizmi su uprošćeni direktno i indirektno, gde se pod direktnim podrazumeva preuzimanje bez posrednika drugog jezika, a indiretno preko trećeg jezika posrednika ( ponajviše preko nemačkog i ruskog jezika).

Iako je većina preuzeta direktno, postoji određeni broj francuskih reči koje su dospele preko treće partije i koje su zbog toga dobile fonološka, morfološka i semantička obeležja trećeg jezika.

Profesor dr Milivoj Alanović je dublje interpretirao ovu pojavu – određeni sufiksi poput -ura, -or, -ir, -at ukazuju na činjenicu da je reč preuzeta posredstvom nemačkog jezika ( administrator, kurir, sertifikat), a sa sufiksom -ija posredstvom ruskog jezika (armija).

Prilagođavanje francuskih tuđica – fonološka, morfološka i semantička adaptacija

U usmenom govoru, fonetski oblik obično preuzima fonetski strukturu originalnog jezika, odnosno srpska reč obično zvuči slično kao i francuska izvorna reč, dok se u pisanom govoru vrši fonetska adaptacija jer naš jezik nema određene znakove.

Tako na primer:

  • Y – I (acronyme – akronim) 
  • Œ – E (oestrogène – estrogen) 
  • Ə – E (rəlation – relacija) 

Semantička adaptacija se sprovodi kada tuđa reč bolje opisuje pojavu, radnju ili predmet nego što to radi neka naša reč. Semantika je zapravo deo lingvistike koja se prvenstveno bavi proučavanjem značenja. Stepen adaptacije će zavisiti od polisemantičke strukture i njenog dervacionog potencijala

Tako na primer, francuska reč douche, na srpskom tuš, može imati sledeća značenja:

  • uređaj u kupatilu, sastavni deo slavine za pranje i ispiranje
  • dirke na klaviru u muzici
  • senčenje, crtanje i bojenje mastilom u slikarstvu
  • čin svečanog pozdravljanja dobošom i trubama, koji usleđuje nakon zdravice
  • uvreda ili vređanje

Morfološka adaptacija se odnosi na transformaciju imenica, prideva i glagola, odnosno na formatiranje reči tako da se može izvršiti pravilna konjugacija (promena glagola po broju, vremenima i glagolskim načinima) i deklinacija (promena imenica i imenskih reči po padežu, rodu i broju).

U srpskom jeziku je najviše prisvojeno imenica jer one predstavljaju najsamostalniju vrstu reči. Pozajmljenice u formi imenica su unete u gotovo neizmenjenom obliku u odnosu na izvornu reč i najčešće su muškog roda: balon, avion, žargon, žurnal, kabinet, …

Za imenice ženskog roda se dodaje gramatička morfema -a, pa tako imamo reči poput distanca, zebra, sirena, satira…

Dalja klasifikacija imenica se odnosi na sledeću tipologiju:

  • Paronimi (reči sličnog glasovnog sklopa i različitih značenja) koji imaju istu fonetsku strukturu, a različito naglašavanje – appel i apel
  • Paronimi koji imaju sličnu strukturu, a razlikuju se po jednoj ili dve foneme – controleur i kontrolor
  • Kod oba jezika je prepoznatljiva samo osnova dok su afiksi različiti (sufiks, prefiks, infiks i nastavak za oblik) – s’énerver i nervirati se

Matica srpska je već dva veka sinonim za srpsku kulturu i jezik, te ohrabruje oplemenjivanje jezika, ali i podseća na njegovo očuvanje. Pitanje za sve nas ostaje da li smo uvođenjem galicizama i ostalih pozajmljenica obogatili naš jezik ili smo ga previše izmenili. Među lingvistima i književnicima je oduvek postojao spor oko ove nedoumice, da li će srpski jezik ostati razumljiv ljudima svih profesija ili ćemo neprimetno i nečujno stvoriti lingvistički jaz – pitanje ostaje otvoreno.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.