Principi prevođenja

Prva stvar koju treba imati na umu prilikom prevođenja je činjenica da je prevod “prenos” značenja iz jednog jezika u drugi. Ne radi se samo o prevodu reči iz jezika u jezik. Treba prevesti značenje i suštinu onog što je rečeno, pre nego prevesti reč po reč. To je zato što jezici nisu samo različite reči. Različiti jezici imaju i različitu gramatiku, različit red reči, a ponekad čak postoje i reči za koje drugi jezici nemaju nikakav ekvivalent. Takve reči se u tim slučajevima prevode opisno.

Jednostavni koraci u prevođenju

Ako govorimo o najjednostavnijoj formi prevoda – gde već imate tekst napisan na određenom jeziku (izvornom) i želite da ga prevedete na drugi jezik (ciljani), koraci koje treba slediti su:

1. Pročitajte ceo tekst u originalu od početka do kraja, da biste bili sigurni da ga razumete. Ako ne možete da razumete sve o čemu je reč, ne možete ni da ga prevedete. Ako postoje određene reči ili fraze koje ne razumete, to treba najpre da razjasnite. Možda čak i odlučite da je tekst previše težak ili nije vredan prevođenja.
2. Probajte da prevedete ceo materijal, u gruboj formi. Ali ne prevodite reč po reč. Zapamtite da prevodite značenje.
3. Pročitajte prvi prevod u ciljanom jeziku i korigujte ga bez gledanja u original sa izvornim jezikom. Najbitnije je da prevod dobro zvuči na ciljanom jeziku.
4. Uporedite konačnu verziju vašeg prevoda sa tekstom na izvornom jeziku da biste bili sigurni da ste sve precizno preveli. Tada možete ispravljati detalje kod pojedinih reči ili fraza.

Rečnici

Ne možete prevoditi reči izolovano. Reči dobijaju svoje značenje u odnosu na to kako se koriste u određenoj situaciji – ono što nazivamo kontekstom. Uvek treba raditi kontekstualan prevod. Treba koristiti dvojezičan rečnik kad je god moguće, ali treba biti obazriv kada se traži prevod individaulnih reči. Rečnici su korisni, ali često postoji više od jednog prevoda za određenu reč. Najbolji rečnik je onaj koji definiše reč u različitim kontekstima. Na primer, obična engleska reč skip ima nekoliko prilično različitih značenja. Može da znači bilo šta od sledećeg, u zavisnosti od konteksta: skakutati (posebno sa jedne noge na drugu); preskočiti ili izostaviti nešto; baviti se nečim brzo i bez razmišljanja; veliki kontejner za prevoz građevinskog materijala, naročito otpada. Može čak da bude i skraćenica od skipper, kapetana broda ili sportskog tima. Iz ovoga se može zaključiti da pogrešan prevod ove reči može da ima loš rezultat.

Treba poslušati unutrašnji glas u glavi ako kaže da prevod zvuči čudno. Bolje je pitati za savet, nego napisati nešto netačno ili smešno. Naročito ako se radi o jezičkim idiomima. Možda ne znate sve upotrebe neke reči, pogotovo slenga koji ne možete da nađete u rečnicima. Zato je velika prednost vremena u kom živimo postojanje interneta na kome može da se pronađe skoro sve što nas interesuje, ali treba voditi računa o kredibilitetu sajtova sa kojih se preuzima neka informacija.

Pisani stil prevoda

Ne morate biti lingvistički eksperti da biste bili dobri prevodioci. Ako dobro poznajete ciljani jezik, onda će vam unutrašnji glas vrlo često sugerisati da li je vaš prevod dobar ili ne.

Prilikom prevođenja ne morate da ispratite potpuno isti red reči ili gramatičku konstrukciju u izvornom jeziku, osim ukoliko može da se takav redosled isprati bez poteškoća. Na primer, neki jezici stavljaju glagol (predikat) na početak rečenice, neki u sredinu, a neki na kraj. Engleski jezik, na primer, ima ustaljen šablon reda reči u rečenici i uglavnom svaka počinje subjektom, onda sledi glagol, pa objekat (ukoliko postoji u rečenici), itd.

Prilikom prevođenja ne morate da koristite ni sve reči iz izvornog jezika ako ciljani jezik to ne može da iznese. Isto tako, ne treba se ustezati prilikom potrebe da se koristi više reči prilikom prevođenja nego u originalu.