Usmeno prevođenje (simultano i konsekutivno)

Autor teksta: Jelena Perišić

Kada govorimo o usmenom prevođenju sasvim je primetno da se postoje određene nepoznanice, a samim tim i strah  i predrasude od nepoznatog. Treba imati u vidu da se usmeno prevođenje umnogome razlikuje od pisanog prevoda gde je akcenat na preciznom prevodu reč za reč. Usmeni prevod je interpretacija.

Ne očekuje se niti zahteva da bude prevedena svaka reč, već sama suština govora. Prepričavanje je ne samo dozvoljeno već i poenta. Kvalitet usmenog prevodioca se prepoznaje po dobro interpretiranoj suštini bez izostavljanja ili izmene ključnih informacija.

Razlika između simultanog i konsekutivnog usmenog prevođenja

Takođe, treba napraviti jasnu razliku između simultanog i konsekutivnog usmenog prevođenja. Razumevanje ove razlike je značajno kako za samog prevodioca tako i za klijenta.

Simultano prevođenje

Kako sam naziv ukazuje, simultano prevođenje se obavlja istovremeno i paralelno uz govornika, sa minimalnim kašnjenjem od par sekundi potrebnim da se tekst čuje i interpretira. Govornik ni jednog trenutka ne mora da prekine sa govorom, ali se iz tog razloga ovaj vid prevoda obavezno obavlja u posebno napravljenim prevodilačkim kabinama sa odgovarajućom opremom koja uključuje slušalice i mikrofon. Od izuzetnog je značaja da oprema funkcioniše u najboljem redu. Uglavnom ga obavljaju dva prevodioca jer je mentalno zahtevan i ne bi trebalo da se radi duže od 2 sata.

Napomena: Nema vremena za grešku, razmišljanje ili nedostatak koncentracije.

Konsekutivno prevođenje

Sa druge strane konsekutivno prevođenje se radi nakon desetak minuta govora. Tada govornik prestaje sa pričom i čeka da prevodilac interpretira njegove reči. Prevodilac i govornik stoje zajedno ispred publike i ovaj vid prevoda ne zahteva nikakvu dodatnu opremu, pa se iz tog razloga češće primenjuje. Takođe je zahevan za prevodioca zbog količine informacija koje mogu da se smeste u desetominutni govor, te se uglavnom koriste papir, olovka i specijalne sraćenice, kao i dobro izvežbano pamćenje. Ovde je važno imati dogovor sa govornikom da pravi pauze nakon deset minuta da ne bi došlo do gubitka informacija usled preopterećenosti.

Napomena: Ukoliko govornik u žaru priče zaboravi na prevodioca sasvim je uobičajena praksa da ga prevodilac prekine i počne sa interpretacijom.

Zaključak

Svaki prevodilac treba da izabere onaj vid usmenog prevoda koji mu više prija i u kome se bolje snalazi. Neki su virtuozi i jednog i drugog načina interpretacije, dok se drugi i ne usude da se i njihov glas čuje. U suštini kod usmenog prevođenja priprema igra ključnu ulogu. Tema govora koji se prevodi mora biti poznata unapred, a neretko prevodilac unapred dobije i srž svakog govora. Time se mogu spremiti ključne reči, skraćenice uobičajene za tu struku, imena govornika, imena važnih gostiju, institucija i slično.

To nam samo delimično olakšava posao. Govori često dobiju neočekivane obrte, a pitanja gostiju i publike su nešto što se ne može predvideti. Upravo to ovaj posao čini neiscrpnom riznicom nepredvidivosti, adrenalina i neizmernog zadovoljstva nakon dobro obavljenog posla.

Naša prevodilačka agencija može ponuditi vrhunske stručnjake kad je reč o gore navedenim vrstama prevoda.