U prvom delu ovog teksta Nemanja D. Milinović (kulturolog) izneće neke od osnovnih postulata razumevanja paradigme kreiranja sadržaja. U drugom delu članka, Milan Todorović (SEO stručnjak) bliže će pojasniti neke od principa matematičkog formalizma za tržišno uspešan post.
Osnovni izazovi profesije content writinga
Ponekad čujemo da mlađe generacije govore o obezvređenosti znanja koje su godinama sticali. Da li su višegodišnje akademske studije mnogim omladincima tek oduzele vreme ili pružile znanja koja mogu biti funkcionalno primenjena? Na društveno-humanističkim fakultetima često se obrazujemo za profesore, predavače ili prevodioce. Ako pogledamo savremene oglase za posao, primetićemo da tradicionalna zvanja najčešće ustupaju mesto do skora nepoznatim engleskim zvanjima. To su razne terminološke kombinacije kojima dominiraju pojmovi account, graphic, office, manager, writing end sou on.
Jedno od traženih zanimanja na domaćem i stranom tržištu naziva se kontent rajter. Možda priroda ovog zanimanja najbolje potvrđuje da savremena zvanja nisu neprijateljski suprotstavljena tradicionalnim zvanjima. Ponekad savremena zanimanja zahtevaju iste one veštine koje zahteva i neko tradicionalno zanimanje, iako je kontekstualna primena stečenog znanja drugačija od onoga na šta smo navikli. Ko su kontent rajteri (content writer) i šta je zapravo kontent rajting (content writing)?
Kontent rajting dolazi od engleskih pojmova content (sadržaj) i writing (pisanje). Ova delatnost podrazumeva pisanje veb sadržaja, reklamnih tekstova za sajtove i društvene mreže, elektronskih knjiga, digitalnih datoteka za audio i video produkcije, kao i tekstova za različita grafička rešenja ili blogove. Kontent rajter je profesionalac detaljno upućen u proizvod ili uslugu o kojoj piše tačan i precizno proveren tekst u cilju upoznavanja javnosti sa onim što predstavlja na tržištu. Deluje lako, zar ne? Međutim, koji kvaliteti su neophodni za uspešan kontent rajting?
U cilju reklame, kontent rajteri često opisuju nove proizvode/usluge nepoznate javnosti, pa je zato kontent rajting vrsta novinarstva. Kontent rajteri ponekad prevode kako bi pronašli relevantne informacije, najpre kada je reč o proizvodima/uslugama koje su u određenoj sredini potpuna inovacija. Odlično poznavanje više stranih jezika nije prednost, već zahtev ove struke. U mnogim zemljama kompanije traže kontent rajtere isključivo među humanistički obrazovanim profilima koji su studirali književnost, novinarstvo, komunikologiju ili kreativno pisanje. Ovakvi svetski trendovi doprinose podizanju svesti o kontent rajterskom zanimanju, adekvatno vrednujući veštine neophodne za kvalitetno bavljenje ovim poslom.
Kontent rajter bi trebalo da gradi jedinstven izraz, koji će se razlikovati od izraza na hiljade drugih kolega. To je profesionalac koji odlično poznaje jezik na kojem piše. U stanju je da bude zanimljiv i da tekstom privuče pažnju čitaoca, kroz jednosmislene i sažete rečenice. Svaka zapisana misao predstvalja magnet ka narednom pasusu, pa je uspešan kontent rajter istovremeno kreativni pisac.
Kontent rajter razume kome se obraća. On zna šta interesuje njegovu čitalačku publiku unutar teme kojom se bavi, pa je takođe pomalo psiholog. On je istraživač koji odlično poznaje svoju temu. Fokusira se na jedno pitanje, pružajući informativan, dinamičan i vredan sadržaj čak i za čitaoca koji nema vremena, a zainteresovan je za određenu oblast. Stručnjaci iz ove sfere poznaju SEO pravila, što im omogućava da ne ugroze kvalitet teksta, a ipak obuhvate neophodne pojmove u cilju postizanja reklamnog efekta na internetu.
Pojedini marketing stručnjaci tvrde da najefektivniji tekstovi trpe do najviše 1800 reči. Naravno, dužina teksta i zainteresovanost potencijalnog čitaoca takođe zavise od teme i kreativnosti kontent rajtera. Pisanje teksta koji sadrži intrigantno-provokativna pitanja ili podnaslove ponekad je dobar trik za držanje pažnje. Kontent rajting je zanat čija uspešnost zavisi prevashodno od sposobnosti autora da kombinuje stečena znanja sa veštinom zanimljive pisane interpretacije.
Uvek ćemo sretati tradicionalna zanimanja koja su postojala u svim epohama. Oduvek se znalo šta znači biti lekar, učitelj, sveštenik… i koju školu takva zanimanja zahtevaju. Sa druge strane, pre nego što dođemo u iskušenje da obezvredimo zanimanja koja nastaju kao potreba savremenog doba, zapitajmo se šta je neophodno znati da bi se takva zanimanja obavljala uspešno. Danas se mnogi bave kontent rajtingom ili veb dizajnom, ali neće svaki kontent rajter ili dizajner biti uspešan kao neko ko je studirao filološke nauke ili likovnu umetnost. To je ključ razumevanja savremenog poslovnog konteksta. Znanje se ne može obezvrediti. Međutim, od pojedinca zavisi da li će i na koji način pronaći kupca za svoje znanje, shodno potrebama civilizacije u kojoj živi.
Matematički formalizam kvalitetnog sadržaja
U ovom delu teksta pokušaću da na pragmatičan način razdvojim vrhunskog pisca od odličnog pisca.
1. Tačnost pročitanog. Svako može da napiše intrigantan tekst, ali da li je napisano i tačno? Kako razlikovati žutu štampu od naučnog rada? Definisanje tačnosti i relevantnosti je veliki izazov ne samo za pretraživače poput Google-a, već generalno za pojedinačni sistem vrednosti koji gajimo u privatnom/poslovnom životu. Google na ovoj tački gleda ne samo šta je napisano, već i ko piše. Kao najsofisticiraniji informacioni sistem, Google se trudi da klasifikuje i rangira autoritete po nišama, tj. oblastima. Da bi vaš glas bio mnogo jače opažen na internetu, potrebno je razumeti instituciju autoriteta. Autoritet treba graditi veoma pažljivo, o čemu ćemo imati poseban članak.
2. Razumevanje pročitanog. Postavlja se pitanje, ako je nešto tačno, da li je i jasno napisano, tj. da li ciljna grupa razume o čemu se piše u članku. Zamislite da na jednom informacionom portalu afirmisani naučnik napiše članak o nekoj sofisticiranoj tehnologiji. Šta će se dogoditi? Umesto da vreme čitanja zbog atraktivnosti teme bude duže, usled visokog stila izražavanja doći će do kraćeg zadržavanja surfera, jer oni nisu prilagođeni takvog stilu analize. Drugim rečima, treba poznavati publiku kojoj se obraćamo i prilagoditi joj se.
3. Ekspertiza napisanog. Ako smo pogodili temu i publiku, šta mislite po čemu se razlikuje ekspertski tekst od prosečnog teksta? Odgovor je dat kroz dva matematička modela. Prvi je LSI i definiše spektar termina istog ili sličnog značenja kojim se izražavate, a drugi je WDF*IDF, kojim se meri pravilna gustina LSI-a. Google u svom indeksu poseduje milione članaka o određenoj temi i tačno vidi uniju termina koji se pojavljuju u određenoj gustini. Onda sve to matematički inteligentno upoređuje i vidi k’o na dlanu sa kakvim stručnjakom ima posla. U bazi su i naučni radovi, pa budućnost informacionog copy writing-a evoluiraće u neku vrstu diplomskih radova. O ovome će takođe biti napisan poseban članak.
4. Izostanak važnog. Da li možete obraditi neku temu i njome zauzeti visoko mesto na pretraživačima (besplatna promocija od strane Google-a), ako ste preskočili neku bitnu celinu o temi, eliminišući ključne reči za koje nemate prava da ih izostavite? Na primer, dešava se da pišete tekst o turizmu Turske, a zaslepljeni lepotom Istanbula ne spomenete Ankaru koja je glavni grad te zemlje. Na žalost, to će biti primećeno i mere će biti preduzete. Automatika beleženja izostanaka je nemilosrdna.
5. Prisustvo nepotrebnog. Ova tačka je još jedno sito u kojem se prosejavaju paceri od stručnjaka. Naime, imate odličan tekst, ali u njemu se nalaze reči koje ne smeju da postoje. Primer je neki stučan biofizički članak u koji se ubace priče o sazvežđima, horoskopskim znacima i slično. Šta dalje da vam pričam?!
6. Socijalni graf. Socijalni graf ili graf aktivnosti surfera na socijalnim mrežama je još jedan signal kvaliteta o napisanom članku. Naime, sadržaji koji unose dodatnu vrednost, kreativno upakovani u kvalitetan dizajn ne mogu, a da ne budu zabeleženi na Fejsbuku, Tviteru, Reditu, Pinteresu, Istangramu itd. Svaka mreža ima svoj specifikum, a ti suptilni signali mere se veoma pažljivo, posebno sa aspekta uticajnih profila i tada otkrivaju mnogo o sadržaju. Ovo je sve šira tema, kojoj i dvocifren serijal članaka ne bi bio dovoljan, pa do daljnjeg da ne otvaramo Pandorinu kutiju.
7. Link earning kao kruna dobrog teksta. Za kraj finalna poenta! Više puta smo pomenuli da se internet sastoji od sadržaja, linkova i aktivnosti korisnika na njima. Količina sadržaja i linkova se eksponencijalno povećava. Kažu da se količina sadržaja na internetu duplira na sve manji broj godina. Nije ni bitno da li su u pitanju tri ili pet godina. Bitan je trend!
Sa druge strane, govori se da trenutno postoji više linkova na web-u nego zvezda u našoj galaksiji. Ako se ne varam, oko tri miliona blogova ažurira se svakodnevno. Da bismo preživeli novu etapu interneta, moramo nastupati tako da onaj mali broj surfera koji čita naš sadržaj, a ima pristup upravljanju nekom od svojih sadržaja, dobrovoljno kreira link ka nama. Taj proces se zove link earning i lako je merljiv. Pisac čiji sadržaji privlače linkove je zlatna koka za jedan portal. Bez ovakvih multidisciplinaraca nema kvalitetnog pomaka.
Zaključak
Danas nije dovoljno imati originalan i kvalitetan sadržaj, već sadržaj koji je bar deset puta vredniji od dobrog, originalnog i kvalitetnog. Taj sadržaj treba biti toliko dobar, da pored indukovanja socijalnog grafa i grafa linkova od početka uplaši konkurenciju kvalitetom sa kojim mora ići na megdan. On treba da im ubije volju da se nadmeću sa vama na polju ključnih reči za koje licitirate na pretraživačima.
Ostanite uz nas, uskoro kreće serijal ovakvih članaka!
Sjajno! Jedva čekam nastavke.
i da- hvala.
Draga Negoslava, hvala Vama za pažnju i podršku!
Zainteresovala me Negoslava :). Dosla, procitala i jedva cekam ostale tekstove. Veoma korisno za nas koji volimo da pisemo.
Hvala vam Nemanja i Milane na odličnom tekstu!
Deo oko SEO je naročito zanimljiv, ali i težak podrazumeva se!
Veoma opširan tekst koji pokriva dosta zanimljivih stvari. Kako sam i ja nedavno počeo da pišem za druge povremeno kao gost u zamenu za link ovo će mi biti od koristi.
Inače SEO je dosta komplikovan, jer se pravila povremeno menjaju i treba biti spreman da se stalno obnavlja gradivo.
Lep tekst, vrlo aktuelan. Ja mogu da dodam par recenica – dobar content writer je tesko zanimanje, posebno ako se na piše na maternjem jeziku. Vrlo često se prevede nešto sa enegleskog na primer, i misli se da je to to, ali naravno da nije. Danas se ovim poslom bave studenti koji nalaze dodatnu zaradu, ali kvalitet nije na nivou. I još jedna stvar – retko koji pisac zna SEO pravila, zato je potrebno raditi u timu ukoliko se želi i potvrda od Google