Ana Todorović RadetićUkoliko vam je potreban prevod sa albanskog jezika na srpski ili obrnuto, prevodilačka agencija „Prevodioci Libra“ nudi vam brz i kvalitetan prevod po pristupačnim cenama. Vaše upite možete nam poslati na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com ili nas pozvati na broj telefona 065 36 70 320.
O albanskom jeziku
Prvi put pomenut u dubrovačkom dokumentu s kraja 13. veka, albanski jezik nosi izvorni naziv gjuha shqipe, a u starijim izvorima sreće se i pod imenom arnautski ili šiptarski. Sa oko 7,5 miliona govornika širom sveta, od kojih je skoro 6 miliona na Balkanu, može se čuti prvenstveno u Albaniji, zatim u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i pojedinim delovima Grčke i Italije, kao i u albanskoj dijaspori.
Vrsta, tematika i obim materijala za prevod – bez ograničenja!
Sa albanskog na srpski i obrnuto prevodimo sve vrste tekstova koje nam šaljete: lične dokumente poput lične karte, pasoša, uverenja i izvoda iz matičnih knjiga; književna dela u stihu ili prozi; udžbenike, novinske članke i časopise; seminarske i diplomske radove, doktorske disertacije i slično. Albansko-srpski i srpsko-albanski prevod moguć je i kada su u pitanju sve vrste reklamnih materijala, različiti vidovi prezentacija, kao i titlovi i sadržaji veb-sajtova. Prevod stručnih tekstova takođe je u domenu usluga koje vam pružamo – bez obzira na to da li vam je potreban prevod materijala iz oblasti medicine i farmacije, prava i ekonomije, mašinstva i građevinarstva, turizma ili umetnosti, naši prevodioci specijalizovani za konkretne oblasti stoje vam na raspolaganju.
Sa albanskog na srpski i obrnuto – u pisanoj i usmenoj formi.
Pored prevoda pisanog materijala, prevodilačka agencija „Prevodioci Libra“ pruža i usluge usmenog prevođenja. U zavisnosti od vaših potreba, usmeni prevod može biti simultani (tekst se prevodi istovremeno sa njegovim izgovaranjem na izvornom jeziku) ili konsekutivni (prevodilac prevodi deo po deo izgovorenog materijala). Usmeno prevođenje sa albanskog i na albanski najčešće je potrebno u situacijama poput poslovnih sastanaka, seminara, radionica, predavanja, prezentacija, međunarodnih konferencija i slično.
Potrebne su vam usluge sudskog tumača za albanski jezik?
Naša prevodilačka agencija godinama unazad ostvaruje uspešnu saradnju sa sudskim prevodiocima za albanski jezik. Samim tim, možete očekivati prevod i overu dokumenata u najkraćem mogućem roku. Ukoliko postoji potreba, moguć je i izlazak sudskog prevodica na teren.
Lektura prevedenog materijala dodatna je usluga koju vam nudimo kako bi vaš finalni tekst bio u potpunosti pregledan, pravopisno, gramatički i stilski korektan. Nakon završenog prevoda, lektorisanju datog materijala posvećuju se naši lingvisti kojima je lektura na albanskom ili srpskom uža specijalnost, a po potrebi, tekst preveden na albanski pregledaće i izvorni govornik ovog jezika.
Kvalitetan prevod po povoljnim cenama. Prevod sa albanskog i na albanski jezik nudimo po pristupačnim cenama koje se kreću između, u zavisnosti od dužine i kompleksnosti materijala. Procenu cene prevoda konkretnog teksta šaljemo vam nakon detaljnijeg pregleda materijala, u najkraćem roku.
Zašto izabrati prevodilačku agenciju „Prevodioci Libra“?
Ako vam je potreban brz i kvalitetan prevod sa albanskog jezika na srpski ili obrnuto – na pravom ste mestu. Naši prevodioci su diplomirani filolozi koji su obrazovanje stekli upravo u oblasti albanskog jezika, a bogato višegodišnje iskustvo u prevođenju garancija je njihove pouzdanosti i stručnosti. Budući da su među našim saradnicima i prevodioci specijalizovani za konkretne stručne oblasti, kao i jezički stručnjaci kojima je albanski maternji jezik, možete se pouzdati i u kvalitet prevoda stručnih tekstova, kao i u mogućnost da prevode pregledaju izvorni govornici. Takođe, u saradnji sa našom agencijom možete biti potpuno sigurni u poverljivost svih materijala koje nam šaljete, kao i u striktno poštovanje unapred dogovorenih rokova.
Brojne zanimljivosti o albanskom
Ukoliko želite da se bliže upoznate sa albanskim jezikom i njegovim osobenostima, u nastavku teksta pročitajte brojne zanimljivosti koje smo pripremili za vas.
Albanski pripada indoevropskoj jezičkoj grupi, a jedna od njegovih specifičnosti je činjenica da sam po sebi predstavlja jednu granu ove velike porodice. Kako ne postoji nijedan drugi jezik koji je potpuno vezan za njegovu granu, albanski se naziva izolatom u okviru indoevropske grupe jezika. Poreklo albanskog jezika i dalje je predmet diskusije u lingvističkim krugovima, s obzirom na to da nije u potpunosti razjašnjeno koji se jezik može smatrati njegovim pretkom. Pretpostavlja se da se razvio iz nekog od paleobalkanskih jezika antike – i mada se najverovatnijom smatra mogućnost da je u pitanju ilirski, postoje i hipoteze o nastanku albanskog iz tračkog ili dakijsko-mezijskog.
Iako postoji više dijalekata albanskog, svi oni mogu se podeliti u dve velike grupe, nazvane Tosk i Geg. Dok se toskijskim dijalektima govori u južnim delovima Albanije, dijalekti koji pripadaju grupi Geg mogu se čuti na severu zemlje. Pritom, moguće je povući i približnu geografsku granicu između ove dve dijalekatske skupine – u pitanju je reka Škumbin, koja protiče središnjim delom Albanije i uliva se u Jadransko more. Na obalama reke takođe je prisutno nekoliko dijalekata koji na izvestan način predstavljaju most između dve dijalekatske grupe, ali istovremeno čine klasifikaciju dijalekata još komplikovanijom.
Standardni albanski jezik
Standardni albanski jezik koji danas možemo čuti u zvaničnoj komunikaciji i sa kojim se možemo sresti u književnim delima zasnovan je na dijalektu Tosk, koji ima oko 80% udela u standardnom jeziku.
Albanski jezik ima ukupno 7 vokala i 29 konsonanata, a današnji standardni albanski koristi sopstveni alfabet – u pitanju je latinično pismo dopunjeno određenim brojem albanskih karaktera. Takva su, na primer, slova ё i ç, kao i slovne kombinacije (digrafi) koje predstavljaju zasebne karaktere: dh, gj, ll, nj, rr, sh, th, xh, yh. Ipak, albansko pismo nije uvek izgledalo ovako – štaviše, u raznim vremenskim periodima ovaj jezik koristio je više različitih pisama. Pored ćirilice i osmansko-turske verzije arapskog alfabeta, albanski dijalekat Tosk izvesno vreme služio se grčkim alfabetom, dok je Geg pisan latiničnim pismom. Takođe, svojevremeno je kreirano i nekoliko lokalnih pisama, kao što je tzv. elbasansko – tajno fonetsko pismo nastalo u cilju skrivanja poruka od pripadnika turske vlasti. Postoji podatak da je od sredine 18. do sredine 19. veka albanski pisan na najmanje deset različitih pisama, što se smatra rekordnim brojem među evropskim jezicima.
Deklinacioni sistem albanskog jezika sadrži pet padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ i ablativ. Pritom, genitiv i dativ u osnovi imaju isti oblik, jer se oblici genitiva grade dodavanjem određenih predloga (i, e, tё ili sё) uz oblik dativa. U ograničenom broju primera može se sresti i zasebna forma vokativa, a pojedini albanski dijalekti koriste i lokativ, s tim što se ovaj padežni oblik ne sreće u standardnom jeziku. Imenice mogu biti muškog, ženskog ili srednjeg roda, a zanimljivo je da se neke imenice u albanskom mogu ponašati dvojako – kao imenice muškog roda u jednini, a kao imenice ženskog roda u množini. Takvi su, na primer, nazivi za planinu (mal i male) i vodu (ujë i ujëna).
Interesantna osobina albanskog jezika je i postojanje člana, koji se koristi za iskazivanje određenosti imenice. Kao i u nekim drugim balkanskim jezicima, kao što su bugarski, makedonski ili rumunski, i u albanskom se član nalazi iza imenice (tzv. postpozitivni član). Tako će, na primer, reč zog označavati neodređenu pticu ili pticu uopšte, dok će se oblikom zogu imenovati konkretan primerak vrste (ta ptica); dok je shtëpi bilo koja, shtëpia je tačno određena kuća, itd.
Još jedna zanimljivost vezana za albanski jezik je postojanje posebnog glagolskog oblika kojim se izražavaju stavovi poput divljenja i iznenađenja, a kojim se može ukazati i na činjenicu da je neki događaj govorniku poznat samo indirektno, iz nečijeg izveštaja. Reč je o glagolskom načinu koji se često naziva i admirativ (izvorno: mënyra habitore). Tako će, na primer, govornik albanskog koji vam se obrati rečenicom Ti flet shqip jednostavno konstatovati da vi govorite njegovim jezikom. No, promenom forme glagola u Ti fliske shqip sagovornik će iskazati svoje iznenađenje i zadivljenost činjenicom da se služite albanskim. Rruga është e mbyllur je rečenica kojom će neko kazati da je ulica zatvorena, dok se Rruga qenka e mbyllur može prevesti kao „Kako se čini/naizgled, ulica je zatvorena“. Admirativ je tek jedan od šest načina u albanskom glagolskom sistemu, koji razlikuje i dva stanja i deset glagolskih vremena.
Iako je uobičajena rečenična konstrukcija u formi subjekat-glagol-objekat, red reči u albanskom jeziku je relativno slobodan, dok se naglasak u pojedinačnim rečima najčešće nalazi na poslednjem ili pretposlednjem slogu.
Ako vas put nanese u sredinu u kojoj se govori albanski i pritom želite da nekoga pozdravite na njegovom jeziku, neki od izraza kojima to možete učiniti su pёrshёndetje (zdravo), mirёmёngjes (dobro jutro), mirёdita (dobar dan), ili mirёbrёma (dobro veče). Da biste saznali nečije ime, postavićete mu pitanje si quheni? (kako se zoveš?), dok će vam on odgovoriti sa unё quhem… (zovem se…). Uobičajeno pitanje kojim se interesujete za nečije zdravlje ili raspoloženje je si jeni? (kako si?), a u svakom ljubaznom razgovoru često ćete čuti i reči faleminderit (hvala) i ju lutem (molim). Rečce za potvrđivanje i odricanje u albanskom jeziku imaju formu po (da) i jo (ne).
Kada govorimo o albanskoj leksici, zanimljivo je da neki od meseci u godini zvuče ili se pišu donekle slično kao i njihovi nazivi u srpskom, pa se može naslutiti o kojim je mesecima reč: takvi su janar, mars, prill, gusht, a mesec maj čak ima i isti naziv u oba jezika. S druge strane, nekome ko ne zna albanski sigurno će biti teško da se doseti da je albansko shkurt naziv za februar, korrik za jul, a shtator za septembar.
Naročito interesantni izrazi u svakom jeziku nesumnjivo su idiomi – grupe reči koje se ne mogu prevesti doslovno, jer se značenje izraza u celini razlikuje od značenja pojedinačnih reči u njemu. Stoga je prilikom učenja svakog jezika, pa tako i albanskog, korisno upoznati se i sa njegovim uobičajenim idiomima. Primera radi, izraz i ke bërë lekët rrush e kumbulla bukvalno bi se mogao prevesti kao „potrošiti novac na grožđe i šljive“, dok se u konkretnoj govornoj situaciji njime ukazuje na činjenicu da je neko u nečemu pogrešio, odnosno „zabrljao“. „Znam ti i zube i kutnjake!“ (Të njoh dhëmbe e dhëmballë!) reći ćete nekome kome naglašavate da ga poznajete isuviše dobro, dok će se izraz të bësh një vrimë në ujë (doslovno: praviti rupu u vodi) upotrebiti za beskorisnu osobu koja ništa ne radi kako valja. A evo i jednog idioma koji je čest i u srpskom jeziku: kada nešto ne radi ili nije pouzdano, izraz koji ga opisuje u albanskom je s’pin më ujë, odnosno – ne pije vodu.
Bliskost albanskog sa drugim balkanskim narodima uočava se u primerima narodnih umotvorina – iako ih ne možemo razumeti ako ne znamo albanski, nemali broj albanskih izreka u prevodu na srpski biće nam i te kako poznat: Çdo njeri ndërton fatin e vet (Svako gradi svoju sudbinu, ili: svako je kovač svoje sreće); Qeni që leh shumë, nuk t’gic (Pas koji laje, ne ujeda); Sa të rrosh, do të mësosh (Dok živiš, učićeš, ili: čovek se uči dok je živ); Iku macja, lozin minjtë (Kad mačke nema, miševi kolo vode); Punën e sotme mos e lër për nesër (Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra).
Najstariji sačuvan dokument napisan na albanskom je „Formula e pagёzimit“ („Slovo krštenja“), zapisan daleke 1462. godine na gegijskom dijalektu. Smatra se da prvi književni zapisi na ovom jeziku potiču iz 16. veka, a 1555. godine štampana je i prva knjiga na albanskom – „Meshari“ („Misal“), koju je napisao rimokatolički klerik Gjon Buzuku. U 17. veku nastao je i prvi latinsko-albanski rečnik, koji je sastavio albanski biskup Frang Bardi, kao i jedan od najstarijih rečnika albanskog jezika, čiji je autor crnogorski pomorski kapetan Julije Balović.
Kada govorimo o savremenoj albanskoj književnosti, najpoznatiji albanski autor nesumnjivo je romansijer, pesnik, esejista i dramaturg Ismail Kadare. Prevedena na oko 45 jezika, neka od njegovih dela, poput romana „Palata snova“ i „Pad kamenog grada“, te zbirke pripovedaka „Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva“, mogu se pročitati i na srpskom. Takođe, na srpski je preveden i roman „Pasja koža“ albanskog prozaiste Fatosa Kongolija. Među vodećim ličnostima savremene albanske književnosti je i Ridvan Dibra, autor brojnih dela inovativne literature. U domenu poezije, jedna od najznačajnijih i najpriznatijih albanskih pesnikinja današnjice je Ljuljeta Lešanaku.
Ivo Andrić, Njegoš, Meša Selimović, Branislav Nušić, Radoje Domanović, Petar Kočić, samo su neki od klasika srpske književnosti koji su prevedeni i na albanski. Takođe, u albanskom prevodu danas se mogu naći i moderni klasici i savremeni autori poput Danila Kiša, Davida Albaharija, Filipa Davida, Saše Ilića, Dragana Velikića i drugih. Dvotomna autobiografija poznatog srpskog i jugoslovenskog glumca albanskog porekla Bekima Fehmiua –„Blistavo i strašno“, izvorno napisana na srpskom, takođe je prevedena i na albanski jezik.
Napisala: Dijana Jelenkov
Dodaj komentar