Ana Todorović Radetić„Poezija je ritmičko stvaranje lepote u rečima”, rekao je poznati američki pisac Edgar Alan Po; nemački filozof Artur Šopenhauer tvrdio je da je poezija „veština kojom se snaga mašte rečima pretvara u igru”, dok je francuski književnik i filozof Volter smatrao vrstom muzike, koju „valja čuti da bi se doživela”.
Šta je poezija sa stanovišta nauke o književnosti?
Sam naziv vodi poreklo od varijante grčkog termina poiesis, koji u doslovnom prevodu znači pravljenje. Za poeziju je, pre svega, karakteristično izražavanje u stihovima, kao i upotreba stilskih figura, ali i naročitih osobina jezika, kao što su metrika i zvučnost. U zavisnosti od toga da li u njoj dominira stihovano pripovedanje o događajima, ili osećanja, ideje, misli i(li) slike, poezija može biti epska i lirska, a na prelazu između lirke i epike nalazi se poema. Ep ili spev takođe je umetničko delo napisano u stihu, uglavnom većeg obima i sa razvijenim etapama razvoja događaja. Kada govorimo o lirskoj poeziji, uobičajena je podela prema tematici i dominantnom osećanju, pa tako razlikujemo ljubavnu, rodoljubivu, socijalnu, misaonu, opisnu, humorističnu i satiričnu liriku, kao i elegiju.
Iako je poezija najčešće manjeg obima u odnosu na prozna dela, prevod poezije nije nimalo lak zadatak – i štaviše, zahteva izuzetno mnogo stručnosti, posvećenosti, razumevanja i pažnje, neretko i u većem stepenu nego što to iziskuje prevod proze. Upravo jezgrovitost i metaforičnost poetskog teksta u kome pesnik često kazuje mnogo toga sa relativno malo reči, traži od prevodioca da do tančina poznaje jezike prevoda, njihovo leksičko blago i izražajne mogućnosti; da traga za sinonimima kojima će na najbolji mogući način preneti smisao stihova, te da sačini finalni tekst koji će biti u duhu jezika na koji se prevodi.
Dobar poetski prevod nije doslovan – budući da se kompletan smisao pesme sagledava tek u tekstu kao celini, kao i da se misli često prelivaju iz jednog stiha u drugi, umesto da prevodi reč za reč, pa i pojedinačne stihove, prevodilac se posvećuje prevodu pesničkih slika. A samim tim što pesmu ne čini samo sadržaj, već i u nju utkana emocija, misao, atmosfera koju kao celina stvara, njegov zadatak je da u drugi jezik prenese potpunu pesničku sliku, te da u čitaocu prevoda izazove osećanja i utiske jednake, ili makar približne onima koje pesma pobuđuje kod čitaoca originala. „Pesnici su, ako su dobri, vrlo blizu magije”, reči su turskog nobelovca Orhana Pamuka – a nešto slično moglo bi se reći i za zaista dobre prevodioce poezije.
Šta čini vrsnog prevodioca poezije?
Pored neizostavne stručnosti i odličnog poznavanja jezika, dobar prevodilac, razume se, postaje još bolji što je veće njegovo stečeno iskustvo, broj i raznolikost prevedenih poetskih dela. No, da bi bio izuzetan, treba da poseduje i istančan literarni senzibilitet, te da i sam bude pažljiv čitalac, ljubitelj poezije i učen poznavalac književnosti. Kao što se površnim čitanjem ne može steći pravi utisak o književnom delu, tako se i bez dobrog razumevanja i doživljaja polaznog teksta ne može sačiniti dobar prevod – a poznavanje materije i interesovanje za istu polazni su koraci na ovom putu. Takođe, dobar prevodilac neizostavno će voditi računa o bitnim osobenostima poezije, a u nastavku teksta pomenućemo neke od njih.
Stilske figure. Iako se pojavljuju i u proznim delima, stilske figure naročito su karakteristične za poeziju. Bez obzira na vrstu, njihova uloga je da datu pesmu estetski i smisaono obogate, da unesu nova značenja u tekst, ili da prošire i prodube ona postojeća. Samim tim pred prevodiocem je i izazovan zadatak da stilske figure sadržane u stihovima adekvatno prenese u drugi jezik, kako bi čitaocu prevoda pružio kompletnu sliku i utisak koji pesma nosi.
Štaviše, prevodilac mora odlično poznavati jezike prevoda tim pre što se figure poput metafora, simbola, metonimije, sinegdohe, personifikacije i drugih tzv. tropa ili figura reči često ne mogu doslovno prevesti na drugi jezik. U tom slučaju treba pronaći odgovarajuću reč ili izraz koji će imati željeni smisao, ali i biti u duhu jezika na koji se prevodi. Poseban izazov za prevodioce predstavljaju tzv. figure dikcije, kao što su asonanca (ponavljanje istog vokala u stihu ili strofi) ili aliteracija (ponavljanje istih suglasnika), čiji je zadatak da stvore zvučni efekat i samim tim određenu atmosferu pri čitanju stihova. Umeće da se jedna pesma prevede tako da se i u prevodu postigne željeni auditivni utisak na potpuno drugom jeziku jedna je od odlika vrhunskih prevodilaca. Takođe, pri prevodu poezije treba obratiti pažnju i na figure konstrukcije, poput inverzije, elipse, retoričkog pitanja i slično, gde se željeni efekat postiže naročitim rasporedom reči, kao i na figure misli, kakve su, recimo, poređenje, hiperbola, gradacija ili paradoks, kojima se rečima pridaju šira ili drugačije značenja.
Rima. Još jedna osobina lirike koja je često čini zahtevnijom za prevod u odnosu na prozu jeste glasovno podudaranje slogova, najčešće na kraju stihova, ili jednostavnije rečeno – rima. Pored toga što pesmi daje ritam, naglašava određene emocije i čini je prijatnom za slušanje, rima olakšava i pamćenje stihova, pa se kao takva koristila još u najstarijoj usmenoj književnosti. Bez obzira na to da li je parna, obgrljena ili ukrštena (u zavisnosti od rasporeda stihova koji se rimuju), te da li je muška, ženska ili daktilska (što podrazumeva podudaranje u jednom, dva ili tri sloga reči), zaista dobar poetski prevod može da sačini samo iskusan prevodilac i poznavalac jezika. Prevesti pesmu čiji se stihovi rimuju najčešće podrazumeva i izmenu reda reči u stihovima, te potragu za odgovarajućim sinonimima u drugom jeziku koji će se na najbolji mogući način uklopiti u rimu.
Ilustracije radi, navodimo stihove iz poeme „Gavran”, u kojima se Edgar Alan Po vešto poigrao rimom i zvučnošću reči: While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping, / As of some one gently rapping, rapping at my chamber door. / „’Tis some visitor,” I muttered, „tapping at my chamber door – / Only this and nothing more.” U novijem prevodu Dejana Mihailovića i Zorana Penevskog ovi stihovi ovako su zazvučali na srpskom: Glava klonu, i baš tada na vrata mi, iznenada, / Sred dubokog noćnog sklada neko kucnu malo tiše. / „Putnik neki”, tad se prenuh, „kucnuo je malo tiše – / Samo to i ništa više.”
Iako je u narodnoj i srednjevekovnoj književnosti bila podrazumevana, u savremenoj poeziji rima često izostaje, a prednost se daje tzv. slobodnom stihu – što, i pored svih ostalih zahteva koje poezija nameće prevodiocu, makar donekle olakšava proces prevođenja.
Višeznačnost. Šta je pesnik hteo da kaže? – pitanje je koje nam je još u školskim danima često postavljano prilikom analize gotovo svakog poetskog dela. Semantičko bogatstvo poezije čini jednu pesmu podložnu različitim tumačenjima, a pogrešna interpetacija lako može dovesti do neadekvatnog prevoda. Samim tim, mada je nesumnjivo korisna prilikom prevođenja bilo koje vrste teksta, komunikacija između klijenta i prevodioca još više dobija na značaju kada je reč o prevodu poezije – naročito ukoliko je klijent autor pesničkog dela koje se prevodi. U tom slučaju, u razmeni informacija sa klijentom prevodilac će razjasniti eventualne nedoumice u vezi sa značenjem stihova, steći bolji uvid u tumačenje teksta, te samim tim biti u stanju da sačini kvalitetniji prevod. Ukoliko autor nije istovremeno i klijent, te ako iz bilo kog razloga sa njim nije moguće stupiti u kontakt, poželjno je da prevodilac bude što detaljnije upoznat sa opusom, tematikom i poetskim načelima pesnika – na taj način, u kontekstu svega navedenog, moći će bolje da razume ideje i osećanja sadržana u pesmi, pa i da ih bolje prenese u željeni jezik.
Poezija se smatra najstarijom vrstom književnosti, a neka od prvih poznatih dela su sumerski „Ep o Gilgamešu“, delovi Biblije i Homerovi epovi „Ilijada“ i „Odiseja“. Veoma rano javila se i potreba da se tekstovi pesama prevedu na druge jezike – najstariji pisani poetski prevod potiče iz perioda oko 2000 godina pre nove ere, i predstavlja fragmente „Epa o Gilgamešu“ prevedene na jezike jugozapadne Azije.
Najprevođenije pesme i pesnici
Iako je neosporno da poezija ima svoje poklonike, činjenica je da se pesničke zbirke objavljuju i prevode primetno manje od proznih dela, pa su i spiskovi najprevođenijih romanopisaca mahom duži i bogatiji nego kada su u pitanju pesnici. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprevođenija pesma na svetu je „Budi kao dete” autora Šri Činmoja, koja sadrži svega šest stihova, a učesnici jedne manifestacije posvećene ovom indijskom duhovnom učitelju izrecitovali su je na ukupno 204 jezika. Smatra se da je poema koja je doživela najviše prevoda Poov „Gavran” (prevedena na preko 45 jezika), a svakako treba pomenuti i velikane poput Šekspira i Getea, koji su takođe stvarali i u stihu, i čija su dela poznata širom sveta.
Još u 18. veku na mnoge strane jezike prevođeni su i stihovi srpske usmene književnosti, a naša prva narodna pesma koja je doživela prevod na strani jezik bila je čuvena „Hasanaginica“ – 1774. godine pojavila se u putopisu italijanskog opata Alberta Fortisa, četiri godine kasnije objavljena je u Geteovom prevodu na nemački, a do danas je prevedena na više od 40 jezika. Kada je reč o prevodu savremenih domaćih pesnika, titulu najprevođenijeg srpskog poete nosi Vasko Popa. Iako su stihovi ovog preteče srpske moderne poezije mahom jezgroviti i metaforični, te u izvesnoj meri hermetični, to nije sprečilo prevodioce da Popine pesme predstave na čak 19 jezika. Među prevođenije pesnike sa naših prostora spadaju i Desanka Maksimović, kao i Petar Petrović Njegoš, čija su dela „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ poznata čak i na japanskom jeziku.
„Pesnik može da preživi, sve, osim štamparske greške“, rekao je irski književnik Oskar Vajld, a mi bismo dodali i – lošeg prevoda. Zato je, ukoliko vam je potreban prevod poetskog teksta, uvek najbolje obratiti se profesionalnom prevodiocu. Prevodilačka agencija „Prevodioci Libra” nudi vam prevod visokog kvaliteta i po povoljnim cenama, koji će biti završen u dogovorenom vremenskom roku. Naši saradnici su filolozi sa odličnim poznavanjem srpskog i stranih jezika, naročito specijalizovani za prevod poezije. Takođe, poezija i književnost spadaju u uža interesovanja naših prevodilaca, a mnogi od njih se i sami bave pisanjem. Uz sve navedeno, dugogodišnje iskustvo i saradnja sa velikim brojem zadovoljnih klijenata garantuju kvalitet prevoda koji ćete dobiti. Po dogovoru, materijal za prevođenje možete nam dostaviti lično, ili poslati na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com.
Cene prevoda poezije
Kada je reč o prevođenju poezije, cena prevoda u osnovi se obračunava prema broju prevodilačkih strana i jeziku: engleski, ruski, nemački… Jedna prevodilačka strana sadrži ukupno 1800 karaktera sa razmacima, a broj strana određenog poetskog teksta računa se tako što se broj karaktera koje dati tekst sadrži podeli sa 1800. Ilustracije radi, poema dužine već pominjanog Poovog „Gavrana” ima nešto više od tri i po, a Dučićeve pesme „Jablanovi” oko petinu prevodilačke strane.
Ukoliko vas zanima cena prevoda konkretnog sadržaja, kao i vremenski rok u kome prevod može biti završen, pošaljite nam upit na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com ili nas pozovite na broj telefona 065 36 70 320, i procenu ćemo vam poslati u najkraćem mogućem roku.
Lektura poetskih tekstova
Budući da u pisanju poezije, naročito savremene, postoji mnogo veća sloboda u primeni jezičkih normi, to i lektura poetskih tekstova ima određene specifičnosti. Dok je korektura teksta (uklanjanje slovnih grešaka i tehničkih nedostataka) svakako posao koji mora biti urađen valjano kako bi tekst bio pregledan i čitljiv, savremeni pesnik ima punu slobodu da svoje delo napiše, na primer, samo malim slovima ili bez ijednog znaka interpunkcije, i da to bude deo njegovog ličnog književnog stila. Samim tim, lekturu poezije valja obavljati pažljivo i u konsultaciji sa autorom. Iako nije uključena u cenu prevoda, lekturu poetskih tekstova (prevoda ili originala) možemo vam pružiti kao zasebnu uslugu.
Dijana Jelenkov
Jelena Gavrilović
Dodaj komentar