Šta čini profesora (engleskog) izuzetnim?

Pokušaću da ovaj tekst napišem ne iz ugla profesora, već iz ugla učenika. Možda niste znali ovu zanimljivost, ali kad bilo ko od nas (bez obzira na godine) odluči da upiše neki kurs i počne da uči novi jezik ili veštinu, ponašaće se kao i svaki drugi učenik na ovom svetu. Šta to podrazumeva?

Najpre, da strepi od profesora (ako ne zna odgovor na neko pitanje, veoma mu je neprijatno zbog toga, a preosetljive osobe mogu čak i da se plaše). Zatim, da će, ukoliko ne zna odgovor, očekivati da mu neko šapne ili pomogne. Kao i to da će biti veoma ponosan na sebe ukoliko se istakne na času. I da će se možda prikriveno ili javno takmičiti sa drugima. Da ne želi da se oseti posramljeno u grupi ili pred kolegama onim što kaže. Takođe, kao i svaki đak, da postavlja pitanja, ponekad zaboravi da uradi domaći zadatak (prilikom učenja stranog jezika obavezni su domaći zadaci!), a ako bude radio test, možda će čak i probati da prepiše. To je otprilike tipično ponašanje svakog od nas u ulozi učenika. Čast izuzecima, naravno.

Kao i svi đaci, i odrasli učenici umeju da se vežu za profesora i ukoliko im se dopada kako predaje, neće nikada poželeti da ga promene. Nekad se može čak dogoditi da učenik prestane da pohađa kurs ukoliko mu se profesor promeni.

A šta je to što učenik očekuje od privatnog časa engleskog, na primer?

Ako se osvrnemo na prethodne stavke, najpre će poželeti da je profesor ljubazan, fin i da deluje prihvatljivo.

Ono što je takođe od izuzetne važnosti je da učenik želi da se oseća sigurno na času. Šta to znači? To znači da očekuje od profesora puno strpljenja ukoliko je nešto preskočio i kaska za ostalima. Najveću neprijatnost bi moglo da izazove ukoliko profesor na neki način učini da se oseti neprijatno zbog neke greške ili neznanja. Ili kritike pred drugima, što je takođe nedopustivo.

Još jedna činjenica od ogromnog značaja za učenika je, svakako, da profesor dobro ume da prenese svoje znanje, jer ukoliko to ne zna, onda je takvo njegovo znanje slično neznanju, jer niko nema koristi od toga. Ukoliko profesor ume još da napravi asocijacije sa drugim pojmovima, da povezuje, da koristi metafore, onda će učenik još lakše usvojiti novo znanje. Dobar primer za to je i korišćenje mapa uma kao idealnog sredstva za učenje gde se putem crteža stvaraju asocijacije i mnogo lakše pamti. Ukratko, učenici žele profesora koji je stručan, kompetentan i dobro objašnjava.

Šta je još bitno? Bitno je i to da profesor prati korak sa svetom oko sebe, da se stručno usavršava, pohađa seminare, koristi tehniku, prezentacije na času i može da uputi učenike na razne sajtove, grupe, linkove.

Opšte je poznato, takođe, da svi volimo da budemo u društvu pristojnih, kulturnih i urednih ljudi, pa se zato i očekuje da i naši učitelji budu pedantni, u svakom smislu te reči. I da pored svega toga budu zanimljivi, duhoviti, pozitivni i nasmejani.

Neko će od profesora očekivati da s’ vremena na vreme neobavezno proćaskaju (na engleskom, naravno :), neki će hteti strogo poslovan odnos, ali jedno je sigurno – svi žele profesora koji će im za njihov novac pružiti maksimum. Jednom rečju, dobar pristup, kvalitetan prenos znanja, interesantan čas.

Profesoru je ponekad potrebno mnogo časova da pridobije učenika, a samo jedna greška da ga zauvek izgubi. Zato je ovaj poziv izuzetno težak. I zato je odličan profesor uvek i odličan pedagog. A izvrstan profesor je onaj koji neprestano radi na sebi i svojim celokupnim nastupom zadovoljava sve gorenavedene osobine.

I još nešto. Ukoliko se posle privatnog časa engleskog vraćate kući sa osmehom na licu, jedno je sigurno – imate dobrog profesora!