Savršen prevodilac – Miloš N. Đurić

Napisala: Valentina Branković

Jedan od najpoznatijih i najplodnijih helenista na prostoru bivše Jugoslavije, profesor Miloš N. Đurić (1892-1967) bio je istaknuti filosof, istoričar grčke književnosti, jezika i filosofije, profesor etike, akademik, a posebno: prevodilac sa grčkog, latinskog, nemačkog, engleskog i ruskog jezika. Radio je kao profesor u gimnazijama u Sremskoj Mitrovici, Zemunu i u čuvenoj Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu (1916–1928). Kasnije je predavao i na Filozofskom fakultetu u Beogradu i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV.

Već u 7. razredu klasične gimnazije prevodi Eshilovog Okovanog Prometeja, u osmom razredu u originalu čita Aristotelovo delo O pesničkoj umetnosti. Kao maturant prevodi Cara Edipa sa grčkog, a nešto kasnije i Sofokleove tragedije Antigonu i Kralja Edipa.  Filosofiju je studirao u Zagrebu gde je diplomirao 1920. godine. Od kad je 1933. postao docent filosofije okrenuo se potpuno proučavanju grčke filosofije i književnosti, helenskom erosu i etosu. Tada piše eseje „Sapfo božanstvena“, „Tragedija Eshilova“. Od tog doba postaje pisac posebnog kova, posvećenik antičke književnosti i komparativnih studija. Od 1950. je sve više profesor.  Miša Đurić je između 1957. i 1963. godine bio na čelu Saveza književnih prevodilaca Jugoslavije.

Preko 400 njegovih naučnih radova i prevoda svedoči o beskrajnom trudu i radu. Najviše se ogledao u proučavanju filosofije kulture i društvene vrednosti kulture. Saradnik je dve enciklopedije za pojmove klasične filologije, helenske i rimske mitologije i antičke filosofije.

Najvažnije filosofsko delo Problemi filosofije kulture se bavi savršenim čovekom, „onom koji se nije odmetnuo od celine sveta i prirode„.

U jednom radio intervjuu iz 1958. godine profesor Đurić je ispričao kako je pred Drugi svetski rat završio rukopis od 1000 strana Istorije helenske filosofije. Da bi ga spasio od bombi i razaranja, odneo ga je u biblioteku na Filosofskom fakultetu. Međutim, u toku poslednje godine okupacije, bombe su porušile Filosofski fakultet i biblioteku, a tako i njegov rukopis. Tako je propao njegov desetogodišnji rad.

Neskvadašnja ličnost, svestrani erudita Miloš Đurić je živeo po pravilima i u duhu idealnog helenskog sveta i kroz njega posmatrao realan svet. Sposoban da proceni osobu, više ga je interesovalo da li njegovi studenti umeju da misle i kako da to promišljeno saopšte. Imao je često običaj da kaže:

„...ako budeš pametan, možeš u datom momentu [to i to] naći i pročitati u mojim knjigama….nego reci mi svojim rečima…[itd.]„

Zahtevao je kritičko mišljenje i naročito lepo (pismeno i usmeno) izražavanje. Studente, ali i diplomce uvek je podsticao da pišu i pomagao im da objavljuju radove. Ustajao je rano, u pet sati, počinjao da piše u šest, i tako celog života.

Primum esse, deinde vivere, postremo philosophari
(Prvo postojati, pa živeti, a tek na kraju filozofirati)

Po ovom principu, u njegovoj filosofiji društveni život je primarniji u odnosu na duhovni život, etika od tehnike, kolektivno od individualnog. Svi narodi treba da doprinesu opštem napretku čovečanstva, veliki narod nije onaj koji ima veliku vojnu silu već „onaj koji se istakne u najvišoj i najpotpunijoj čovečnosti – u panhumanizmu“. Đurić zahteva da se odbace sve rasne, klasne, nacionalne, verske i ostale granice među ljudima i sve misaone istovetnosti.

Prevodilac Đurić

Ako ostavimo po strani prevode sa ruskog, engleskog i nemačkog koji su manjeg obima (nikako i manjeg značaja jer sadrže tekstove Berđajeva, Tagore, Adlera i Junga), Đurić je našu književnu riznicu obogatio klasičnim grčkim velikanima. Sećamo se monumentalnih prevoda i pravog dokaza lepote našeg jezika – Daničićevog Starog zaveta i Vukovog Novog zaveta (kojima nema ravne). Miloš Đurić je nastavio istu kulturnu misiju dragocenih prevoda sa starohelenskog i latinskog jezika. Grčku književnost smo u školi upoznali zahvaljujući njegovim divnim stihovima:  Grčke tragedije u izdanju “Veselina Masleše”iz 1982. godine i Cara Edipa u izdanju “Rada”iz 1978.

Pamtimo dobro jezičku umetnost i muzikalnost koja promiče kroz reči srpskog i grčkog jezika. Prevodilac Miloš Đurić je svakom narednom prevodiocu ostavio u nasleđe neizmernu vrednost, ali i izazov. Njegovi prevodi se odlikuju velikom jasnoćom i jezgrovitošću. Inteligentno je rešio pitanje jamba grčkog dvanaesterca u pesmama. Njegov jamb je sličan brzom govornom jeziku. U prevodu Sofokla osećamo svečanost u tekstu. Uzoriti i korisni prevodi su najkorisnija dostignuća u oblasti književnog prevodilaštva.

Nagrada „Miloš N. Đurić“ je tradicionalna nagrada Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Prvi dobitnik je bio Branimir Živojinović 1968. za Pesme Rilkeove, kasnije su laureati bili Kolja Mićević, Nikola Bertolino, Eugen Verber, Eros Sequi i mnogi drugi prevodioci.

Književni radovi

Među njegovim autorskim delima treba izdvojiti Vidovdansku etiku (1914) i Smrt majke Jugovića (1918). Zatim Đurićeve naučne radove, brojne predgovore, prevode tragedija Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, stare helenske lirike, Ksenofonta, Lukijana…Paralelno sa dramskim piscima, Đurić je bio verni prenosilac filozofa: Platona, Aristotela, Seneke, Epikura. Veliki biograf Plutarh je takođe bio tema Đurićevog prevodilačkog rada. Životne priče Aleksandra Velikog, Cezara i drugih državnika atinskih i rimskih su legat Miše Đurića. Vrhunac prevodilačkog rada su dva bisera svetske književnosti Odiseja i Ilijada. U ovom prevodu tek vidimo spoj filosofa i istoričara sa jedne, i književnog stvaraoca i pesnika, sa druge strane.

Za studente istorije su bitni udžbenici Istorija helenske književnosti i Istorija helenske etike za koju je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda 1961.

Tako je govorio Miloš Đurić

Svrha prevoda je, smatra Đurić, lepota i emocija koju dobijemo kao rezultat prenošenja nevidljivog smisla teksta vidljivim znacima drugog jezika, adekvatnim stilom. Za Letopis matice srpske piše u jednom tekstu 1960. godine:

• „Šta znači adekvatan stil? To je punina i gustina jezičkog izraza, jezička sažetost, muzička podloga reči i rečenica, organizovana sonorna celina, originalan emotivan efekat, intonacija i tonalitet prevodiočeva jezika koji, u danom slučaju, otkriva tajne izvore iz kojih može da dođe potreban zvučni efekat“.
• „Kao Helen što je bio familijaran sa celom vaseljenom: i sa bogovima i sa demonima, s vodama i valovima….i prevodilac treba da je familijaran sa svima umetničkim lepotama i odlikama oba jezika. Takav prevodilac daće kvalitetan prevod, a pod kvalitetnim književnim prevodom podrazumevam zračenje metempsihoze pesnikove duše i pesnikova mentaliteta u dušu i mentalitet prevodioca“.
• „Na kvalitet književnog prevođenja utiče: pristupati poslu ozbiljno i odgovorno; pravilno upotrebiti stil i jezik; nepoveravati prevodilački posao onima koji za njega nemaju dovoljno spreme; radi postizanja uspeha u prevodilačkom poslu, treba u časopisima da se što češče vrši savesna ocena objavljenih prevoda značajnih pesnika i pisaca i daje analiza prevodilačke tehnike“.

„Zvezdani časovi Miloša N. Đurića“

U knjizi „Zvezdani časovi Miloša N. Đurića„, autor Miroslav Jokić evocira uspomene iz vremena kada je kao student Pozorišne akademije šezdesetih godina slušao predavanja profesora Đurića. Ko želi da se malo bolje upozna sa radom profesora Đurića, iskreno preporučujem ovu dirljivu knjigu. Ne tako obimna knjiga puna je nostalgije i poštovanja.

Njegova predavanja su bila koloplet znanja, anegdota, duhovitih ispada, imao je sposobnost duha da misao svede na anegdotu, da svetle tačke Helena i antičkog društva prenese studentima. Analitičan do detalja, bio je poznat po energičnosti koju je širio kud god bi se kretao. Cenio je široko opšte obrazovanje, poznavanje naše kulturne prošlosti i znanje bar jednog stranog jezika.

Zarad potpunijeg portreta ovog vrsnog prevodioca i književnika, navešću nekoliko anegdota za kraj.

*          „Grčka složenica sa prediktom filo ima značenje ljubitelj, dok reč zofos znači mrak. Reč sofos znači mudrost, nauka. Dakle, ako si filozof onda si mrakoljubac, ali ako si filosof tada si ljubitelj znanja. Mnoge budalčine greše kad koriste pogrešnu reč! Ja ne mogu zato da kažem da si ti zom kad si ti som!“

*          Poznata je njegova reakcija na trenutak kad je kolaboracionistička vlada Milana Nedića, 13. avgusta 1941. na podsticaj Nemaca objavila Apel srpskom narodu u kom poziva na borbu protiv komunista (i za saradnju sa Nemcima). Za dva dana Apel je potpisalo 411 uglednih ličnosti među kojima: Milan Kašanin, Vladimir Velmar Janković, Tanasije Dinić. Miloša Đurića je na vratima Kolarca zaustavio jedan kolega sa fakulteta (kompozitor i muzičar) nagovarajući ga da potpiše Apel. Profesor Đurić je odvratio: „Lako je tebi , ti u duple sviraš, ali ja predajem etiku, politički moral„. I nije potpisao. Niti on, niti Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver. Nedugo zatim je odveden u Banjički logor. Preživeo je. Pušten je septembra 1943. godine, na fakultet se vratio posle oslobođenja.

*          Jednom prilikom u odeljenju periodike biblioteke grada Beograda u ulici Moše Pijade okupilo se stotinak slušalaca. Povod je bio promocija Platonovog dela Država u prevodu Miloša Đurića.

„Platon je narod, pripadnike države, delio u tru grupe. Jedni rade za nju i u njoj, drugi je brane, a treći upravljaju njome. A da bi bilo demokratije kao nužnog zahteva u odnosima između ove tri grupe, svi moraju da imaju ista primanja! Ovo sa dozom utopije zaključuje Platon… A naši upravljači grabe li grabe!“ Studenti među publikom su se strašljivo osvrtali, a profesor Đurić je jačim glasom viknuo kako oni koji upravljaju moraju imati granice, ali ih nemaju:  „Ni od naroda koji po njima vlada, ni od njih samih kojima bi trebalo da vlada politički moral!„

Još od gimnazijskih dana bio je obuzet misaonim traženjem puta: kako čovek (kao jedinka) da osmisli svoj život i istinski živi u harmoniji u zajednici? Ali, nije mogao sam doći do odgovora. Za dostizanje sreće u društvenoj zajednici potrebna je kolektivna svest, pregalaštvo i vrednoća svakog pojedinca, kao nekad u antičkom društvu.

Žalim što nisam rođena ranije, da sa ushićenjem slušam predavanja profesora Đurića. Utehu pruža to što nad nama ostaje da zrači njegova visoko moralna ličnost, njegovo jedinstvo reči i čistota misli. Samo je ovakav prevodilac mogao da traži savršenstvo od drugih jer ga je i sam u visokom stepenu posedovao. Savršeni prevodilac Miloš N. Đurić.

Napisala: Valentina Branković