Ana Todorović RadetićU danu prologa na Bitefu otvorene su četiri izložbe na kojima su posetioci mogli da pogledaju delić istorije Bitefa koji ove godine slavi svoj 50. rođendan. Ovaj festival je i posle pola veka svog postojanja najznačajniji u Istočnoj Evropi i jedan od najznačajnijih u Evropi. A izložbe su uvrštene u program manifestacije Dani evropske baštine – Kulturno nasleđe i zajednice – živeti s nasleđem.
Prva izložba – u zgradi RTS-a koncipirana je tako da sadrži 5 različitih „soba“, a svaka od njih predstavlja jednu dekadu Bitefa. U svakoj od njih se nalazi televizor i par komada nameštaja iz tog perioda, a zidovi su oblepljeni isečcima iz novina Ludus. I zaista, utisak je kao da ste otputovali par decenija nazad u prošlost i prisetili se kako su nekad izgledale dnevne sobe… Dovesti nove pozorišne tendencije u ono vreme, razbiti koncept socrealizma i uvesti modernu, bilo je više nego poduhvat. Prva dama Bitefa, njen osnivač, Mira Trailović, smeši se zajedno sa Jovanom Ćirilovim na jednoj od slika na zidu ovih sobica… Ima i zašto. Bitef festival je ostao i opstao sve ove godine, prolazeći kroz razne turbulentne periode, kroz duh vremena koje je s pravom dobilo naziv „na leđima mahnitog bika“. A RTS je od samog početka bio i ostao podrška Bitef-a. Hvala mu na tome.
Izložbu u galeriji RTS-a otvorio je Nebojša Bradić, a takođe se obratio i posetiocima Ivan Medenica, umetnički direktor Bitef-a. U malom holu će se svakog dana prikazivati predstave snimljene tokom prve dve decenije Bitefa, pa će posetioci još neko vreme moći da uživaju u ovom zanimljivom „vremeplovu“, kao i u ostalim izložbama.
Do druge izložbe došli smo uz pomoć instrukcija putem megafona u koji je govorila i predvodila nas ulicama Beograda duhovita Jelena Bogavac, zajedno sa Ivanom Medenicom. Veoma uzbudljivo je bilo hodati zvezdanim stazama Bitefa kroz grad (u bukvalnom smislu – trotoari su oslikani bitefovskim zvezdicama), zaista kreativno osmišljeno. Prepešačiti taj deo užeg centra grada sa poštovaocima teatra i obići četiri izložbe u roku od dva sata bio je svojevrsni doživljaj.
Drugu izložbu u Ateljeu 212 otvorila je Borka Pavićević, uz govor koji nas nije ostavio ravnodušnim. Govorila je o jednoj epohi gde je svako radio, a nije „odrađivao“ posao; kada se pozorište poštovalo, a ne dolazilo u njega da se „ispoštuje“. Kako je Bitef institucija, veoma retka, koja je nadživela svoje osnivače, što je redak slučaj u našoj zemlji. I još par zanimljivih anegdota iz vremena prvih godina Bitefa.
Treba napomenuti kako je Bitef ponikao u Ateljeu 212, pa je shodno i konceptu festivala određeno da se umetničke fotografije sa Bitefa izlože na zidovima i prozorima zgrade Ateljea, okrenuti ka ulici i time budu otvoreni široj javnosti.
Treća izložba u galeriji New Moment-a predstavila je plakate koji su pratili Bitef kroz njegovo postojanje. Svaki od tih plakata je malo remek delo, poziv na filozofiju, simbol jednog vremena, jedne godine. Vredi pogledati.
I poslednja u nizu izložbi, možda i najzanimljivija od svih – Bitef u Bitefu. Instalacije sa umetničkim fotografijama sa predstava festivala oko osvetljenih abažura je slikovito prisećanje na mnoge komade, premijere, glumce koji su došli u Beograd, osvojili ga ili pak, bili loše ocenjeni od strane publike ili kritike svojim avangardnim pristupom u ono vreme.
Bilo kako bilo, Bitef nastavlja da intrigira publiku, ne ostavljajući je ravnodušnom. Prijatan utisak ostaje sa prologa festivala kada nakon posete četiri izložbe i prve pogledane predstave koja je usledila upravo u Bitef teatru, vidim kako pozorište uspeva da privučei i izrazito mlade ljude, u eri postinformatičkog društva i moderne tehnologije.
Dodaj komentar