Predstava “Važno je zvati se Ernest”

Narodno pozorište, scena Raša Plaović
Piše: Ana Todorović-Radetić

Preuzeto sa sajta Narodnog pozorišta
Preuzeto sa sajta Narodnog pozorišta

Autor: Oskar Vajld
Režija: Nikola Zavišić
Uloge: Miloš Đorđević, Nenad Stojmenović, Dušanka Stojanović-Glid, Anastasija Mandić, Milena Đorđević, Zoran Ćosić, Sonja Knežević, Nemanja Konstantinović
Preveo: Vladimir Petrović
Dramaturg: Molina Udovički Fotez
Kostimograf : Bojana Nikitović
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Kompozitori: Sonja Lončar i Andrija Pavlović
Scenski pokret: Tamara Antonijević

Konačno sjajna predstava – slikovita, vrcava, originalna! U odnosu na scenska dostignuća koja je beogradska publika imala prilike da vidi u poslednje vreme, komad “Važno je zvati se Ernest” predstavlja pravo osveženje i užitak. Još kada iza jednog dramskog teksta stoji vanvremenski genije poput Oskara Vajlda, onda je doživljaj dvostruko veći.

Oskar Vajld
Oskar Vajld

Na sceni gledamo grupu darovitih glumaca koji impresioniraju svojim efektnim rolama i humorističkim nastupima. Protagonisti drame – Džek i Aldžernon, (briljantna i ubedljiva gluma Nenada Stojmenovića i Miloša Đorđevića), Ledi Breknel, Sesili i Gvendolin (podjednako uverljiva gluma Dušanke Stojanović-Glid, Anastasije Mandić i Milene Đorđević) izazvaće salve smeha svojim dijalozima i međusobnim prepucavanjima.

Tema komada – “romantično” zaljubljivanje isključivo u osobu po imenu Ernest dovešće do mnogih komplikacija i nesporazuma. Ali poenta nije u tome. Sve obigrava oko ismevanja (ili kritike) visoke klase britanskog društva, njihovih besmislenih društvenih konvencija, dosadnih formalnosti i svakodnevnih tričarija.

Iako se radnja drame “dešava” u Londonu, u viktorijanskom periodu karakterističnom po rigidnom socijalnom ponašanju (gde je prava ljudska priroda sputavana do besmislenih granica), režijski koncept dela vešto i verno oslikava civilizacijski trenutak u kome se i sada nalazimo. Kroz farsično-ironični opis ponašanja visoke klase, sagledavamo i društveno “foliranje” našeg modernog doba, gde je forma bitnija od suštine, pokazivanje i prikazivanje obavezno, uz glamurozni i lažni sjaj pomodarstva i licemernog građanskog morala.

Ono sa čime se Vajld hrabro poigravao u svojim delima – javno kritikujući društvene norme, ismevajući romansu, idealnu ljubav i brak, reditelj Zavišić produbljuje dodavši još jedan detalj iz Oskarovog života – on se poigrava sa njihovom seksualnošću, ne samo prema osobama suprotnog, već i istog pola. Nekome može biti nakaradno, nekome potpuno komično i zabavno, ali je, gledajući delo u celini, u prilično vajldovskom maniru. U tom smislu rediteljski pristup predstavlja autentično čitanje teksta.

Scene se smenjuju brzom i glasnom disko muzikom uz koju akteri napadno igraju, paradiraju ili žustrim koracima upadaju na pozornicu (često i iz publike). Scenski pokret je prenaglašen, vešto i humoristično iskarikiran, sjajno uvežban. Upakovani u maštovite i “fensi” kostime, glumci u jarkoj i svetlucavoj odeći defiluju pred nama, držeći netremice našu pažnju. Ako garderoba može da šalje neverbalne poruke, onda je u ovoj predstavi definitivno progovorila – kostimi dosledno prate šaljivu notu dela, pridodajući modernom scenskom izrazu i psihološkoj karakterizaciji likova.

Scenografija je potpuno skromna, sa pravom, s obzirom na to da su ostali elementi -gluma, gestikulacija, mimika, fizička dinamika, muzika, ples i izražajnost dela “prejaki”, i to sa pravom. Sva ta preafektiranost u komadu ne prelazi u isforsiranost ili patetiku, ali može biti preagresivna za gledaoce sa slabijim “stomakom”.

Iako je zabavnog karaktera, pred rediteljem, glumcima i saradnicima je bio nimalo lak zadatak da ostvare vizuelni izraz kojim bi se prenelo ono što je pisac hteo da kaže, a da tom prilikom ne skliznu sa tanane granice između inteligentnog i jeftinog humora.

Ono što se, međutim, skoro uvek izgubi kod prevoda vrsnih pisaca je igra reči i duhovite misli autora koje mnogo bolje zvuče na izvornom jeziku. Pa ipak, prevod dela je veoma dobar, uz namerno neprevedene engleske reči ili fraze, koje u ovom slučaju još više naglašavaju londonski snobizam i pretencioznost.

U celini, timski funkcionalna i ekspresivna gluma dolazi do punog izražaja uz efektna scenska rešenja i pokret, muziku i rasvetu, i uz sadržajnu režijsku postavku dobija razigranu energiju koja snažno deluje sa pozornice.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.