Otelo – savremena tragedija o nasilju iz ljubomore

Piše: Ana Todorović-Radetić

Autor: Vilijam Šekspir
Režija: Miloš Lolić
Scena „Ljuba Tadić”, Jugoslovensko dramsko pozorište
Igraju:  Vojin Ćetković, Nikola Đuričko, Milena Živanović, Branislav Lečić, Goran Daničić, Radovan Vujović, Dubravka Kovjanić, Ljiljana Međeši, Nikola Rakočević, Dubravko Jovanović, Stefan Bundalo, Dejan Dedić, Bane Jevtić

Scena iz predstave, preuzeti sa sajta JDP
Scena iz predstave, fotografija preuzeta sa sajta JDP

Uhvatiti se u koštac sa delom najvećeg dramskog pisca svih vremena nije nimalo lako i predstavlja pravu hrabrost. Reditelj Miloš Lolić je našao put kojim je spojio poetičan, raskošan i pomalo arhaičan Šekspirov jezik i težnju da jedan ovakav klasik osavremeni i približi ukusu i senzibilitetu današnjeg gledaoca. Time je predstava zadržala šekspirovski duh, iako je značajno modernizovana.

Sama drama je svojevrsni uvid u kompleksnost ljudske prirode. Kao takav, komad predstavlja mikroanalizu ljudskih odnosa i svojim značenjem i asocijativnošću na vreme u kome živimo poziva na preispitivanje pogrešno donetih moralnih odluka i analizu opštih ljudskih vrednosti.

Vojin Ćetković u ulozi Otela je snažnim glumačkim izrazom, upadljivom pojavom, stavom i mimikom u potpunosti uplovio u lik koji tumači, dajući mu autentičnu notu kojom se izdvojio od ostalih glumaca. Treba spomenuti i zanimljivo  rediteljsko rešenje da glumci budu uglavnom sve vreme prisutni na sceni, isključujući se i uključujući se u lik onda kada je potrebno.

Pozornica je gotovo pusta i takva minimalistička scenografija omogućava dovoljno prostora za igru, stavljajući akcenat na dramsku radnju i glumu. Igra svetala i kolorita je komplementarna scenografiji jer svojom simbolikom upotpunjuje ambijent i poziva gledaoca na traženje značenja i razmišljanje. Kostimi su dosledno i sa ukusom stilizovani, diskretni i lišeni teatarskog prerušavanja.

Zelena, plava i žuta boja kojom će se Otelo obojiti pokazaće sve dubine negativne metamorfoze duše i ponor ličnog propadanja kroz koje će proći onda kada odluči da odbaci bezuslovnu ljubav prema svojoj ženi i ustupi mesto ljubomori i haosu. On će i Dezdemonu obojiti svojim jarkim bojama, prljajući joj čast i skrnaveći čistotu duše. Taj ženski princip, toliko prisutan u Šekspirovim delima, biće u celosti urušen i postepeno umanjen od glorifikacije do potpunog moralnog sakaćenja i ubistva. Tanatos i Eros se toliko jako prepliću u ovom komadu, pokazujući koliko je neznatna granica između dva antipoda, ljubavi i mržnje.

Istina često u Šekspirovim dramama dolazi isuviše kasno. Pisac skoro uvek “sudi” onima koji vrše zločin i nedela.  Zato će i ovaj zločin počinjen nad životom, ženom i ljubavlju snositi fatalne posledice i doneće otrežnjenje, nažalost prekasno.

U ravni značenja ova potresna priča o ljudskom zlu koje vreba na svakom koraku, o čovekovoj slabosti da savlada i najmanju sumnju koja može da zagospodari i najsnažnijim karakterom nosi moralne implikacije toliko potrebne vremenu u kome živimo. Ovakav tekst je svojim značenjem i asocijativnošću sveprisutan u našem društvu i glasno govori o pretnjama koje dolaze i spolja i iznutra, iz čoveka samog. Zato mu se stalno treba vraćati.

Iako na kraju ostajemo uskraćeni Jagovom završnom rečju i delom, njegov konačan pogled na žrtve koje su pale predstavlja značajan trenutak. Jer njegov muk i krik tišine mrtvih kojom se komad završava govori više od reči.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava
Loading

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.